ИВАЊДАН - 7.јул
Претеча Господњи, свети Јован Крститељ, рођен је шест месеци пре зачећа Сина Божијег, Исуса Христа.
Родитељи његови, првосвештеник Захарија и мајка Јелисавета, били су побожни и благочестиви људи. Остаривши, дуго су молили Бога да им подари дете.
Презрени од људи, упорни у својој молитви, измолише од Бога жељено дете.
Ту радосну вест објави свештенику Захарији архангелу Божијем Гаврилу.
И роди старица Јелисавета сина – пророка, светог Јована, Претечу Господњег.
Чудан је Јован био још од свог рођења.
Осми дан, по рођењу дођоше сродници и пријатељи да обрежу дете и да му име надену.
А отац његов, Захарија, који поста нем када сазнаде да ће жена његова родити сина, написа на једној дасци име његово – Јован тог тренутка проговори.
Христоборни цар Ирод, који владаше у то време, када сазнаде да се родио пророк Свети Јован, нареди да се побију сва новорођена деца у Витлејему и сам Јован, али мајка Јелисавета успе са својим чедом да побегне у пустињу, где после неког времена и умре, а мали Јован остаде сам на старање Богу и анђелима Божијим.
У пустињи је остао све до оног тренутка када је добио знак од Бога да је време да претходи и најави долазак Христов.
За овај празник, који је у народу познат као Ивањдан, везан је леп обичај да се од ивањског и другог ливадског цвећа плету венци.
Тим венцима се ките хришћански домови, зграде и обори.
Они симболишу лепоту природе, коју је Бог створио и даровао човеку на уживање, а истовремено нас подсећају да наши животи требају да обилују врлинама и добрим делима.
ПЕТРОВДАН
Свети апостол Петар – Пореклом беше Јеврејин, и пре него што је постао апостол Божији звао се Симон.
Он је брат светог апостола Андреја Првозваног из града Витсаиде.
По занимању је био рибар, по природи простодушан и богобојажљив, држао се заповести Господње. Био је ожењен сестром апостола Варнаве и са њом је имао једног сина.
Његов брат Андреј, дође му једног дана и рече: „Ми нађосмо Месију, Христа“ и одведе га к’ Исусу, а Исус, погледавши га рече му: „Ти си Симон, син Јонин, ти ћеш се звати Кифа (Петар)„.
Бринуо се о својој кући и породици све док га Господ није позвао на апостолство.
Он је први од ученика Божјих који је изразио јасну веру у Господа Исуса, рекавши: „Ти си Христос, Син Бога Живога“ (Мат. 16,16).
Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера постепено се утврђивала.
Иако, по промислу Божијем апостол Петар три пута га се одрече, он се искреним покајањем удостоји да први од свих апостола види васкрслог Господа, Исуса Христа.
По вазнесењу Господа нашег, свети Петар, као врховни међу апостолима би први учитељ и проповедник.
Проповедао је Јеванђеље по Палестини, Малој Азији и Италији.
Чинио је многа чудеса која и дан данас, када му се обратимо са искреном молитвом чини.
Излечио је својом моћи многе болесне, васкрсавао мртве.
Чак и дејством његове сенке исцељивали су се многи болесници.
Цар Нерон га је осудио на смрт, и би распет на крст, али наопако, јер сматраше да није достојан исте смрти као Господ.
Свети апостол Павле – Пре апостолства звао се Савле.
Пореклом беше из племена Венијаминова, из града Тарсе.
Најпре је био гонитељ хришћана и њихов мучитељ, али Господ га изабра за свог ученика и ревнитеља хришћанске вере.
На путу за Дамаск јави му се сам Господ и рече му да престане са прогоном хришћана.
Крсти се Савле и постаде Павле и посвети се апостолској служби.
Проповедао је Јеванђеље широм света.
У почетку га остали апостоли нису прихватали, али касније увидеше да је и он ученик Господњи попут њих, и прихватише га као себи равног.
Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско трпљење.
Кроз дане и дане његовог проповедања, живот му је стално висио о концу и пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао Цркву у многим местима и достигао ту меру савршенства да је могао рећи „Не живим ја, него Христос у мени“, онда је предао своју душу Господу.
Био је посечен у Риму, у време цара Нерона, баш када и апостол Петар.
У нашем народу постоји обичај да се уочи овог великог празника, који је посвећен светим апостолима, Петру и Павлу, пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе.
Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина.
Паљење ватре и лила симболише на она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их.
Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.
СВЕТИ ПРОКОПИЈЕ
Свети град Јерусалим однегова светог великомученика Прокопија, коме родитељи наденуше име не Прокопије него Неаније, а име Прокопије он доби од самога Господа Исуса Христа на крштењу. Ненаније беше син славног човека, сенаторског рода по имену Христофор и његове супруге Теодосије – незнабошкиње.
