Православни хришћани задушнице посвећују својим преминулим прецима, а на тај дан, према традиционалном обичају, обилазе гробове, пале свеће и служе помен.

Према народно веровању, свећа упаљена на задушнице више вреди од свих других које се пале за душу покојника током године.

Верници на задушнице упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опрост грехова које су починили током живота.

У Цркви се на задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова из Четвртог века: “Помозите покојнима и помињите их.

Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих”.

Сем богослужења и молитве, постоје и обичаји који треба да се испоштују на задушнице.

СПРЕМАЊЕ ПОГАЧЕ

На дан задушница обичај је да се износи храна на гробље. Та храна се дели са људима који посећују гробље уз помињање за спас душе покојника.

За ту прилику домаћице у неким крајевима Србије месе посебну погачу без квасца.

Та погача за задушнице прави се тако што се на даску за мешење изручи 1 килограм просејаног брашна, посоли се и раствори водом у коју је додато мало соде бикарбоне. Затим се погача меси, а што се дуже меси, биће укуснија.

Пошто погача треба да буде што тврђа, домаћице треба да поведу рачуна о томе да не користе много воде.

Када је тесто умешено, развуче се оклагијом да буде око 2 прста дебело, а затим се стави на ринглу да запаче мало. Потом се ставља у плех и пече у пећници или шпорету.

На гробљу се погача дели обавезно, а уз њу жито и нека друга храна и слаткиши.

НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

Сем што се износи храна на гробље и свештеник долази да држи опело упокојенима. Тада, приликом узимања кољива, сви укућани узимају по неко зрно и бацају га на земљу уз речи: “Вечна памјат, лака му земља.”

У неким крајевима Србије, пак, не излази се на гробље већ се задушнице обележавају постављањем трпезе у кући, а опело за покојникову душу и спас на оном свету одржава се у цркви.

Том приликом домаћин доноси на папиру забележена имена својих покојних предака како би свако од њих био поменут у молитви.

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади за васкрсење у живот вечни и све упокојене у побожној вери и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју или делом или мишљу.

Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора доакле одбеже мука свака, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје.

Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима и наслађивање у твом бесконачном и блаженом животу.

Јер Ти си живот и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и Благим и животборним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Празници посвећени мртвима

Црква је одредила посебне дане који су посвећени молитви и сећању на умрле. То су задушнице и то:

- у суботу пред Месне покладе - зимске задушнице,

- у суботу пред Духовне - летње задушнице,

- у суботу пред Михољдан - михољданске задушнице и

- у суботу пред Митровдан - јесење или митровданске задушнице.

Тада се излази на гробље, обављају се парастоси или помени, освећује жито, прекађује гроб, пале се свеће за покој душа умрлих сродника и пријатеља и уређују су гробови.

Човеков живот овде на земљи се не завршава смрћу. Христос је умро за нас, нудећи нам спасење и живот вечни. Нажалост, има оних који то не прихватају, већ више воле да буду робови греха, смрти и Сатане, него слободна деца Божија. "А онима који га примише даде власт да буду деца Божија, онима који верују у име Његово" (Јов. 1,12).

При другом доласку Христовом, по речима Јеванђеља: "А када дође син човечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на престо славе своје. И сабраће се пред њим сви народи и разлучиће између себе као пастир што разлучује овце од јаради. И оставиће овце са десне стране: ходите благословени Оца Мојега, примите Царство које вам је припремано од постојања света, јер огладнех и дадосте ми да једем; ожеднех и напојисте ме; странац бејах, примисте ме; наг бејах и оденусте ме, болестан бејах и посетисте ме; у тамници бејах и дођосте к мени...

Тада ће рећи онима што су служили сатани: идите од мене проклети у огањ вечни који је приправљен ђаволу и анђелима његовим".

Због тога бдимо и водимо бригу о нашим душама. Бринимо и о онима који су се упокојили до другог доласка Господњег. Јер молитва праведника много може да помогне.

Сваки човек је створ Божији. И брига за сваку душу је неопходна. Јер Христос нам препоручује у Јеванђељу да се више радује кад нађе једну изгубљену овцу него оних деведесет девет што су са Њим.

И ми морамо да се молимо Богу за све оне који су са нама и оне који су се преселили из овог земаљског живота у онај вечни. То је дужност сваког члана Цркве. Брига деце за родитељима и сродницима који су се упокојили је веома важна, како за њих саме тако исто и за упокојене.

Црква се моли Богу за све људе и за њу су сви живи пред Богом. Они који су чинили добро у Божијој су близини и спремно чекају други Христов долазак. Све оне који су се удаљили од Бога, Бог чека на њихово покајање.

Човек је тај који одлучује да ли ће бити са Богом или против Њега.

Црква нам је одредила и дане када и како треба да их проводимо да би наш живот имао крајњи циљ. Суботу је посветила за умрле, а недељу за нас живе кад треба да се молимо Богу у заједници.

Субота је дан посвећен умрлима, заправо упокојеним душама. Тог дана више него осталих дана ми гледамо други свет, видећи у мислима мноштво оних који су живели на земљи пре нас и општили са њим. На почетку, морамо направити разлику, јер неке од њих славимо, а за неке се молимо. Први су свет моћни на челу са Пресветом Богородицом; други су они безбројни који су умрли, чија нам судбина горе није позната већ само Богу. Субота нас подсећа на Христову проповед у Аду после Његове смрти на Крсту, у времену од три часа по подне на Велику суботу до сучевог изласка. У недељу кад је васкрсао. Јер чак и у смрти, Он није поштовао стару суботу. Св. Петар то објашњава: "Зато се и мртвима проповеда Јеванђеље, да приме суд о човјеку и тијелом, а по Богу да живе духом" (Петр. 4,6). Више и јасније имамо у црквеној песми.

"У пакао Ти си сишао Спаситељу мој, и после разарања адских капија, будући Свемоћни, ти си устао опет са онима који су умрли, будући Творац. Ти си ишчупао жалом смрти, о Христе! И ослободио си Адама од проклетства, о Човекољупче! Спаси нас, о Господе!"

У Православној Цркви, помен у молитвама за умрле држи се као апостолска традиција забележена у прастарој литургији Св. Јакова, а потврђено од светих отаца. Чврста вера за мртве у Православној Цркви је увек била важна и молитве (помени) посебно изнете на Светој Литургији, сви православни су у мислима подједнако повезани са својом преминулом родбином, рођацима и пријатељима.