Auto-put

Mnogo se govori o tome koja je trasa autoputa bolja za pirotski okrug a vrlo malo vodimo računa o tome kojim postupkom do nje dolazimo. Od toga najviše zavisi koliko će ona biti dobra. Iako imamo prilično dobra zakonska rešenja, nažalost, mi nemamo tradiciju i kulturu odlučivanja. Kada god se desi situacija da o nečemu treba odlučiti, odmah posežemo za saopštavanjem konačne odluke kako kome odgovara ili kako ko misli da mu odgovara i kako se kome sviđa. Argumente smišljamo naknadno i biramo samo one i onakve koji idu u prilog rešenju za koje se zalažemo. Propisane postupke doživljavamo kao prepreke i skloni smo da relativizujemo obavezu striktne primene. Odlučujući na ovakav način, proizvodimo puno sukoba i trošimo nepotrebno društvenu a i prirodnu energiju a najgore je što donosimo proizvoljne i vrlo često pogrešne odluke. Tačnije one nisu potpuno proizvoljne već su u funkciji interesa određenih grupa a na štetu zajednice.

Nasuprot ovakvom načinu je primena postupaka koji obezbeđuju „proizvodnju“ najboljih rešenja odnosno odluka. Suština je striktna primena propisanih postupaka i ravnopravno učešće svih zainteresovanih. Na ovaj način se obezbeđuje da se sva potencijalna rešenja i svi argumenti jednobrazno testiraju i vrednuju a najbolje rešenje prosto nastaje i sazreva dok se loša rešenja bezbolno eliminišu.

Jasno je da su jedino najbolje i ispravne odluke koje obezbeđuju da princip najveće ukupne koristi za narod i državu bude zadovoljen .

Međutim, neko ko je sada na vlasti, odlučio se zarad ličnih budućih interesa za:

• narušavanje budućeg urbanog i privrednog razvoja grada,

• veća opasnost od zagađenja grada i vodotokova zbog blizine auto puta,

• gro saobraćaja koji bi se odvijao iz grada ka selima prema Beloj Palanci i „zapadnoj” petlji, po dolinskoj varijanti auto puta odvijao bi se kroz ulicu Nikole Pašića, koja ujedno vodi i prema industrijskoj četvrti, što bi u saobraćajnim špicevima stvaralo veli­ke saobraćajne probleme,

• otežan pristup selima duž postojećeg magistralnog puta Pirot – Bela Palanka,

• veće izuzimanje i prenamena kvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta u veličini od 45 hektara,

• preklapanje i ukrštanje sa budućom trasom brze pruge na tri mesta,

• narušavanje kulturno istorijskih nasleđa,

• veći eksploatacioni troškovi jer je trasa duža za 6 kilometara,

• otežan pristup budućoj sanitarnoj deponiji Muntina padina.

Vaše kritike, primedbe, komentare i sugestije šaljite na vrnica@gmail.com