Књижевни језик свих Словена био је старословенски језик. Са његовом употребом почиње и писменост Словена. Овај заједнички књижевни језик Словени су почели користити од863. године. Ова година се сматра званичним почетком словенске писмености. Словени пре тога нису били писмени. Старословенски језик је служио само за писање; њиме нико није говорио. Користио се до редакција или рецензија (ненамерних грешака преписивача). Дакле, био је у употреби од 9. до 11. века.
Што се тиче Срба, претпоставља се да су они почели користити старословенски језик између 867. и 874. године. Ове последње године Рашка се укључила у Моравско-панонску архиепископију, којом је управљао Методије. Претпоставља се да је кнез Мутимир /владар Рашке/ прихватио 873. године позив папе Јована Осмог за укључивање у Методијеву Моравско-панонску архиепископију. Иако позив није прихваћен, писменост се ипак ширила са ширењем Симеонове Бугарске.
Овај језик је коришћен све до српске редакције или рецензије старословенског језика – српскословенски језик.
Писменост код Срба је углавном стизала преко Охридске школе.
Словени су у том периоду имали више држава, али је њихов духовни и културни простор био обједињен употребом истог књижевног језика, којим су били повезани и са већим делом словенског света. Писане су црквене књиге, обављало се богослужење, поучавали се верници и ширило хришћанство. Јасно је да је старословенски језик имао специјалну и сужену употребу. Представљао је посвећен (САКРАЛНИ) језик, подешен за потребе цркве. Зато је и функционисао као делимичан (парцијалан) књижевни језик, и то у времену када се међу Словенима ширило и учвршћивало хришћанство.
На српском подручју користио се два века. Језик се мимо цркве није користио нити би могао при обичном разговору. Нису писана ни научна и књижевна дела, ни администрација. Коришћен је строго у цркви!
________________________
Не заборави!
Старословенски језик је коришћен само као писани језик. Њиме се нигде није говорило. Коришћен је само у хришћанској цркви.
________________________
СТАРОСЛОВЕНСКИ СПОМЕНИЦИ
Оригинални рукописи Ћирила, Методија и њихових ученика нису сачувани.
Познато је двадесетак старословенских споменика, рукописа и натписа – тачније шеснаест. Из десетог и једанаестог века су и познати су као ПРЕПИСИ.
________________________
Глагољска писменост је била развијенија на западу, у областима данашње Чешке. Дуго је трајала у Далмацији, Истри и Кварнеру. У Охридској школи је такође негована глагољска писменост.
ГЛАГОЉСКИ РУКОПИСИ:
Маријино (Маријинско) јеванђеље – 11. век
Асеманијево јеванђеље – 10. век
Зографско јеванђеље – 10. век
________________________
Ћирилска писменост се развила, пре свега, у бугарским крајевима, у Преславској школи, насталој у Преславу, крајем 9. века и међу Јужним Словенима.
ЋИРИЛИЧКИ РУКОПИСИ:
Савина књига
Супрасаљски зборник
Хиландарски одломци
СТАРОСЛОВЕНСКИ СПОМЕНИЦИ СА СРПСКОГ ТЛА
МАРИЈИНО (МАРИЈИНСКО) ЈЕВАНЂЕЉЕ – Настало је до почетка 11. века и писано је глагољицом. Садржи 174 листа. Нема записа о месту настанка овог споменика.
ТЕМНИЋКИ НАТПИС – Настао је у 10. или 11. веку. Писан је ћирилицом и одликује се лепотом уклесаних слова. Пронађен је у Поморављу. Садржи десет имена светаца од 40 севастијских мученика.
ГРШКОВИЋЕВ ОДЛОМАК – Настао је у 11. или почетком 12. века. Вероватно потиче из Босне или зетско-хумске области. Писан је глагољицом и садржи четири листа пергамента.
МИХАНОВИЋЕВ ОДЛОМАК – Највероватније је настао на истом месту у исто време као Гршковићев одломак. Писан је глагољицом и садржи два пергаментна листа.
________________________
Претпоставља се да је рукописа било више, али да су нестали у ратовима и сеобама, а нестајали су и због трошности пергамената.
О старословенском језику на Википедији
________________________