Свети Цар Константин и Царица Јелена
Свети Цар Константин и Царица Јелена (3. Јун)
По Божјем промислу, као покровитељ Цркве Христове, појави се цар Константин Велики, рођен 274 године, у нехришћанској породици.
Још за живота добио је назив: РАВНОАПОСТОЛНИ.
Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама.
Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе.
Издао је едикт (закон) у Милану, 313 године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана.
Након победе над Византијом, саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград).
И као што Божјем промислу би изабран за борца против незнабожачких и христоборних царева, тако исто би, ради свога кршења бачен у постељу, од опасне и неизлечиве губе.
Трудише се многи да га излече, али без успеха, те напослетку му рекоше да једини спас и његово излечење лежи у томе да се окупа у крви мале деце.
Нареди цар Константин да се ухвате и покољу сва деца.
Закукаше мајке, а он устукну и по цену сопственог живота, горко се покаја и пусти децу.
То беше мило Богу који га је тиме само кушао, те му посла два апостола,
Петра и Павла, да га упуте на прави пут спасења.
Он нареди епископу Силвестеру да га крсти и тог часа ишчезну његова болест.
Сматрајући се недостојним да оде на поклоњење Христовом гробу, уместо себе спреми и посла своју мајку, царицу Јелену.
Оде она на поклоњење Христовом Гробу, и са тог пута се врати са честицом часног Крста, који понесе свом сину на дар.
Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру.
У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабожци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих треба напоменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву на месту Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 цркви.
Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер беше умро неки човек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних.
Од тог дана православна црква празнује тај догађај, 14 септембра као Крстовдан.
Многи незнабожци приђоше хришћанској вери, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења.
Ова света царица се упокојила 327 године у 80. години живота.
Свети цар Константин, благочестив и дарежљив, поживео је још 10 година од упокојења своје мајке, те се и он представи Богу 337 године у 65. години живота.
Његово свето тело пренето је у Цариград и сахрањено по његовом завештању у Цркви Светих Апостола у Цариграду.
И данас, после толико година, свети Равноапостолни цар, живи бесконачним животом у вечном Царству Христовом, помажући многима који ишту од њега и Јединога Бога помоћ и исцељење.
Пошто је распет на Крст и сахрањен у гробници, након три дана Господ наш, Исус Христос васкрсну из мртвих и јави се својим ученицима, једанаесторици светих апостола.
Са њима је провео 40 дана овде на земљи поучавајући их како да шире Његову веру и хришћанско учење. Када прође тих 40 дана, повео их је све са собом на Маслинску Гору и рекао им је: „Тако је писано, тако је требало бити, да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима, а ви сте сведоци свему томе. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете крштавати Духом Светим, не дуго после ових дана.
И гле, ја ћу послати обећање Оца Својега на Вас, а Ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у Силу са висине.“
Овим речима Он заврши разговор са њима, благосиља их и поче да се уздиже на небо, а њих остави да сачекају силазак Духа Светога.
Апостоли су стајали и немо гледали за Њим, док није сасвим ишчезао.
Утом им се обратише Анђели Божји са речима: „Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо, тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја“.
У знак сећања наовај догађај наша црква слави СПАСОВДАН ,то јест Дан Спаса нашег,Господа Исуса Христа.
Свети Велико Мученик Цар Лазар - ВИДОВДАН
Свети Велико Мученик Цар Лазар (28. Јун)
Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу.
Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан.
Васпитаван је у хришћанској вери и побожности.
И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности.
Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића.
Године 1353, би му дато достојанство кнеза.
Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој.
Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију.
Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено.
Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15 јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен.
Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду.
Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих.
Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.
За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.