На дан Славе
Нека се домаћин чисто обуче, запали кандило пред иконом Светога, па са још којим чланом породице нека оде у цркву на Свету Литургију.
На дан славе у одређено време домаћин ће, дакле, поћи на Свету Литургију и понети славски колач и кољиво увијене у чисту, белу мараму, затим мало црвеног вина у бочици и мању свећу коју ће ставити у жито и запалити је да гори док се обред освећења колача обавља. Ако је могуће, сам домаћин треба да колач однесе у цркву, а ако он не може онда нека то учини неко од чланова његове породице, а не неко други!
Родитељи, који носе колач у цркву, треба да поведу са собом и децу да и она учествују у Литургији и овом молитвеном чину и да се сви заједно причесте Светим Христовим Тајнама, пошто су се зато достојно припремили постом и исповешћу (како свештеник или духовник одреди), као и да би се у њихове младе душе што дубље урезале успомене на ове лепе дане и лепе наше обичаје.
Када се заврши Литургија, свештеник ће окадити славско кољиво, колач и вино, отпеваће тропар светитељу, па ће онда очитати молитву над кољивом и благословити га.
У тој молитви, свештеник се моли да Господ Бог благослови дарове, који су у част светитеља спремљени; да их умножи како у дому, који слави тог дана, тако и у целом свету; да очисти од греха и освети све оне који су то спремали, као и оне који ће од тога окусити; да онима, који су то кољиво спремали и поднели га на освећење и благослов, - а у част и за успомену на свога светитеља кога славе, - испуни све молбе и све жеље, које се односе на њихов живот на земљи и на небу.
Затим, свештеник благосиља вино и славски колач, молећи Бога да прими принету жртву у спомен светитеља који се слави.
Онда узима колач, сече га са доње стране унакрст, прелива га вином унакрст, а затим га са свечаром окреће певајући ове три песме:
1. У првој песми говори се о Мученицима и светитељу кога славимо, који су молитвеници наши пред Богом и учитељи вере и духовног и телесног подвига хришћанског:
"Свјати Мученици, иже добрје страдалчество вавше и вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим -. (Свети Мученици који добро пострадасте и овенчасте се, молите се Господу да помилује душе наше)."
2. У другој песми прославља се Христос, који је похвала Апостолима и радост Мученицима:
"Слава Тебје, Христе Боже, Апостолов похвало, Мучеников радованије, ихже проповјед Тројица Јединосушнаја".
3. У трећој песми се исказује јављање Сина Божијег у људском телу - рођењем:
"Исаије ликуј, Дјева имје во чревје и роди сина Емануила, Бога же и человјека; восток имја јему, јегоже величајушче Дјеву ублажајем".
Затим преломе колач и држећи сваки своју половину састављају га. Љубећи колач свештеник говори:
"Христос посреди нас". ("Христос између нас"), а свечар такође љуби колач и одговара:
"И јест и будет". ("И јесте и биће").
Ово чине три пута. Потом свечар прими колач од свештеника, узима кољиво и носи га својој кући, где га ставља на сто или пред икону.
Запали тада код куће славску свећу, окади је, а затим и икону и све домаће, а онда се сви заједно помоле Господу и своме Светитељу, као што су и уочи славе радили.
После молитве, чланови породице честитају славу домаћину и једни другима, и љубе се...
2. Ако се Колач ипак сече у дому, домаћин са још којим чланом породице, пошто се врати из цркве са јутрења или Свете Литургије, очекује долазак свештеника, који ће, ако је позван да дође дома, у заказано време доћи да пресече славски Колач.
Сто са славском свећом треба наместити пред иконом како је већ речено, на столу мало напред стоји славска свећа, са леве стране постави се славски Колач, са десне стране жито (кољиво), у средину чаша или бокалчић са црвеним вином, уз Колач нож, тамјан и хартија на којој су исписана имена свих чланова породице (и упокојених), да би их свештеник у молитви поменуо. Жеравица такође треба да буде припремљена да се стави у кадионицу. Кандило пред иконом упаљено је још изјутра.
Када свештеник дође у дом свог парохијанина, улазећи поздравља га јеванђелским речима: Мир дому овом и онима који живе у њему! - На овај поздрав домаћин одговара: Амин. Боже дај!
Пошто се домаћи сви искупе и домаћин запали славску свећу, свештенику се одмах даје жеравица у кадионицу, он ставља тамјан и прво кади дом. Смисао кађења лепо изражава стих црквене песме: "Нека се узнесе молитва моја као кадило пред Тобом, Господе"!
Затим свештеник чита молитву за освећење жита (кољива), славског Колача и вина.
Потом пред иконом подиже славски Колач као нашу жртву у славу Божију и част Светитеља кога славимо;
Затим пресече Колач и унакрст га прелије вином; окреће славски Колач и пева ове три песме:
- Свјати Мученици...
- Слава Тебје, Христе Боже...
- Исаије ликуј...
Цео црквени обред је много свечанији и души ближи кад цела породица заједно са свештеником пева ове песме, зато их треба научити.
Кад се све три песме отпевају свештеник ломи Колач са домаћином или оним који га замењује, а затим сви чланови породице прилазе и целивају Колач. При том нам се свештеник обраћа речима: Христос посреди нас, - што значи: Христос међу нама!.
А ми одговарамо:
- И јест и будет! - што значи: И јесте и биће!
Укућане треба поучити да тако одговарају свештенику. После тога свештеник говори молитву у којој помиње имена свих укућана, која су исписана на посебној хартији што се налази спремна на столу. На крају обреда сви присутни приступају да целивају Крст.
Све што је за богослужење потребно, нека буде спремно пре него што почне свети обред, а кад обред почне цела породица треба да је на окупу, да мирно и побожно сви стоје и да узносе заједно са свештеником молитве Господу, топло и искрено, јер, свештеник не долази као какав службеник који треба да обави обичај ради осталог света - он долази ради молитве, ради духовних потреба породице. Зато сви присутни на овом домаћем богослужењу треба да се понашају као у храму Господњем и да са пажњом прате обред и учествују у њему молећи се и крстећи се при помену имена Божијег. Ми се овом приликом молимо Богу за здравље и напредак свој и свих наших живих и за покој душе умрлих, па зато и ради свога добра, и из љубави и поштовања према нашим драгим покојницима треба и овом приликом да се молимо Богу побожно, смерно и од свег срца.
Срби се свуда поносе славом и труде се да је што достојније прославе и у слободи и у ропству, у својој земљи и у туђини. Ова наша домаћа богослужења и обичаји с њима повезани, развијају код наше деце и верска и национална осећања. Деца се радују домаћим свечаностима, а дужност је нас родитеља да децу посветимо у прадедовску веру православну и образујемо их у Цркви, њеним Светим Тајнама и њеним Предањем, и да их као живи принос, Богу угодан, приводимо Богу и Његовим Светима и у храму Божијем и у сопственом дому, на спасење њихово и наше.
Амин.