Идем ја јуче улици и сретнем учитељем.
Питам ја њему о школе, а њега се насмејао
и испричао ме о смешан дан у учионицама.
Ученике нису стигли на времену за првим часом,
а једног наставника је ученици помогли да покрене аутомобилу.
Реченице написане изнад нису баш најјасније, смешне су и нису у духу нашег језика. Шта је то што толико "смета" у овим реченицама? Именице, заменице, придеви и бројеви не налазе се у добром облику, односно падежу. Уколико их употребимо у одговарајућим падежима, биће много јасније шта смо хтели да саопштимо.
Шта су падежи? То су различити облици именица, придева, заменица и бројева. Различити наставци исте именске речи означавају различите односе у које именска реч ступа у реченици. (Нпр. Књига је на столу.
Књигу сам нашао на столу.)
Граматичка основа- непроменљиви део речи
Наставци за облик- налазе се после граматичке основе, у сваком падежу је другачији наставак.
Нпр.
Српски књижевни језик разликује седам падежа за једнину и множину. Промена речи кроз падеже назива се деклинација. Падежи у српском језику су:
номинатив (Ко? Шта?)
генитив (Кога? Чега?)
датив (Коме? Чему?)
акузатив (Кога? Шта?)
вокатив (Хеј!)
инструментал (С ким? Чиме?)
локатив (О коме? О чему?)
О значењима и служби падежа можеш више сазнати ако кликнеш овде.