Проветравање критичарских ложа

Следећа таксативна подела књижевних критичара на главне типове и њихове варијетете резултат је студиозног рада и минуциозне анализе тима одабраних експерата који су вршили систематско осматрање књижевног живота у Србији током последњих двадесетак година.

Ова систематизација - иначе пионирски подухват у нашој култури, не обухвата озбиљне књижевне критичаре, који праве стваралачке синтезе од књижевно-историјских токова и чије су интерпретације утемељене како у личном доживљају књижевног дела тако и у дубинском познавању његове генезе и корелација.

Подела се односи превасходно на литерарне критичаре који су на волшебан начин ушли у књижевне ложе или настали пресађивањем из једног књижевног кулоара у други.

То су управо они „критици" чијој смо пошасти у последње време изложени, а који ће се сами препознати и неће, наравно, нимало благонаклоно гледати на ову систематизацију.

Бициклиста

Критичар који напредује у каријери тако што гази оне испод себе, а згурен, попут бициклисте у напредсвању, жабље снисходљиво гледа у оне изнад себе. Уколико, дакле, доле више гази, то му је кичма савитљивија према онима од којих његово напредовање зависи. Овај тип критичара код нас је веома распрострањен.

Сметлар

Критичар који сматра да му је дужност да прикупља књижевно смеће, да га проучава и подигне на пиједестал угледних књижевних остварења. Веома често он то постиже и додељивањем књижевних награда. Овај тип критичара нарочито негује рад са књижевним подмлатком, одстрањујући из тог подмлатка праве таленте.

Хигијеничар

Варијетет сметлара. Посвећује се књижевном лешу, умива га, до-терује, шминка и припрема за сахрану.

Логореичар

Критичар оболео од логореје, чији је крајњи исход ГЛАСИТИС. У том случају критичарев језик се, како пише у медицинском уџбенику, брзо надује, затим побели. Наука је утврдила да услед претераног напрезања језичког апарата долази до великог губитка витамина Б1, а тај се дефицит манифестује управо запаљењем и бељењем. Да би се постигло излечење, користи се пут у стручном жаргону познат као ЕХ IUVANTIBUS.

Критичар на пару

У овом случају имамо два значења: критичар који добија паре од разних фрндација и мора пуном па-ром да одрађује обавезу; параучени критичар који о параауторима пише своје паракритике.

Млади лав или петао-кикирез

Ово значење прилично је јасно и не захтева додатно тумачење.

Добро темперирани критичар

Следећа развојна фаза МЛАДОГ ЛАВА или ПЕТЛА-КИКИРЕЗА. Кад се ваљано наштимује (темперира), добро темперирани критичар јесте онај по коме се добро свира тако што се у право време притисне права дирка. Тада он одаје жељени тон.

Кројач царевог новог одела

Врхунски мајстор свог посла. Као што знамо, не само што је публика била убеђена да цар носи изузетно вредно рухо, већ је и сам цар уобразио да је то тако. Анализа савремене српске поезије по-тврђује тезу да је интервенција дечака само прозирна педагошко-дидактичка намера аутора и да ње-гов усклик: „Па цар је го!" - нико није чуо, нити узео за озбиљно. Критичар - кројач новог одела увек наступа са својим помоћницима: шустером, каишаром, дугметаром и неколицином професионалних пришиватеља. Веома често се догађа да голи цар својим непостојећим рухом заведе читаве генерације списатељских талената и да заблуду након дугих парница с оштећеним ауторима (о читатељ ству да и не говоримо) мора да утврди тек Високи Трибунал Времена. Тада се, с једне стране, говори о меандрирању токова наше књижевности, с друге стране већ су, међутим, на сцени нови наги цар и нови кројач његовог одела.

Телал

Критичар који телали (хвали, рекламира, продуцира...). Као што знамо, телал никад не телали оно што он сам мисли већ оно што му је наложено. Осим тога, он веома делотворно комбинује вулгарно са неуким, постижући тако у својим интерпретацијама продоран глас високе фреквенције који на сензибилније ухо делује попут трештања назалног оријенталног напева. У неким крајевима је овај тип критичара познат и под именом ЛОЖАЧ. Претпоставља се да се притом мисли на његово ангажовање у одређеној литерарној ложи.

Натапетар

За разлику од тапетара, натапетар, као што му име каже, поставља своју жртву на тапет (стуб срама, ломачу). Реч је о критичару с јасно израженим џелатским инстинктом. Карактеристично је да свој посао ради с острашћеним уживањем, по могућности у новинама с највећим тиражом.

Паметни критичар

Варијетет НАТАПЕТАРА. Овде се мисли на особину „ламетне бомбе", која се из безбедне даљине веома добро наводи, активира и разара тамо где треба.

Ендемичар

Овај критичар се одликује ендемским, тј. локалним и завичајним критикама. Чак и ако делује у Београду, он ту своју навику утолико пркосније упражњава. Његова неостварена амбиција јесте, ме-ђутим, да постане критичар епидемичар - дакле онај чије ће критике, попут епидемије, да освоје свет.

Таман критичар

Није добио име због пригушеног сјаја своје критичарске ауре, већ због тога што попут гладног терми-та тамани сочна и свежа књижевна остварења чиме омогућава својим инсектоидним пријатељима - књижевним гњидама, балегарима, бубашвабама, буба-увлакачама и њима сродним жохарима да остваре свој постмодернистички Lebensraum.

Амебичар - луткар

По најновијим истраживањима из круга неодарвиниста, непобитно је утврђено да се генеза овог критичара не одвија по развојним етапама својственим вишим сисарима, већ да њихов развој подра-зумева само две фазе: амебе и луткаре.

Критичари - амебе (најнижег формата, као што им име говори) шире се (управо због тога) деобом и брзином геомегријске прогресије, разарајући живо књижевно ткиво. Када постану лутке, учауре се у књижевни лист, часопис, трибину, телевизију и изддавачку кућу или факултет. Регенеришу се производећи своје духовне клонове.

Кланичар

Критичар који форсира одређени клан, а тај клан форсира њега. Прековремено зарађује кољући (књижевност) по кућама (издавачким). Након обављеног посла он транжира остатке, тв литерарна дела постају или обичне домаће полутке или француска постмодернистичка обрада.

Златко КРАСНИ

(Из књиге есеја „О меланхолији европског интелектуалца", „Просвета" - Београд, 1998)

Биографија Красни је рођен 1951 у Сарајеву.Cтудирао је у Адис Абеби, Београду и Берлину. Завшио германистику.Године 1977 је завршио докторат о поезији Рилке на српско-хрватском језичком подручју. Добитник је књижевних награда "Бранком Ћопић" и "Милан Ракић". Умро је у новембру 2008.

Библиографија Тврђава, Просвета,Београд, 1984

Антологија Приповетке Немачке [ед], Братство-јединство. Нови Сад, 1986

Стазама змијског језика, Просвета, Београд, 1991

Кошута у души, КОВ, Вршац, 1997

О меланхолији европског интелектуалца, Просвета, Београд, 1997

Писма Хорацију, Просвета, Београд, 2006

ЛеЗ 0009176