Mladen Pančić i Mladenovi

Mladen Pančić, poslanik nišavskog sreza, rođen je u zemljoradničkoj porodici u selu Staničenju. Kako mu je otac umro pre dede to su svu dedinu imovinu nasledile Mladenove tetke. Ostavši bez roditeljske brige Mladen je ostao i nepismen.

Pre oslobođenja 1877. godine, Mladen je služio bogatim Turcima kao njihov poljski čuvar. Još tada je sa njima uspostavio prisne veze što će kasnije umeti dobro da iskoristi. Turci su neposredno pre odlaska iz Staničenja rasprodavali svoja na silu uzeta imanja svakom ko je mogao da plati bilo u novcu bilo u robi. Mladen je do potrebnog novca došao zahvaljujući hajduku Stojanu iz Oreovice. Pirotski turski starešina je uhvatio vezu sa hajdukom Stojanom i s njim sarađivao na obostranu korist. Turčin je pomogao da se oslobodi Stojanov sin. Zatim je izvestio hajduke kada će naići turska hazna - sakupljeni porez iz Bosne i Srbije preko Ploče i Ponora. Sporazumeli su se koji deo pljačke će pripasti begu. Hajduci su uspeli da opljačkaju blago i krenuli karavanom za Staru planinu preko Staničenja. Iznad Staničenja postoji vrletna stena, te jedan konj s tovarom padne i postrada. Bila je noć, te hajduci nisu mogli da traže postradalog nego jave poslednjoj kući na kraju sela, odnosno Mladenu Pančiću da konja zakopaju a novac zadrže za sebe. Od tada je Mladen siromašak počeo trgovinu i obogatio se.

Odmah po oslobođenju, Mladen je stupio u vezu sa novim srpskim organima vlasti, što je i opredelilo njegovu političku orijentaciju. Kada su Turci počeli da se iseljavaju i svoju imovinu rasprodaju, Mladen se pojavio kao glavni interesent za kupovinu njihove imovine u ataru sela Staničenja pa i van njega. Koristeći svoju raniju prisnost sa njima i povezanost sa srpskim organima vlasti, gro turske imovine dospeo je u njegove ruke. Za kratko vreme postao je vlasnik zemljišta koje je prelazilo površinu od 100 ha. Pritom nije birao sredstva da bi se obogatio. Koristeći položaj prvog predsednika staničanske opštine, Mladen je za bagatelnu cenu prigrabio njive, zabrane, livade.

Tako su u njegov posed dospela imanja „Čiflik“, „Ravnište“, „Gloževac“, „Sredorek“, zatim „Livađe“, „Stankove livade“, zabrani ,,Spaijsko branište“, ,,Osoja“, ,,Gradište“ – ceo Stanički čiflik i Begova vodenica. Stekao je i dobru imovinu u ataru sela Temske, kao što su ,,Malo Polje“, ,,Temačko polje“, itd.

Karakteristični su metodi kojima se Mladen pri kupovini imanja koristio. Tako je, koristeći nevolje Turaka koji su se na brzinu iseljavali, od jedne turske porodice kupio poveći zabran za samo dve oke masla. Kada je kupio najveći zabran u ataru ,,Spaijsko branpšte“, za koje je bilo zainteresovano celo selo, Mladen je okupljenim seljacima predložio da zabran kupe ili svi ili samo jedan. Kako je prethodno neke seljake potkupio da izjave kako oni za kupovinu nisu zainteresovani, ispalo je da zabran neće svi. Tako je ostalo drugo rešenje da kupovinu obavi jedan. Taj jedan bio je Mladen.

Kao nepismen predsednik opštine Mladen je porez od seljaka naplaćivao „od oka“ beležeći „na rabuž“. Koristeći se nepoštenim sredstvima koja mu je omogućavala čvrsta veza sa liberalnim vlastima, Mladen se silno obogatio. Bogatstvo, podmićivanje i zloupotrebe vlasti omogućile su mu da bude izabran i za poslanika. U toku svoga života pokušavao je sa trgovinom, ali mu kao nepismenom, ona nije išla od ruke. Na srpsko-bugarskoj granici, kod Obrenovca, stekao je i kafanu.

