Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак.
Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст.
Стабло церића треба да буде толико, да га домаћин на рамену може донети кући.
Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак.
Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране.
По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем).
Тај ломљени део на бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком бадњаку.
Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу.
Не сме се, дакле, зауставити на неком дрвету.
Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер.
Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.
Шта символише бадњак?
Бадњак символички представља оно дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио.
Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.