Глаголски облици
Глаголски облици се добијају додавањем наставака за лице, време и начин, на основу глагола. Основа глагола може бити:
инфинитивна или аорисна — добија се одбијањем наставка -ти поред којег стоји вокал (плака-ти, вика-ти), док се код глагола на -ћи или -ти испред којих се налази сугласник глаголска основа добија одбијањем аорисног наставка -ох (плет-ох, мет-ох)
презентска — одбијањем наставка -мо за прво лице множине презента (гледа-мо, скаче-мо, трчи-мо).
Глаголски облици могу бити:
лични или финитни — имају вршиоца радње, односно субјекат. Имају облике за сва три лица. У ову групу спадају: презент, аорист, имперфекат, перфекат, плусквамперфекат, футур први, футур други, императив, потенцијал,
нелични или инфинитни — немају вршиоца радње и најчешће се користе да би означили нека збивања у природи. Нелични глаголски облици су инфинитив, трпни глаголски придев, радни глаголски придев, глаголски прилог садашњи, глаголски прилог прошли.
Глаголски облици према начину грађења могу се поделити на:
просте — граде се од презентске или инфинитивне основе и одређених наставака. Прости глаголски облици су презент, аорист, имперфекат, императив, глаголски прилог садашњи, глаголски прилог прошли, глаголски придев трпни, радни глаголски придев
сложене: перфекат, плусквамперфекат, футур први, футур други, потенцијал.
АОРИСТ
(Пређашње или прошло свршено време)
Аорист је прост и личан глаголски облик који означава радњу која се десила у блиској прошлости,и то радњу која се десила непосредно пре тренутка говорења. Пошто можемо одредити које лице врши радњу, аорист спада у личне глаголске облике.
Дођох, видех, победих. Сад одлете птица са гране. Куписмо сладолед. Не рекоше ни реч.
Аорист се гради углавном од глагола свршеног вида и то тако што се на инфинитивну основу додају одговарајући наставци за лица у једнини и множини. Аорист је прост глаголски облик. Наставци су:
Ако се инфинитивна основа завршава на самогласник: Ако се инфинитивна основа завршава на сугласник:
јд. 1. -х мн. 1. -смо јд. 1. -ох мн. 1. -осмо
2. / 2. -сте 2. -е 2. -осте
3. / 3. -ше 3. -е 3. -оше
попих пописмо дођох дођосмо
попи пописте дође дођосте
попи попише дође дођоше
Аорист помоћних глагола:
бити хтети (има два облика) За глагол ЈЕСАМ не постоји аорист.
1. бих 1. бисмо 1. хтедох/ хтех 1. хтедосмо/ хтесмо
2. би 2. бисте 2. хтеде/хте 2. хтедосте/ хтесте
3. би 3. бише 3. хтеде/ хте 3. хтедоше/ хтеше
ИМПЕРФЕКАТ
Имперфекат (пређашње или прошло несвршено време) је глаголски облик за изрицање радње која је трајала у прошлости или се понављала. Имперфекат је прошло несвршено време, и као такво, може се творити (градити) само од несвршених глагола. У српском језику, имперфекат се ретко користи и често је сматран архаичним обликом. Најчешће се користи у књижевности.
Грађење:
Имперфекат се гради само од несвршених глагола и то тако што се на окрњену инфинитивну основу или инфинитивну основу глагола додају одговарајући наставци.
Наставци за грађење имперфекта код глагола који се завршавају на - ТИ:
1) ако се инфинитивна основа завршава на самогласник А
1. лице једнине - ах 1. лице множине - асмо
2. лице једнине - аше 2. лице множине - асте
3. лице једнине - аше 3. лице множине - аху
Пример: Имперфекат глагола ПЕВАТИ: Инфинитивна основа ПЕВА- , а имперфекат се гради додавањем наставака на окрњену инфинитивну основу ПЕВ-.
1. Ја певах (пев + ах) 1. Ми певасмо (пев + асмо)
2. Ти певаше (пев + аше) 2. Ви певасте (пев + асте)
3. Он/Она/Оно певаше (пев + аше) 3. Они певаху (пев + аху)
2) ако се инфинитивна основа завршава на било који самогласник, осим самогласника А
1. лице једнине - јах 1. лице множине - јасмо
2. лице једнине - јаше 2. лице множине - јасте
3. лице једнине - јаше 3. лице множине - јаху
Пример: Имперфекат глагола ГРАДИТИ: инфинитивна основа ГРАДИ-, а имперфекат се гради додавањем наставака за имперфекат на окрњену инфинитивну основу ГРАД- и при томе долази до јотовања.
1. Ја грађах (град + јах) 1. Ми грађасмо (град + јасмо)
2. Ти грађаше (град + јаше) 2. Ви грађасте (град + јасте)
3. Он/она/оно грађаше (град + јаше) 3. Они грађаху (град + јаху)
Наставци за грађење имперфекта код глагола који се завршавају на - ЋИ и - СТИ
1. лице једнине - ијах 1. лице множине - ијасмо
2. лице једнине - ијаше 2. лице множине - ијасте
3. лице једнине - ијаше 3. лице множине - ијаху
Пример: Имперфекат глагола ПЕЋИ: инфинитивна основа ПЕК-, а имперфекат се гради додавањем наставака за имперфекат на инфинитивну основу ПЕК- и при томе долази до сибиларизације.
1. Ја пецијах (пец + ијах) 1. Ми пецијасмо (пец + ијасмо)
2. Ти пецијаше (пец + ијаше) 2. Ви пецијасте (пец + ијасте)
3. Он/она/оно пецијаше (пец + ијаше) 3. Они пецијаху (пец + ијаху)
Постоје и глаголи са двојаким наставцима за имперфекат
Пример: Имперфекат глагола ТРЕСТИ: инфинитивна основа ТРЕС-, а имперфекат се гради додавањем наставака за имперфекат на инфинитивну основу ТРЕС-
1. Ја тресијах / тресах 1. Ми тресијасмо / тресасмо
2. Ти тресијаше / тресаше 2. Ви тресијасте / тресасте
3. Он/она/оно тресијаше / тресаше 3. Они тресијаху / тресаху
Пример: Имперфекат глагола МОЋИ: инфинитивна основа МОГ-, а имперфекат се гради додавањем наставака за имперфекат на инфинитивну основу МОГ-. Глагол МОЋИ Има исте наставке за имперфекат као глагол ТРЕСТИ, али се чешће користе наставци: ах, аше, аше, асмо, асте, аху.
Имперфекат помоћног глагола БИТИ Имперфекат помоћног глагола ХТЕТИ
1. Ја бејах / бех 1. Ми бејасмо / бесмо 1. Ја хоћах 1. Ми хоћасмо
2. Ти бејаше / беше 2. Ви бејасте / бесте 2. Ти хоћаше 2. Ви хоћасте
3. Он/она/оно бејаше / беше 3. Они бејаху / беху 3. он/она/оно хоћаше 3. Они хоћаху
Имперфекат се ретко користи и најчешће се у говору и писању замењује перфектом.