МОЛИТВА МАЈЦИ БОЖИЈОЈ

(Старца Никона Јерусалимца, Горички зборника XV вијек)

Прими свеблагомоћна,

Пречиста Владичице Богородитељко, часне дарове.

И теби јединој прикладне,

од нас недостојних слугу Твојих;

од свих покољења изабрана,

која си се од свих створења небеских и земаљских узвишенија јавила,

светија од херувима,

и од серафима славнија,

од памтивијека скривена тајна,

и анђелима непозната,

која си од анђела радост примила!

Коју похвалу да ти принесемо,

Пречиста? Како да те назовемо, Богородице?

Јер Пророчких ријечи сагласје слушали смо ми о Теби,

анђелско стајање пред Тобом [гледали] са страхом и трепетом,

чедно [родивши (зачелом)],

јер носиш тијело човјечје [примившега] и оног који носи све и сва,

и који је проповиједи свих светих о теби испунио.

Владичице, не презри мало мољење моје,

сагријешисмо, да не погинемо.

Ти си заступница роду човјечијем,

јер си родом милостива и која си милостивога родила.

Пречисте усне отвори и милостивом молитвом умоли Га за нас.

Ти која си чистија од сунца

и која си засијала да нас огријеш,

нас који сједимо у тами,

Твоје најмилостивије заступништво пред Њега стављамо,

да нас пречистим Твојим молитвама избави оне грозне и страшне муке

у Дан његовог [другог] Доласка.