Читалачки клуб

Наша школа од ове године има свој Читалачки клуб, у којем су ђаци од 5. до 8. разреда. Прикључили смо се Читалачком маратону Издавачке куће Клет и уживамо у новим романима- међу првима их читамо, дружимо се и разговарамо о јунацима, њиховим поступцима, осећањима и размишљањима, али и о својим утисцима о књигама.

После разглашавања о формирању Читалачког клуба, имали смо и први састанак. У сунчаној школској библиотеци смо 28.11. причали о омиљеним књигама, жанровима.

Волимо усамљена места када читамо, завлачимо се у ормане, испод стола, седимо на тераси, лешкаримо у кревету. Неки од нас воле да читају књиге у електронској форми, неки ипак више воле да држе укоричене књиге у рукама. Неко успева да чита и на енглеском језику, али већина нас чита на српском.

Договорили смо се за следеће виђење и поделили примерке романа ,,Ја, Алексија".

,,ЈА, АЛЕКСИЈА"

Наше друго дружење протекло је у разговору о роману ,,Ја, Алексија" Бранке Трифуновић. Девојчицама се роман и прича о Алексији и њеном пресељењу, другарству, породици и љубави веома свидела. Дечаци су били мало суздржани, кажу да им не леже баш љубавне теме, али учествовали су у разговору, хвалили духовитост романа, а групама су била мало два школска часа да изнесу све утиске у вези са романом. На крају смо писали шта све чини Алексију таквом каква је.

,,Кад су се други пут развели моји родитељи"

О породици, пријатељима, љубави и осмини бурека читали смо у књизи ,,Кад су се други пут развели моји родитељи" Радисава Милића. Кишно суботње преподне протекло је уз разговор о важним особама у нашим животима и њиховој помоћи, о породици, али и о животу јунакиње ове књиге и о њеној породици. Шта се догоди кад се родитељи воле, али се разводе, мире, па опет разводе? Како се тада осећа дете које види да се родитељи воле? Зашто себе пореди са осмином бурека? На сва ова питања смо одговорили, смејући се досеткама девојчице жељне да буде цела, да буде са оба родитеља. Да ли је могуће остварити у стварном животу план као из књиге?

И, ко је за тебе најнајнији?

,,ПЕРО ПТИЦЕ ДОДО"

Роман Мирка Јовановића о групама дечака који се сукобљавају, играју фудбал, о чудесном перу и Марку Краљевићу и капетану Нему. Веома интересантна фантастика, роман који се више свидео дечацима него девојчицама. Шта би било да имамо такво перо? Шта бисмо писали? Колико смо одговорни за оно што кажемо и напишемо? И како се постаје добар писац?

,,БЛОГЕРКА"

Толико нам је било забавно да причамо о тетки царици, о дневнику и блогу, да нам је час био кратак! Помало нас је Ана подсетила на Алексију, родитељи су брижни, духовити, труде се да им деца буду одговорна, савесна, а ту су и љубав, пријатељство. Пошто Ана и њена сестра воле да читају, баш као и ми, причали смо о томе колико нас читање мења и зашто волимо да читамо.

,,НЕОБИЧНИ ЂАЦИ"

Светлана Живановић писала је о једној необичној школи у којој ђаци не слушају, а наставници не знају како да их смире. Ђаци скачу, крекећу, улазе у учионицу на 1. спрату кроз прозор, скидају цреп... А онда се наставници досете- играће се са ђацима да би они схватили у чему све греше и зашто није добро то што раде. Књига јесте интересантна, али знамо да таква школа не постоји у стварности и да је пренаглашено све.

Овогодишње дружење у Читалачком клубу завршили смо улепшавајући плакате и качећи их. За крај смо појеле сладолед и договориле дружење и следеће године!