Кућа

                                              


КОШАВА

  • Трагом Хајдучке воденице БелаТукадруз13 Дух невидљиви и свемогући, свевидећи повео ме је према хајдучкој воденици, према црним бувама, патњи и детињој срећи.   Буве су искочиле из мога вуненог џемпера међу мрве овчијег сира, а затим одлетеле попут лептира према пени испод воденичног вира…   Буве су клин   Кад опет искоче, као хајдуци, ђаво који сада кружи Балканом, биће натеран у Недођин! .... (Среда, 21. август 1997, око 23 ч. -          10. март 1998. Касно ноћу )   = извор, из Необјављених рукописа (MOARA OCASKA: Наличје) ...Примљено уочи Васкрса 2018.   ЛеЗ 0014590  
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 06.04.2018. 12:35
  • Два писма Беле Тукадруза Руском песнику и преводиоцу Владимиру Корману, и српском приповедачу и критичару  Мирољубу Милановићу Београд, 31. августа, 2014.   Милановићу, Драги Мирољубе,   Ево ме коначно у Београду, после скоро две недеље лутања и упознавања раданских села, подраданских, и околине Власинског језера, Пирота, Старе планине, Сврљига – обишли смо толико тога, захваљујући ентузијазму и страсти старије сестре моје жене, и чињеници да она има и пежо и џип, којим нас је возила да видим све оно што нисам видео до своје 64 године, а то је један свет обрастао кудравом маховином, дакле скоро потпуним заборавом. Попели смо се и на врх Старе планине и зобали самородне малине испод величанственог Миџора и стравичног Бабиног зуба, иза кога се назире један свет планина о којем ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 27.04.2016. 02:25
  • ТАЧКА НА ... СЛУЧАЈ ТЗВ. ВЕЛИКИХ СРПСКИХ ПИСАЦА друге половине 20. века Или О ДОБРИЦИ ЋОСИЋУ, ТЗВ. ХРОНИЧАРУ СА ДЕДИЊА. - Увод у дух  савременог вампиризма? Роман објављен пре десет година, којим је отпочело превредновање у српској књижевности, а који је - прећутан, игнорисан, сакривен... уз помоћ пришипетљи и дугих сенки промашених писаца!А ) Прилози од пре неколико година:Dobrica Ćosić, hroničar sa Dedinja Mirča Pek | 28/10/2008 11:35 Čestitam uredniku na hrabrosti, kao i piscu ovog veoma razložnog teksta, koji na najbolji mogući način sažima smisao kritike i smisao vrednovanja. Meni se čini da ovaj tekst spašava i obraz savremene srpske književne kritike, ali i obraz same "Politike", koja je u ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 04.11.2015. 05:15
  • Из ЛОМАЧЕ ЗА SENSA / Предраг Пузић Стравично поглавље, документ (Слово Елија Финција и другова) Као “трећи човек” овог летописа појављује се књижевник Ели Финци (1911-1980). Иако не припада сасвим претходно споменутим весницима и саучесницима злочина, он се једним својим текстом њима и те како придружио. финци се, наиме, огласио крајем децембра 1944. године, онда када је “ствар” са Стефановићем и другима већ била готова, и то чланком објављеним у Борби под насловом “Разбојничка дружина у Српској књижевној задрузи”. Осетивши се, однекуд, позваним (вероватније задуженим) да у заштиту узме “нашу народну културу” од “фашистичке групе” предвошене, по њему, Љотићем, Велмар Јанковићем и Светиславом Стефановићем, Финци, у име “слободне уметности”, узима реч и суди и пресушује члановима комесарске управе СКЗ. Ослањајући се на Јонићев извештај о раду ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 27.04.2016. 02:29
  • Daleko od "NOBELA" NOBELOVA nagrada za književnost pripala je u četvrtak britanskoj književnici koja je jedno od svojih ključnih dela, “Zlatnu knjižicu” napisala davne 1962. Samo godinu dana ranije, 1961, sekretar Švedske akademije saopštio je da će te godine Nobelovu nagradu za književnost dobiti autor koji je epskom snagom iscrtao teme i ljudske sudbine iz istorije svoje zemlje - Ivo Andrić. Mada smo imali dobrih pisaca, naše šanse za takva priznanja su danas vrlo male. Mi smo u crnoj rupi, izvan sveta, u kome je dosta poremećen svaki sistem vrednosti, jezgrovita je ocena Predraga Palavestre, sekretara Odeljenja jezika i književnosti SANU, naše uloge u globalnim dometima pisane reči. Svakog oktobra, tokom nedelje Nobela, kada iz Stokholma dnevno stižu imena novih dobitnika, aktuelno je pitanje ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 27.04.2016. 02:34
Приказивање 1 - 5 постова од 6. Прикажи више »

