Prevođenje Toplodolske reke

Датум постављања: Oct 15, 2009 2:59:48 PM

Toplodolska reka se nalazi u srcu Stare planine. Nastaje od više izvora na Staroj planini i sa Zaskovačkom rekom teče pod tim imenom do ušća sa Visočicom (koja je već pregrađena branom i pretvorena u hidroakumulaciju na mestu nekadašnjeg sela Zavoj, po kome i nosi naziv), odakle dobija naziv Temštica (po selu Temska kroz koje prolazi). Nakon što je izgrađena hidroakumulacija "Zavoj" "pametnjakovići" su došli na ideju da se pregradi Toplodolska reka i da se voda prevede tunelom u Zavojsko jezero kako bi se povećala količina vode za proizvodnju struje. Izgradnja tog tunela je započeta, pre više od deset godina, bez ikakve, ne samo građevinske dozvole. Sve bi to možda bilo u redu da se Toplodolska reka ne nalazi u PARKU PRIRODE "STARA PLANINA" koji je pod zaštitom države. Prevođenjem reke selo Temska ostaje bez vode, a kanjon Temštice i Toplodolske reke gubi svu svoju lepotu.

Nekada je ova reka bila prelepa i moćna, posebno u proleće, kada se sa Stare planine otapa sneg. 1990. godine zaustavljena je njena veća pritoka, Visočica, izgradnjom brane i akumulacije ″Zavoj″ i na taj način joj je oduzeto 70% voda koje su tunelom dužine 11 km prebačene u drugu dolinu (dolinu Nišave) i služe za proizvodnju električne energije.

Od tada je u dolini Temštice sve drugačije. Kao da je oduzimanjem većeg dela voda oduzeto isto toliko života. Teško se navikavamo i nikada nećemo zaboraviti nekadašnju Temšticu.

Ali tu nije kraj bezumlju. Već više od 20 godina unazad traje borba stanovnika sa ovog prostora da spreče nameru da se uništi i druga, manja, pritoka Temštice – Toplodolska reka, koja svojom prirodnom dinamikom voda održava malo života u kanjonu i dolini. Opet tunel kroz brdo, dužine 5,5 km, za prebacivanje Toplodolske reke u jezero ″Zavoj″ u dolini Visočice a odatle postojećim tunelom u dolinu Nišave. 25 km najlepše reke i najlepšeg kanjona staviti u 16,5 km mračnog tunela. I sve to zbog proizvodnje manje od 1‰ godišnje potrebe za strujom Srbije.

Do sada je pokretano više peticija sa ogromnim brojem potpisa, održano više tribina i javnih rasprava na temu "Očuvanje Toplodolske reke", ali šta sve to vredi kad Vlada Srbije ne reaguje i u svom Prostornom planu donosi osluku o prevođenju reke.

I da nonsens bude kompletan, postarao se gospodin u vladi Srbije, Mlađan Dinkić, sa zahtevom da se pojedini izvori Toplodolske reke usmere ka Babinom Zubu, jer je, zaboga tu on napravio skijalište. A kako skijalište nema snega kad bi trebalo da ga bude, postavio je topove za proizvodnju veštačkog snega. A kako je za veštački sneg potebna voda, sagradiće veštačko jezero koje, jel' te ima potrebe za vodom. A vodu će ukrasti sa izvora podno Midžora ako već ne može podno Mrtvačkog mosta.

Ovom odlukom Država ne štiti park prirode (a trebala bi), već ga uništava.

Život se na planeti održao hiljadama godina u prirodi i sa prirodom. Ljudi ne smeju radi savremenih potreba i lagodnosti života ugroziti sam život. Koristimo prirodu danas tako da ostane što više onima koji dolaze posle nas i da današnja korist pripada svima.

Danas mi branimo svoje parče planete Zemlje i pozivamo sve njene stanovnike da nam pomognu u tome. Neka svako uradi malo da bi zajedno uradili mnogo.

Voda za život, ne za smrt.

Flora Toplodolske reke

Doline reka Temštice i Toplodolske reke, spadaju u najznačajnije lokalne refugijalne centre u podnožju masiva Stare planine. Odgovarajuća geološka podloga, konfiguracija terena i stabilan vodni režim staništa omogućili su opstanak brojnim reliktnim, endemičnim i osetljivim biljnim vrstama i zajednicama. Mnoge vrste očuvale su se još od Tercijara, kao na primer mečja leska (Corylus colurna), jova (Alnus glutinosa), Pančićev maklen (Acer intermedium), Pančićev kotrljan (Eryngium palmatum), bela zanovet (Chamaecytisus albus) i druge.

Za neke veoma retke biljne vrste područje sliva Toplodolske reke i Temštice verovatno predstavlja jedino njihovo nalazište na području Srbije. Posebno je interesantna Wirzbekova žutilica (Alyssum wierzbickii), koji spada u veoma ugrožene biljne vrste i koji raste još na nekoliko lokaliteta u Bugarskoj i Rumuniji. Takođe Vanerov zvončić (Symphyandra wanneri) u Srbiji raste jedino na Staroj planini, pri tome veoma često na silikatnim stenama oko vrhova. Međutim, zahvaljujući specifičnoj mikroklimi u slivu Toplodolske reke ova karpatsko-balkanska vrsta se pojavljuje i na znatno manjim nadmorskim visinama, gde opstaje na vlažnim stenama, orijentisanim ka severu. U nižim predelima rastu i neke endemične biljne vrste čiji je glavni deo areala u južnijim submediteranskim krajevima: Allium melanantherum, Eryngium palmatum, Hypericum rumeliacum, Tunica illyrica, Ranunculus psilostachys, Stachys plumosa, Trifolium trichopterum i druge.

U dolinama ovih reka, zbog izrazitog uticaja masiva i specifične geomorfologije i mikroklime, već na manjim nadmorskim visinama, klimazonalne šume sladuna i cera smenjuju mezofilnije šume hrasta kitnjaka. U njima se na nešto većim visinama javlja endemični gorski javor (Acer heldreichii subsp. visianii). Na toplijim i krševitim mestima preovlađuju šikare belograbića (Carpinetum orientalis), kao i polidominantne zajednice hrastova i grabića (Carpino orientalis – Quercetum mixtum). Na nešto većim visinama javljaju se polidominantne reliktne šumske zajednice, od kojih je najrasprostranjenija šuma prelaznog Pančićevog maklena i bukve. Pored Pančićevog javora javlja i veoma redak endemični gorski javor ili Vizijanijev javor (Acer heldreichii subsp. visianii), a na većim visinama i jorgovan (Syringa vulgaris), koji formira šibljake na silikatnoj podlozi, jedinstvene u celoj Srbiji.

Pored samih obala reka dominiraju sastojine bele vrbe i jove, dok su veoma ugroženi tresavski elementi javljaju fragmentarno na progalama, kao na primer zajednica barskog rastavića (Equisetetum palustris) ili tresave sa sitom i oštricom (Junco-Caricetum vulpinae). Na pomenutim staništima konstatovana je i ugrožena barska orhideja Epipactis palustris. Na suvljim mestima oko manastira Sv. Đorđe zabeležena je interesantna pašnjačko kamenjarska zajednica trava belešine i šilja (Andropogono-Danthonietum calycinae), koja se sporadično javlja u istočnoj Srbiji.

Ovi podaci odnose se na donji tok reke. U izvorišnim delovima Toplodolske reke takođe postoje brojne biljne vrste i zajednice koje se smatraju prirodnim retkostima.

Mislite o tome.

Vaše kritike, primedbe, komentare i sugestije šaljite na vrnica@gmail.com