Кад Ненаније израсте у младића, мајка га даде у службу код безбожника, цара римског, Диоклецијана. Цар силно заволе овог младића и произведе га у чин војводе, и посла га у Египат, да прогони хришћане.
Ненаније је са војском путовао ноћу, а дању су се одмарали.
Тако једне ноћи земља се затресе и чу се глас са неба: „Ненаније, куда идеш и на кога устајеш?“ Уплаши се он и одговори: „Послан сам од цара Диоклецијана у Александрију да убијам све који верују у Распетога„.
Онда се поново чу глас са неба: „О, Ненаније, и ти ли на мене идеш?“
А Ненаније упита: „Ко си ти Господе? Не могу да те познам„.
У ваздуху се показа Пресветли Крст и зачу се глас: „Ја сам Исус Распети Син Божји! Овим знаком који си видео побеђуј непријатеље своје и мир мој биће са тобом„.
Срце његово испуни се радошћу и духовним весељем.
Сазнавши да је Ненаније примио хришћанску веру, отац његов се разгневи и заборављајући на природну љубав оде код цара и пожали се на сина.
Цар утеши Теодосија да ће му сина вратити пређашњој вери, у противном да ће га погубити злом смрћу.
И тако и би, најпре мучен Ненаније на крају пострада мученичком смрћу.
Сваки Ненанијев мучитељ и погубитељ завршавао би изненадном смрћу.
Пре погубљења окрену се Истоку и помоли се Богу и тада свети мученик Прокопије приклони главу под мач и би погубљен.
Побожни хришћани дођоше ноћу и узеше његово тело и сахранише га на једном посебном месту, славећи Оца и Сина и Светога Духа.
СВЕТИ АХРАНЂЕЛ ГАВРИЛО
Свети Арханђел Гаврило (26. Јул)
Арханђелу Гаврилу узносимо хвалу у песмама, приређујући му празнични сабор по два пута годишње. Његов први сабор празнујемо сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици, 8 априла (26 марта по старом календару).
Овај Арханђел Божји научио је Мојсија писању књига, исприча му све о постанку света, стварању првог човека Адама, о потопу и раздељењу народа, објасни му положај планета небеских, научи га аритметици, геометрији и свакој другој мудрости.
Он пророку Данилу протумачи виђења о царевима и царствима, која су имала касније настати, обавести га о времену ослобођења људи Божијих из вавилонског ропства и о времену првог доласка Христа у свет, оваплоћеног од Пречисте Деве Марије.
Он се јави праведној и светој Ани и рече јој да ће затруднети и родити преблагословену кћер која ће се звати Марија.
Он се јавио и светом свештенику Захарији, стојећи са десне стране кадионог олтара и благовестио му да ће његова жена Јелисавета родити светог Јована Претечу Господњег.
Овај првак Божији, послат од Бога у Назарет да јави Пречистој Деви Марији, обрученој за праведног Јосифа о њеном зачећу Сина Божјег осењењен и дејством Светог Духа у њој.
Он исти јави се и Јосифу у сну, уверивши га у девственост свете Деве Марије.
А кад се Господ наш роди у Витлејему, овај Анђео Господњи јави се пастирима који су чували ноћну стражу код стада свог и рече им: „Јављам вам велику радост, данас нам се родио Спаситељ!“
Сматра се да је овај анђео јавио са неба Христу пред његово добровољно страдање, крепећи га док се подвизавао у усрдној молитви.
Овај анђео Господњи јавио се Мироносицама седећи на камену гроба и објављујући им Христово Васкрсење из Г
Он, који је био Благовесник зачећа и рођења Господњег, показује се благовесником и Васкрсења Његова.
Сећајући се ових јављања његових у Старом и Новом Завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за хришћански род, света Црква му приређује Саборно празновање.
ОГЊЕНА МАРИЈА
Огњена Марија (30. Јул)
На овај дан слави се спомен на свету мученицу Марину, у народу познатију као Огњена Марија.
Као и празници светитељки који за њом слиједе: Благе Марије (4. август) и Трнове Петке (8. август), ни Огњена Марија у црквеном календару нема "црвено слово".
Ипак, сва три спадају у веома поштоване празнике у народу, посебно меду женама, тако да се ова три дана ништа се не ради у руке, нити у пољу.
Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије.
Крстила се у 12 години и због вјере у Исуса Христа страдала је у вријеме цара Диоклецијана.
Дио моштију свете Марине чува се у светогорском манастиру Ватопед, као и у манастиру посвећеном овој светитељки који се налази изнад албанске стране Охридског језера.