Начин поста
Под постом се подразумева уздржавање од извесне хране, претежно мрсне, и пића на извесно време. Постоје неколико степена поста:
1. Када један пут у току дана узимамо храну без уља и вина, и то претежно не кувану, суву - тзв. сухоједење,
2. Када узимамо храну, такође без уља и вина, више пута на дан али кувану у води - тзв. пост на води,
3. Када узимамо храну која је спремана са уљем, више пута у току дана. Код оваквог начина поста можемо користити вино и алкохолна пића, у одређеним количинама, ракове, лигње, шкољке и остале рептилије - ово је тзв. пост на уљу и вину, и
4. Када узимамо храну која је спремана са рибом, такође више пута у току дана - тзв. пост на риби;
Значи за време поста се уздржавамо од употребе меса и месних прерађевина, млека и производа од млека и јаја, на за то одређено време.
У Православној Цркви постоје неколико постова које смо дужни сви да постимо, и то:
1. Божићни пост
У току овог поста, од 28. новембра до 6.јануара: понедељком, средом и петком постимо на води, уторком и четвртком на уљу, а суботом и недељом на риби; а од 31 децембра до 6.јануара: понедељак, среда, петак на води, а уторак, четвртак, субота и недеља на уљу.
2. Велики (Часни) пост
У току овог поста понедељком, уторком, средом, четвртком и петком постимо на води; суботом и недељом постимо на уљу, а на Благовести и на Цвети дозвољено је јести рибу.
3. Петровски пост
У току овог поста понедељак, среда и петак се посте на води; уторак и четвртак на уљу; а субота и недеља на риби.
4. Госпоински пост
У току овог поста понедељком, уторком, средом, четвртком и петком се пости на води, суботом и недељом на уљу, а риба се користи само на Свето Преображење Господње.
5. Среда и петак
Преко целе године овим данима се у исхрани користи храна спремана на води.
Како је Црква одредила дане у које треба да се пости, тако је исто одредила дане када је пост разрешен. И то, средом и петком, у следећим случајевима:
1. Од 7. јануара до 17. јануара разрешено је на све (једу се: риба, сир, јаја, месо), значи не пости се.
2. У седмици иза недеље митара и фарисеја такође је разрешено на све.
3. У току сиропусне седмице разрешено је на: рибу, сир и јаја (месо у току ове седмице се не једе).
4. Светла седмица, седмица по Васкрсу, такође је разрешена на све.
5. Духовске седмице, седмица по Духовима, такође је разрешена на све.
6. Од Томине недеље до Духова, средом и петком, пости се на уљу.
7. У среду Преполовљења и среду Оданија Васкрса дозвољава се риба.
Напомена:
- Ако се догоди да Божић празнујемо у среду или петак тада се разрешава на све, не пости се.
- Ако се пак догоди да Петровдан или Велика Госпоина буду у среду или петак тада се разрешава на рибу (пости се на риби), а у било који други дан да се догоди празновање неког од ова два празника не пости се.
Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних пића. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Пошто тело заједно са душом учествује у греху, треба заједно са њом да учествује у напорима ка поновном задобијању врлина. Стварни духовни пост подразумева уздржавање од сваке похотљивости. Свети Оци су одувек истицали духовну страну поста, и писали да сам телесни пост Бог не прихвата. Чак су га називали "демонским постом", јер и демони не једу, а не теже духовном усавршавању. Па је тиме онај који само телесно пости, а не приступа духовном подвигу, идентичан демонима. Духовна страна поста увек укључује појачане молитве, и квалитативно и квантитативно, и борбу за опште унапређење свих хришћанских врлина.
Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу. У смирењу човек почиње да стиче сазнање, да је спасење могуће једино у Богу, кроз Његову велику милост. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, Свети Оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање подразумева дар разликовања онога што је корисно, од онога што је штетно.
По строгости, или начину уздржавања, постови се деле у пет категорија:
Потпуно уздржавање од сваке врсте јела и пића (чак и воде). На овај начин се пости у прва три дана Васкршњег поста и на Велики петак.
Сухоједење - узимање суве хране (у сировом стању), или само хлеба и воде, једанпут на дан, и то у девети час (15:00 поподне).
Пост на води - узимање јела припремљених на води, без употребе уља за кување. Познат и као "строги пост" пред Причешће.
Пост на уљу - узимање јела припремљених на уљу, два пута дневно. Вино је дозвољено.
Пост на риби - узимање јела која могу да садржавају рибу, припремљених на уљу, два пута дневно. Вино је дозвољено.
Ово је најблажи начин поста
Дакле, и најблажи облик поста подразумева уздржавање од све хране животињског порекла. Узимање хране више од једанпут на дан, зове се ублажење поста, а када се узимају уље и вино, тада се чини разрешење поста. Врсте разрешења поста су четири:
Разрешење "на вино и уље" - пост на уљу.
Разрешење "на рибу" - пост на риби.
Разрешење "на јаја и млечне производе" - бели мрс.
Разрешење "на све" - мрс.
Треба нагласити да поред установе одређених дана и периода поста од стране Цркве, регулисање питања разрешења за сваког верника посебно се оставља расуђивању његовог духовног оца, који понекад поступа са снисхођењем, дакле према слабостима човека и према мери на корист његове душе.
Једнодневни постови
Свака среда и петак током целе календарске године, осим трапавих седмица. Пости се на води уколико није разрешено другачије.
На пример, у среду Преполовљења и среду Оданија Васкрса, пости се на риби.
Ако Петровдан или Велика Госпојина падну у среду или петак, тада се пост разрешава на рибу.
Усековање Св. Јована Крститеља (29. август). Једе се једном дневно, на води.
Крстовдан (14. септембар). Једе се једном дневно, на води.
Навечерје Богојављења (5. јануар). Једе се једном дневно, на води. Ако падне у суботу или недељу, пости се на уљу и вину.
Вишедневни постови
Вишедневни постови су они постови које је Црква установила пред велике празнике. Постоје четири вишедневна поста, смештена у четири годишња доба:
пролеће - Велики пост (Часни, Васкршњи, Велика четрдесетница)
лето - Петровски пост (Пост Светих Апостола)
јесен - Госпојински пост
зима - Божићни пост (Мала четрдесетница)
Лични или заветни пост
То су постови које поједини верни посте ради појачања своје побожности, или услед епитимије, или услед заветовања неком од Светих. Црква одобрава и такву врсту поста, али је у таквим случајевима пожељно посаветовати се са надлежним парохом или духовником, и поступити по њиховим саветима.
То су седмице у којима је разрешен редовни пост средом и петком. Има их укупно пет:
Седмица која почиње Недељом ο митару и фарисеју
Сиропусна недеља - недеља пред почетак Васкршњег поста. Једе се све сем меса - бели мрс.
Светла недеља - недеља по Васкрсу
Духовска недеља - недеља по Духовима
Дани између Божића и Крстовдана (25. децембар - 5. јануар)