Mladen je prvi put biran za poslanika 07.09.1883. godine a kasnije još dva puta, 07.04.1895. godine još uvek kao liberal i 23.05.1898. godine verovatno kao naprednjak jer zbog kraljevog razračunavanja sa radikalima, stranačke boje nisu bile jasno manifestovane ni pre ni posle izbora . Srpska vlada Nikole Hristića je 1895. godine podnela ostavku pa je vođstvo liberala zahtevalo od svojih poslanika da daju ostavku. Mladen se oglušio od taj zatev te je tada isključen iz stranke. Mnogo češće bio je predsednik opštine, predsednik seoskog suda i predsednik školskog odbora. Većina seljaka u selu Staničenju ekonomski je bila zavisna od Mladena, pa mu je ukazivala poverenje i kada za to suštinski nije bila raspoložena. Od seljačke bede pravio je, tako, svoj kapital prvorazrednog lokalnog političara. Na njegove zloupotrebe seljaci su se žalili i Ministarstvu unutrašnjih dela, ali ove nisu imale nikakvog efekta, naročito u vreme kada bi liberali bili na vlasti.

Kada bi naišao na grupu seljaka uvek im je, predpostavljajući da govore o njegovim postupcima, pretio rečima: „Tuj ima nekoj koji če jutre preko Budin-del“ aludirajući na put koji vodi preko tog brda za Pirot, u zatvor.

U vreme kada je Mladen bio predsednik opštine, dogodilo se i jedno ubistvo iz političkih razloga. Ubijen je, naime, Mladen Anđelković, iz Staničenja, najozbiljniji politički rival Mladenu Pančiću. Anđelković je bio radikal i važio je za najpismenijeg čoveka u selu. Često je javno ukazivao na Pančićeve zloupotrebe. Iako Pančić neposredio u ubistvu nije učestvovao, celo selo je verovalo da je to bilo „njegovo maslo“. On je skovao zaveru, najmio ubice i ovi su delo izvršili u Anđelkovićevoj kafani, koja se nalazila kod mesta „Begov most“, u neposrednoj blizini železničke stanice. Zatvora je dospeo Đorće Cvetković iz čije je puške ubistvo izvršeno, iako ovaj u njemu nije učestvovao, već je pušku pozajmio jednom od zaverenika. Da Đorđe ne bi „progovorio“ zaverenici su mu pomogli da iz zatvora pobegne, pa se odmah i njemu izgubio svaki trag. Zbog svega što je radio i što se na njega sumnjalo, Mladen Pančić nije ostao u lepoj uspomeni kod seljaka staničanske opštine.

Umro je 1912. godine. Iz dva braka, Mladen je za sobom ostavio dva sina i sedam kćeri. Porodica „Mladenovih“, kako su njegove potomke nazivali, bila je ekonomski vrlo jaka, pa je sve do agrarne reforme u novoj Jugoslaviji i politički bila uticajna. Nakon 1945. godine, tadašnja komunistička vlast oduzela im je svu imovinu i prenela je u državnu svojinu. Na tom imanju je stvorena zemljoradnička zadruga ''Staničenje''. Posle raspada SFRJ, imovina je vraćena potomcima Mladena Pančića koji su je uglavnom rasprodali.

(Tekst je preuzet iz knjige Pirotski Zbornik 8-9 za 1979.god. strana 76-78 u izdanju Narodne biblioteke Pirot kao i iz knjige ''Skupštinski izbori u pirotskom okrugu 1878-1914'' u izdanju Muzeja Ponišavlja 1988.god.

Tekst o legendi o poreklu Mladenovog bogatstva je preuzet iz Pirotskog Zbornika br. 31 iz 2006.god na str. 95. pod nazivom ''Predanje o hajduku Stojanu iz Oreovice''.)

Vaše kritike, primedbe, komentare i sugestije šaljite na vrnica@gmail.com