МОЛИТВА МАЈЦИ БОЖИЈОЈ
(Старца Никона Јерусалимца, Горички зборника XV вијек)
Прими свеблагомоћна,
Пречиста Владичице Богородитељко, часне дарове.
И теби јединој прикладне,
од нас недостојних слугу Твојих;
од свих покољења изабрана,
која си се од свих створења небеских и земаљских узвишенија јавила,
светија од херувима,
и од серафима славнија,
од памтивијека скривена тајна,
и анђелима непозната,
која си од анђела радост примила!
Коју похвалу да ти принесемо,
Пречиста? Како да те назовемо, Богородице?
Јер Пророчких ријечи сагласје слушали смо ми о Теби,
анђелско стајање пред Тобом [гледали] са страхом и трепетом,
чедно [родивши (зачелом)],
јер носиш тијело човјечје [примившега] и оног који носи све и сва,
и који је проповиједи свих светих о теби испунио.
Владичице, не презри мало мољење моје,
сагријешисмо, да не погинемо.
Ти си заступница роду човјечијем,
јер си родом милостива и која си милостивога родила.
Пречисте усне отвори и милостивом молитвом умоли Га за нас.
Ти која си чистија од сунца
и која си засијала да нас огријеш,
нас који сједимо у тами,
Твоје најмилостивије заступништво пред Њега стављамо,
да нас пречистим Твојим молитвама избави оне грозне и страшне муке
у Дан његовог [другог] Доласка.