Старешина цркве

Отац Мирослав Вукашиновић -прота Радљевски

УСТАВ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

(…)

Члан 21

Црквену општину сачињава једна или више парохија.

Парохије у једном месту сачињавају једну црквену општину. Изузетно, где је преко 50.000 православних душа може се образовати и више црквених општина.

Члан 22

Парохија је заједница православних лица која стоје под духовним руководством једног парохијског свештеника.

У једном месту може бити више парохија, и више места могу сачињавати једну парохију и једну црквену општину.

Члан 23

Парохију чине најмање 300, а највише 500 православних домова. Изузеци могу бити у оним местима и крајевима где теренске и друге прилике не допуштају такво груписање парохије.

Дом је свака засебна православна породица: супрузи са децом или без ове, или уопште породична задруга, која има једног старешину, а и пунолетна инокосна лица, која воде засебно домаћинство.

Члан 24

Епархиски Архијереј у споразуму са Епархијским црквеним судом и Епархијским управним одбором доноси одлуке о образовању нових и укидању и регулацији старих парохија. О овоме се извештава Свети архијерејски синод и Патријаршијски управни одбор.

Члан 25

Сваки православни хришћанин припада као члан оној парохији у којој је стално настањен:

Члан 26

Парохија има своју парохијску цркву. Више парохија могу имати једну заједничку цркву. Ако у једној парохији има више цркава, само је једна од њих парохијска, а остале су њој подручне.

Члан 27

Изузетно и привремено, а по решењу епархијског Архијереја, парохије које немају своје цркве могу се служити манастирским храмом као парохијском црквом. У том случају црквена општина дотичне парохије дужна је снабдевати храм свима потребама, уколико он служи као парохијска црква. У оваквим општинама старешина манастира улази по положају у Црквеноопштински управни одбор.

Члан 28

Парохија има своје надлештво са посебним својим матицама, црквеним протоколима и осталим прописаним књигама и свој печат.

Ако су при једној цркви више парохија, једно је парохијско надлештво са једним матицама и службеним књигама и једним печатом.

II УСТРОЈСТВО ВЛАСТИ, ТЕЛА И ОРГАНА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

11. Парох

Члан 164

На челу сваке парохије је парох, који обавезно живи у својој парохији.

Парох је привремен или сталан, и једног и другог поставља епархиjски Архијереј.

Члан 165

За привременог парохиjског свештеника може бити постављено лице које је свршило вишу или средњу богословску школу и које нема никаквих канонских сметњи за свештенички чин.

Члан 170

Парохиску службу врше по правилу мирски свештеници, но у оскудици ових, и изузетно где прилике то налажу, епархиjски Архијереј може поверити опслуживање парохије свештеномонасима односно братству манастирском. Свештеномонахе који опслужују парохије издржавају њихови манастири, који уживају све приходе са тих парохија.

Члан 171

Где има више парохиjских свештеника при једном храму, епархиjски Архијереј једнога поставља за старешину канцеларије парохиjског надлештва. Старешина цркве је одговоран за поредак у цркви и канцеларији парохиjског надлештва.

Члан 173

Ђакона може имати свака парохија. Обавезно имају ђаконе епикопске катедрале и оне цркве за које то одреде надлежне епархијске власти.

Ђакони су обавезни помагати пароху (старешини цркве) у вођењу црквене администрције, и њему су потчињени у службеном погледу.

Члан 174

Ђакони се постављају на исти начин као и приврмени парохијски свештеници, између оних који имају услове из члана 165. Године проведене у ђаконској служби признају се као и године проведене у парохијској служби.

Ђакони поред принадлежности од цркве имају приходе и од учествовања као други свештенослужитељ при сахранама и венчањима.

Члан 175

Сваки парох врши парохијске дужности и води своје канцеларијске послове самостално, а стоји у погледу свога званичног рада под непосредним надзором старешине цркве и надлежног архијерејског намесника и под врховним надзором и управом свога епархијског Архијереја.

Члан 176

Парох има углавном ове дужности:

1) служи добрим примером својим парохијанима у своме личном и породичном животу;

2) редовно проповеда слово Божје и поучава своје парохијане у храму и у свакој другој згодној прилици;

3) служи редовно свету Литургију и свакодневно црквено правило, врши свете тајне и свештене обреде за своје парохијане у храму и парохији по правилима св. канона, црквених закона и прописа црквених власти;

4) врши општа молепствија, благодарења и парастосе према црквеним прописима и наређењу црквених власти;

5) врши литију и ношење крста са водоосвећењем у местима где је и како је то обичај, молитве у почетку и свршетку школске године, резање славског колача о храмовној слави и о светом Сави, са водоосвећењем;

6) објављује народу у цркви празнике који се светкују и објашњава њихов значај;

7) стара се о религиозно-моралном васпитању и образовању православне омладине ван школе и врши верску наставу у школама, ако нема сталног вероучитеља;

8 ) стара се о добром реду, побожном и правилном читању и појању при богослужењу и чистоти и благољепију у храмовима и чини расположење у том погледу, као и о употреби, набавци и добром одржавању одежди, црквених утвари и богослужбених књига, нарочито о издржавању и чувању гробља и других освећених места и црквених старина;

9) стара се о библиотеци своје цркве, о ширењу верско-моралних књига међу парохијанима и ревносно сузбија ширење списа чија је садржина противна учењу православне вере и морала;

10) посећује своје парохијане ради пастирских поука и упућује их на хришћанска доброчинства; а у споразуму са црквеноопштинским саветом брине се о организовању добротворне службе и оснивању црквено-добротворних завода;

11) сузбија безверну и неправославну пропаганду и о сваком покушају и појави противу вере извештава архијерејског намесника, у важним случајевима и епархиског Архијереја; сузбија ванбрачно живљење, пијанство, богохулство, псовке и све друге рђаве навике у народу;

12) мири завађене супруге;

13) извршује на време одлуке и наредбе својих претпостављених власти;

14) тачно и редовно води књиге крштених, предбрачних испита, венчаних и умрлих, заједно са анаграфом (домовником), као и друге званичне књиге и одржава их у добром стању и реду; издаје изводе и уверења, било на захтев појединаца било по званичној дужности и према прописима уредно шаље годишње извештаје и статистичке податке о стању парохије Епархијском црквеном суду;

15) води летопис своје парохије

(Преузето из Устава СПЦ)