И ја, ипак, и после свега, долазим...

Идући високом обалом језера

приближавајући се

граду шведске краљице Урлике.

Где ме чекају

гладне дивље патке,

читаво једно јато,

и куће локалних богаташа

беле као пар лабудова,

и неке чудне врбе,

и рогобатне куће Јеховиних сведока,

и онај сјај Сунца

трептав

који ме подсећа на југ,

на мој завичај,

и на повратак...