Образовнa пупинизација

Идворски

Образовна пупинизација започела је још зимус кад је Клуб читалаца посетио изложбу о Михајлу Пупину у Историјском музеју у Београду под називом Од физичке до духовне реалности. Отада се припремала изложба у нашој библиотеци, а за Дан школе најмлађи ученици вредно су припремали драматизацију сцена из Пупиновог детињства Идворски. За Дан школе они су је извели и тако је Пупин постао део наше светосавске приче и прославе 60-огодишњице постојања школе. Није то случајно, Свети Сава је био највећи Пупинов узор. И кад збројимо два и два, ко бројати зна лако ће срачунати да има неке сличности између ове двојице српских великана: Свети Сава је путовао по свету да би покупио напредна достигнућа и идеје и расадио их у Србији, а Пупин је живео и радио у свету, а  све шо је зарадио, поклонио је Србији, њеној култири, институцијама, цркви, истакнутим појединцима, несрећницима, сиромашнима... Течко је то срачунати, али многи кажу да Србија од Пупина није имала већег добротвора, значајнијег лобисту и искренијег патриоту. 

Млађи ученици показали су да су дорасли задатку и да није било баш толико хармонике и ијујукања у представи, одвели би нас заиста на пашњаке уз Тамиш на којима је Пупин започео све своје изуме и поставио сва питања на која је касније као научник дао одговоре.

Неко час, неко два = пупинизација

 Све одељенске заједнице школе биле су позване да на часовима српског језика или ЧОС-у дођу у библиотеку на две радионице. 

• 1. Прва радионица била је информативног карактера. На њој су ученици из образовног кратког филма, од библиотекара и са изложбе сазнали информације о Пупину, његовом животу и раду , са акцентом на његовом патриотском и доботворном раду за Србију. Циљ те радионице био је неговање вредности којима нас је Пупин задужио, а пре њега и сви славни преци: само својим поштеним радом може се постићи успех и слава вредна дивљења; човек је онолико велик и племенит колико је у стању да се уздигне и прерасте личне потребе и интересе и брине о општем добру, ради за добробит своје заједнице, народа и човечанства.  

  2. На 2. радионици ученици су били дељени у мале тимове од 3-4 ученика методом случајног избора беџа - Пупиновог екслибриса. У зависности од назива беџа који је извукао, сваки тим је добијао одломак из Пупинове аутобиографије и задатке уз одломак. Проучавајући текст и задатке уз њега, ученици су могли сазнати детаље из Пупиновог живота, дубље прорадити раније добијене информације, проверити своје разумевање текста и опробати се у тимском раду. На самом крају друге радионице, тимови су писали поруке, односно универзалне идеје које им је Пупин поручио у делу текста којим су се бавили и качили их на Пупиноказ - специјални путоказ са Пупиновим поукама и порукама онако како смо их ми схватили.

Ученици 8. и 1. разреда нису прошли другу радионицу, једни јер су мали, други јер су већ завршавали школску годину. Једна учитељица није желела да доведе децу уопште, а једна на другу радионицу. У посети су нам биле три школе: пробрани ученици ОШ "Браћа Новаков" из Силбаша, ОШ "Младен Стојановић" из Младенова; две групе средњошколаца из Гимназије "20. октобар".  

Пупин је саветовао пет страна дневно, а ми?

Са друге радионице враћена су два одељења 2. разреда наше школе  јер нису прочитали текст који су добили на првој радионици, па ни понели текст као припрему за другу радионицу и тако на њу дошли потпуно неспремни. То не значи да је са осталим, старијим ђацима све текло глатко, него само да су старији читали на самој радионици. И на часовима на радионицама било је оних који једноставно нису хтели да читају, само су се правили, а неки се чак нису ни правили да раде, него непрестано ометали, вртили се, преписивали, досађивали. Било је оних који су све прочитали, али када су приступили изради задатака, установило се да су бадава читали - нису баш најбоље разумели иако је текст питак и нимало тежи од романа.Био је то знак да нису читали пажљиво, па су се неки враћали, а неки одустали од труда. Било је и оних који су и прочитали и разумели, а застали код задатака у којима је требало нешто закључити, било на основу текста, било поводом текста. Најажурнији су били тимови којима је у задатку писало да пронађу нешто на интернету, међутим, и ту се испоставило да они не знају да формулишу упите, да процене изворе, а често ни да се снађу на сајту на који су упућени. Каква бисмо ми школа били и какви пупиновци да није било и оних изузетних. Било је ученика који су данима долазили да трагају за одговорима на изложби; оних који су на самим радионицама не само све стигли, него и савршено урадили. Тако се испоставило да Пупинов савет за успех: Читај сваки дан пет страна и не брини за успех! и није баш тако лак како изгледа. Некима је било тешко да прочитају пола стране за 40 минута. 

Да се на радионицама, ипак, доста научило, показао је и међуодељенски квиз екипа 2. 3. и 4. разреда који је уприличен последња два дана. Ту су ученици показали да се сећају многих ситница. Они који су се на квизу збунили па изгубили бодове научили су како се прихвата неуспех. Мало су се дурили и разочарали, али Пупин је и за такве имао поруку коју су они добили на великом беџу са Пупиновим екслибрисом.

Порази су само предаси до успеха. 

Управо тако су библиотекар и наставници схватили целу акцију - ако је и било пораза, односно поразних показатеља колико неки ученици не желе да се баве текстом, да размишљају и прочитано да разумеју, то не треба схватити као кочницу и одустајање од даљих корака и напора, него као предах док се не узме залет за нове сличне активности.

У том предаху ево и медијског подсетника како је цео процес пупинизације текао и на која питања смо нашли одговоре.