Понашање на богослужењу

Мушкарци обично стоје на десној, а жене на левој страни лађе храма.

На одабраном месту се стоји мирно, без окретања, шетања или разговора са неким.

Уколико неко из одређених разлога не може да стоји целу службу, може у одрећеним моментима службе и сести.

Нипошто не треба седети за време малог и великог хода, читања Јеванђеља или кађења.

Ако се осети умор и жеља да се изађе напоље, молитву треба појачати, јер се ђаво труди да човека спречи у молитви.

За време молитве ноге су састављене, а руке се прекрсте на грудима или се спусте низ тело, нипошто се не стављају за леђа или у џепове.

Молитве се изговарају у себи.

Дискретно се пази на свештеникове радње, и када се он прекрсти, и када се у молитви помињу имена Оца и Сина и Светога духа, и када свештеник кади сви се у цркви крсте и благо клањају.

За време читања Јеванђеља, где се ко затекао ту и стоји док се та радња не заврши.

Уколико неко зна да пева, он пева тихо и полако да не омета појце.

Још је боље да се такав прикључи хору или појцима.

Све у свему, својим понашањем треба настојати да се у храму буде као невидљива сенка, а никако настојати да се буде примећено или запажено. Надмено понашање фарисеја у храму, Господ је осудио, а похвалио је скромно држање и скрушену молитву цариника.

Приликом изласка из храма, опет се на исти начин целивају иконе, изађе се на врата храма, тихо и нечујно, поново се окрене према унутрашњости храма и смерно се прекрсти и поклони.