...


YouTube видео

...



...


Библиотека ПРЕТЕК, 3

  • ОКО ЉУДСКО ВИДИ ДА СЕ СПАЈА ОНО ШТО СЕ У ДАЉИНИ РАЗДВАЈА* Mирослав Тодоровић: Божја визура, Шумадијске метафоре, Младеновац, 2015; Грчка свеска, Прометеј, Нови Сад, 2015.  Човек као духовно биће прожет је осећањем своје слободе.То је, рекло би се и основна ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 30.12.2015. 11:25
  • PESMA,FIZIKA I MATEMATIKA / Stevan Bošnjak   Pismo i još nešto, krik predvečernji labudova na Dunavu (okolina Beograda)Miroslave Lukiću Belatukadruze,  prihvatih Tvoju Ideju, jer vidim da razgrće kupinovo džbunje i svako bodljikavo čudo uz džade Istorije ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 26.04.2016. 12:55
  • БОГ ДИСЕМИНАЦИЈЕ (Мали оглед о несаници)  Зоран М. Мандић   Пишем поново Затечен на неразјашњеној ивици Која ме дели од ненаписаног а Ненаписано од тела које вучем попут Неухрањеног погледа баченог на детаље ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 26.04.2016. 12:46
  • ПЕСМЕ БЕЗ ГЛАГОЛА Мирослав Димитријевић УСПОМЕНА   Некад цвеће Сад оструга И змијарник пуст   Некад љубав Сад поруга И путељак пуст   У шипражју: Матер вражју Испод врежног платна   Још сјацкава Још блистава Минђушица златна ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 26.04.2016. 12:42
  • Из рукописа СРЕЋАН КРАЈ  Мирослав ДимитријевићИЗАБРАНИ    ДОСТОЈЕВСКИ   Врсниче грешни из православне вере Пишеш ли још чланке против српске браће Како сами себи одсецају прсте А чине свом телу и друге недаће:   Само да ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 26.04.2016. 12:38
Приказивање 1 - 5 постова од 8. Прикажи више »

