Drugi o nama

Radomir Putnik (24.01.1847-17.05.1917) rođen u Kragujevcu, je srpski vojskovođa, vojvoda, načelnik Glavnog generalštaba Vojske Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu.

''...15. 12. 1877. određeno je jedno odeljenje od 5 bataljona da toga dana napadne selo Staničenje, preko Nišave, i da odatle rastera dve turske čete od posade budindelske. Ovoga dana naređeno je da sutradan zorom trupe sa centra izvrše malu demonstraciju protiv Nišora, u isto vreme kada rečeno odeljenje dobrovoljaca kragujevačke brigade učini prepad. Ovoga dana uzeto je selo Staničenje, trupe šumadijskog kora došle su u bližu vezu sa trupama timočkog kora, koje su tada Turke na Suvo-dolu potukle i spremale se da ih sutradan i sa njihovoga poslednjega položaja - Blata - proteraju i u Pirot da uđu.

16.12.1877. Pred zoru Turci napustiše svu liniju prema našoj vojsci. Trupe sa centra, koje su u to vreme otpočele demonstraciju protiv Nišora, nađoše tursku poziciju praznu i na njoj dosta oružja, municije, šatora i ostalih potreba. Toga dana pre podne sve trupe šumadijskog i timočkog kora uđoše u Pirot, praćene blagoslovima Pirotlija.

Akcija protiv Pirota tim je završena. Izaslata konjica i pešadija putem berkovačkim došla je u vezu sa ruskom konjicom kod Ginaca. Odmah zatim Rusi zauzeše Sofiju, te naša vojska videći se sa te strane osigurana, povrnu se od Pirota k Nišu, ostaviv trupe timočkog kora da vrše oprezu prema Ćustendilu i Radomiru.

Sa ovim, gospodine doktore, završavam kazivanje o Pirotu. Zadovoljan ću biti ako u tome budete našli štogod, što bi za Vas interesantno bilo.

Primite moj srdačni pozdrav.

Beograd 23. aprila 1881. god. Vaš poštovalac Radomir Putnik major

Vladimir Nikolić (1872 – 1944) iz Čajetine je bio nadzornik osnovnih škola za banjski, svrljiški i niški srez. Napisao je između ostalih ’’Stari Pirot’’ – etnološke beleške iz prošlosti grada Pirota. Pominje i Staničenje:

„Odavno, krajem XVIII veka jedne godine na Blagovesti beše veliki sabor kod crkve u Staničenju. Bilo je prepuno naroda i u crkvi i u porti crkvenoj. Odjednom udare janičari (neki kažu krdžalije koji su došli iz pravca Pirota) i počnu najgroznije ubijati i seći narod. Crkva je opljačkana, gotovo razrušena i silan je svet izginuo od janičarskih noževa i pušaka. I dan-danji gde se god počne kopati po crkvenoj porti, nailazi se svuda na ljudske kosti. Tu su poubijani i sveštenici koji su se zadesili. Crkva u Staničenju nije radila do 1829. godine“.

Svakako da je u nekoj od crkvenih knjiga postojao zapis o ovom događaju, ali su one u vreme ratova za oslobođenje, prolaskom Čerkeza uništene. Može se pretpostaviti da je stradanje hrišćana u selu Staničenju bilo 1796. godine, s toga što u manastiru Sv. Dimitrija u Mokri u jednoj rukopisnoj crkvenoj knjizi postoji zapis: „Znato budi vsakomu bratu kako izlezoše krdžali ta hopleniše i hizgoreše mlogo gradove i sela 1796“

Ami Bue (16.03. 1794 – 21.11.1881) austrijski geolog, poreкlom iz Nemačke, koji je odrastao i školovao se u rodnom Hamburgu, bio je prijatelj Vuka Kradžića. Obilazeći i pirotski kraj u vreme turske vladavine, naveo je kako su stanovnici pirotskog sela Staničenje ,,vatreno želeli da pripadnu Srbiji“.

Feliks Filip Emanuel Kanic (02.08.1829 - 08. 01 1904), austrougarski putopisac, arheolog i etnolog i jedan od najvećih poznavalaca jugoistočne Evrope.

,,…O ruševinama ispod Begovog mosta, koje sam posetio (kraj avgusta 1871. godine), priča se da je tamo bila velika latinska tvrđava, a ostaci njenih isturenih osmatračnica mogu se videti u gornjem toku Temštice.“

,,…Iz Belopalanačkog polja, uokvirenog podbrežjem Suve planine i Sv. Nikolom, ogrankom planine Balkan, pruga nas vodi u istočni deo doline reke Nišave, između povijaraca planine Balkan, zasađenih vinovom lozom, na desnoj obali, i pretežno nerodnih padina planine Belave na levoj. Kod crkvice Sv. Oca i rimskog kastela naspram nje, koji se nalazi pred Sinjcem na visini od 477 m, pruga još jednom prelazi krivudavu, brzu reku. Pored pomenute bogomolje, u ranijim vremenima ovde je bilo još nekoliko manjih manastira, koji sada leže u ruševinama.

Dolina, koja se sve više širi, oko Staničenja je već pod lepim kulturama. Ovo poveliko, zbijeno selo nastalo je na sloju odronjenog krečnjačkog stenja; na liticama Belave, koje su ovde gotovo okomite, još se jasno raspoznaju granice i razmere ove katastrofe. Na neznatnoj udaljenosti od stanice, pruga relazi reku Temšticu preko mosta na kome su dva porušena luka zamenjena drvenom konstrukcijom. Na osnovu onoga što sam iz voza video, ne bih više ništa mogao da kažem o ovoj dolini, koja je na kartu prvi put ucrtana tek 1871. Pa ipak se slobodno može reći da je ona puna prirodnih lepota i povezana sa značajnim istorijskim događajima. Zbog jednog prema severu sturenog ostenjka elave, oko koga optiče Nišava, morali su biti izgrađeni jedan tunel i dva mosta.“

Politika 1965. godine - isečak

Vaše kritike, primedbe, komentare i sugestije šaljite na vrnica@gmail.com