РЕМБООВ ПОЗИВ НА ПОБУНУ ПЕСНИКА

Твоја скитања тлаче

Линије Сунца у мојој одбрани дана,

Једна песма баци обруч

На главу побуне,

Твој лик заврте тај обруч,

Чучећи у псовци сна која се

Протеже до краја моје песме.

Бацаш побуне песника и даље

У разјарене пећи трајања,

Које експлодираше као привилегије ветра у

Оку свих наших лутања и чежњи.

Затвор неба те утамничи уместо птице,

Сунце се удуби у одјеке побуне песника,

Повешане за илузије наших судбина.