Песници-критичари

  • ГРЧКА ЛОЗА / Борис Лазић Мирослав Тодоровић: Грчка свеска, Прометеј, Нови Сад, 2015.            Постоје два велика мора, два велика рама, две теме унутар српског певања (књижевности уопште): то су Јадран и Егеј, Дубровник и Грчка. Српска културна свест је упућена на оба крила европског духа и оба до нас допиру кроз форме и садржаје тих приморја, тих културних, цивилизацијских,средишта. Море, светлост, винова лоза и маслина су најранији симболи нашег певања и мишљења. То баштине наше службе, литургијско певање разасуто Балканом где год је цркве и појања: одатле нам најстарије слике, поређења, метафоре. Тако је и у световној литератури. Наш је свет уобличен грчком старином.             Јадран је млађи. Док Кантакузин на Новом Брду пева о смаку света дубоким и мисаоним, свечаним, отменим и на мах ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 14.03.2016. 05:07
  • ГОВОР ИСКОНСКОГ / Милисав Миленковић Драган Борисављевић: АВРАМ –издање Удружења српских издавача, Београд, 2014.            Одавно у просторима српског језика и пределима његовог сазвучја није одјекнуо глас и песнички израз, као што је то у песничкој књизи АВРАМ Драгана Борисављевића. Његова препознатљивост је у аутентичном говору о исконском трајању и опстајању народа и људи под овим српским поднебљем. Уз то иде и слободна песничка локација свега онога што је збијено уз име Аврам, тог нашег праоца. А тек Топлица и читав тај предео што латентно букти од митског и вечитог како у предањима, тако и у историјским збивањима, одједном заживи обасјано астралним светлима што продиру кроз време и уливају се у наш слух и памћење.             Драган Борисављевић није опевао општа места историје и мита, он је ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 24.08.2016. 12:54
  • СНОВЉЕ ЗНАКОВЉА / мр Душан Стојковић Дејан Богојевић ПОЈАМ ЗНАКА или: ВАРИЈАЦИЈА МИЛОСРДНЕ ЈЕКЕ или ПЕСМЕ ИЗ КАФЕА У ГРАДУ НА КОЛУБАРИ   или: НЕМА НЕМИХ КОНТАКАТА СА ЊОМ, - Апостроф, Београд, 2014.        Дејан Богојевић је још једном, и овом последњом својом песничком збирком, доказао како модеран и изузетно добар песник јесте. Још једном сам осетио потребу да то, сасвим јасно и гласно, напишем пошто наша књижевна критика заобилази ову сасвим очигледну чињеницу. Она се и даље плански клановски влада и поздравља и узноси збирке које су пуне разливених, неконтролисаних стихова, општих места, недоучене версификације, папагајски унисоне, препи- сивачке, емоционално или превише троме или охај, чак и ухај, егзалтиране, „лирике“, непревреле, стармале... Још на самим почецима свога песниковања песник о којем пишемо показао је ретким заљубљеницима у поезију ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 24.08.2016. 12:55
  • O књизи Логосни (инте)грал језика / Зоран М. МАНДИЋ (Мр Милан Ђорђевић: Логосни (инте)грал језика, Пешић и синови, Београд, 2014.)    Књига Логосни (инте)грал језика је нова карика у замашном књижевно-истраживачком раду београдског писца мр Миланa Ђорђевића (Горњи Милановац, 1938.), која се мозаички уклапа са материјом његових претходно објављених наслова: Математичка лингвистика и песништво (1987) и Coincidentia oppositorum у песништву (1999),  а у којима је спровео теоријску анализу усмерену на откривање изворног сродства певања, мишљења писања у структури карактера песничког језика. Ђорђевић је аутор и књиге Право у херменеутичком кругу (2002), која је осмишљена у формату научне студије о правном феномену по методологији филозофско-лингвистички проширеног херменеустичког опсега његовог семиолошког, археолошког и мисаоног дела. Резултатима тог ноума, функцијама научне теорије (искуствена, хеуристичка, логичка, утилитарна) придодата је и ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 24.08.2016. 12:57
  • О НЕКИМ ПОЕТСКИМ ДИМЕНЗИЈАМА ПЕСМЕ "ПРОЛЕЋНО ПИСМО..." МИРОСЛАВА ТОДОРОВИЋА /Љубиша Радовановић Љубиша Радовановић*                                СЕДИМ у сенци ветра што брдом хуји                                     Мотрим дрвеће мудро се повија пред налетима ветра                                     Мотрим распевано зазелењавају околна брда                                     Слушам косове - звиждукали су радост пролећа у                                     малињаку                                     Гледам поезију по горским странама                                     Свето зеленило са вечним порукама                                     Поезију која не хаје за време                                     Видљиву поезију пролећа у свему                                     Странице књиге ове и небо понад                                       Моја песма облак над Маличем памти                                     Ехо година одсјај воде између камења                                     Тек стиха мисао после свега                                     Где сабрана су космичка знања живота                                       Низ стабло шљиве нечујно се сјури веверица                                     Цветна крошња је личила на бели пламен                                     Разбуктавао се пролећни роман у све стране                                     Урбана поезија и не слути васколикост ове лирике                                     ...
    Објавио/ла Miroslav Lukić у 22.08.2016. 11:44
Приказивање 1 - 5 постова од 10. Прикажи више »
Подстранице (1): Књижевни часописи
Comments