Зависне реченице

Реченица се састоји од независних реченичних чланова (субјекат и предикат) и зависних реченичних чланова (атрибут, апозиција, апозитив, објекат и прилошке одредбе) . Сви они, осим предиката, могу бити исказани речју, синтагмом или зависном реченицом. Уколико их искажемо зависном реченицом, реченица је сложена. Зависне реченице по значењу делимо на:

1. Изричне реченице

- Њима се казује садржај глагола говорења, мишљења, опажања и осећања из главне реченице.

Најчешћи везници су: да, како и где.

Знали смо да ћеш доћи. Сваке вечери гледа како залази сунце.

Служба: прави објекат

1а. Зависноупитне реченице

- Посебна су врста изричних реченица. Имају облик питања, али немају упитно значење и не завршавају се упитником. Зависе од главне и зато што се овим реченицама исказују садржај и питања. Настају када управни говор пребацимо у неуправни

Друг ме пита где сам сада. Наставница је питала шта смо научили.

Служба: прави објекат

2. Односне реченице

- односе се на појам означен именицом у главној реченици и тад врше службу атрибута. Могу вршити и службу субјекта и објекта. Зарезом се одвајају када су у

инверзији.

Најчешћи везници су: који, чији, какав, колики, шта, где, кад, ко.

Ко више зна, више зарађује. (односна субјекатска)

Нашла је шта је тражила. (односна објекатска)

Служба: атрибут, субјекат, објекат

3. Месне реченице

- означавају место вршења радње главне реченице и врше функцију и службу одредбе за место.

Најчешћи везници су: ту, тамо, туда, овде, овуда, где, куда, одакле.

Попео се на брдо одакле ће добро видети. Иди куда ти је драго.

Служба: прилошка

4. Временске реченице

- одређују време вршења радње у главној реченици. Врше службу прилошке одредбе за време. Радња временске реченице може се дешавати истовремено са радњом главне реченице и тада се користе везници: кад, док; пре радње главне реченице, везници: чим, пошто, кад; после радње главне реченице: кад, пре, него, што.

Поче да пева кад изађе из куће. (истовремено)

Ја оперем судове чим завршим са учењем. (пре главне)

Пре него што легнем, распремим целу собу. (после главне)

Служба: прилошка

5. Узрочне реченице

- означавају узрок вршења радње у главној реченици. Врше функцију прилошке одредбе за узрок.

Најчешћи везници су: јер, што, зато што, пошто, како, будући да, стога.

Било јој је жао што је викала на њега. Није дошао јер га нисмо звали.

Служба: прилошка

6. Условне реченице

- означавају погодбу или услов који се износи у главној реченици. Најчешће је у инверзији и тада се одвајају зарезом.

Најчешћи везници су: ако, уколико, да.

Ако ми затребаш, зваћу те. Поцркали би од глади да није њеног новца.

7. Допусне реченице

- допуштају извршење радње из главне реченице. Иако би требало да је спрече.

Најчешћи везници су: иако, мада, премда, и они су у допусним реченицама апсолутни синоними.

Отишли смо на излет иако је падала киша. Нису дошли премда су били позвани.

Служба: прилошка

8. Намерне реченице

- исказују намеру или циљ ради кога се врши радња у главној реченици. Оне служе као допуна глаголу у главној реченици.

Најчешћи везници су: да, како.

Подиже главу да ме види. Радили смо много како бисмо отишли на летовање.

Служба: прилошка

9. Последичне реченице

- означавају радњу која проистиче из садржине главне реченице. Никада не могу бити у инверзији.

Обично се у главној реченици налазе прилози тако или толико или заменице такав или толики.

Најчешће почињу везником да.

Тако добро је познавао ту собу да је могао везаних очију да иде.

Трчао је тако брзо да смо се сви радовали.

Служба: прилошка

10. Начинске (поредбене) реченице

- означавају начин вршења радње главне реченице.

Најчешћи везници су: као, као да, као што.

Учи као да је полудео. Прође поред нас као да га ветар носи.

Служба: прилошка