Понашање у Храму

Храм је свето место, и када човек улази у њега мора улазити тихо, лагано и са дубоким страхопоштовањем.

Кад се дође до црквених врата, мало се застане, прекрсти се и лагано поклони према храму. Ако је гужва, стрпљиво се чека да се купе свеће.

Кад се свеће купе, одлази се месту где се пале свеће водећи рачуна да се леђа не окрећу олтару или свештенику у току кађења.

Прекрсти се, целива се свећа и намени се за шта се пали (на пример: "Ову свећу за здравље моме брату Јовану, нека га Господ помилује и спасе" или "Ову свећу за покој душе мога деде Николе, Бог да му душу прости").

Свеће за здравље се пале у горњем делу свећњака или горионика, а за покој душа у доњем делу.

Кад се свеће запале, онда се тихо, као сенка, а поготову ако је Богослужење у току, одлази и целивају се целивајуће иконе.

Зато је најбоље доћи на службу десетак минута пре почетка Богослужњења, јер се каснијим ходањем кроз храм омета Богослужење и пажња верника.