Архив у оснивању (03)

Јуче

Датум постављања: 04.07.2019. 13.06.00

Прво сам видео ову слику...

Зар је то варош у којој сам матурирао пре пола века? На шта личи бивша Робна кућа, зелена пијаца, вашариште - у том тренутку пусто, као у души повратника у завичај, у коме су одавно помрли сви они које је некада познавао? Зар је то Железничка станица?

Зар је то тај мост на Пеку? Зар се може поредити са оном старом поцрнелом, ћупријом на реци?

Зар је моје сећање неверно, лажно?

Шта су, у ствари, направили са тим грозним превисоким речним насипом?

Шта су направили од Аутобуске станице?

...

У повратку са вашаришта, ова затворена продавница половне робе која је својим општим изгледом очит одговор на многа изречена и неизречена питања...

Ако нешто овде ради, шта уопште ради? Овде нема конкуренције, ни на Зеленој пијаци, ни на вашаришту... А видим, по неким ресторанима ипак има неких доконе господе, и неке госпође уплаћују лото, тј. хтеле су да уплате, али машина се заглавила и не може да откуца тикет. Има и новина, које ни на шта не личе, и које више нико и не чита...

Па онда, ову слику, када сам одустао од куповине једне мотике, има мотика али нема држаље...

Аутобуска станица. Шалтер - Не плаћате карту до Мишљеновца! (Лепо. Локални комунизам?)

Не, овдашњи људи покушавају нешто да ућине и да олакшају живот становницима околних села ове општине.

- Докле ће то трајати?

- До првих избора! - каже ми земљак и некако се чудно смеши.

А онда и то путовање - бесплатно - којим ме части моја општина... као кроз Сахару.

Села само што се нису истопила као восак. Шуме низ Пек све су гушће... У Клисури јоргована - зашто ли се тако зове, кад у том каменом процепу постоји највећа природна башта прекрасног руја? - помислих, сетивши се одједном, како смо ми, из Доњег Звижда, гимназијалци, сељачка деца, понекад празником, путовали апостолски, пешке, старим путем и пречицама, преко Лисаче, од Кучева до Раброва, јер нисмо имали ни толико пара колико кошта аутобуска или железничка карта на тој релацији...

Ех, да је тада био неко паметан да нам помогне, као што ови данашњи општинари помажу свом локалном становништву, макар до избора...

Док сам чекао на аутобуској станици, ухватим део влашке реченице (неке сељанке из околине, видео сам касније кад су ускочиле у аутобус за Шевицу): "...пула исј..." Ха! (Не бих да преводим; али делим утисак са тим старијим сељанкама; лоше је овде; ја бих можда и опсовао, иако то није мој обичај...

Посвећено мом старом школском другу Славољубу Ачимовићу "Соколу", из Велике Бреснице...

Page updated

Google Sites

Report abuse