ОПАСАН ЖИВОТ БЛЕЗА САНДРАРА И ПРОЗАИЧАН БЕЛЕ ТУКАДРУЗА

Синоћ сам поново прочитао ову песму,

преко које сам претрчао у своје време,

кад сам купио ту књигу у којој је штампан њен препевна српски, јер сам био млађи више од десетак година,и превише заражен, ако се тако може рећи, модерном поезијом. И пожелео сам да је прочитам на гласдалеком северном анђелу за кога сам веровао да мечује иако је хиљадама километара далеко.

И? Стигао је брз одговор: - Волим те!

Хвала на песми! Истинита је иако није лепа...

Нисам после тога могао да заспим,

а није било ни пива у фрижидеру.

Лоше сам спавао... Не знам зашто? Да ли због анђела, његовог одговора, брзине којом је стигао.

Да ли зато што је Анђео проговорио,

прилично убедљиво; тај анђео далеки који

упорно корача у мојој сенци - буљио сам у таваницу и помишљао Нису ту чиста посла!

Будио сам се неколико пута током ноћи,

али сам устао тек после пола девет и видео

да у кући не само да нема пива, него нема ни хлеба, ни киселе воде. Тад се јавио мој млађи син

из даљине и рекао: - Срећна Слава, наш млади летњи Аранђел!...

Аууу. Одмах сам се брзо обукао, умио и кренуо према сеоском дућану. И онда сам открио колико су порасли ораси у комшилуку уз поток, неколико ораха и липа, али у исто време сам помислио да су ту пре пола века били и јабланови високи до неба, наспрам брвна - када су ту били и ови крошњати ораси, о којима причам, порасли високо, високо?

Шта се дешава са тим родним дрвећем, орасима, да ли су и они озрачени у време бомбардовања НАТОа земље Србије?

И опет сам се сећао Сандрара, оног што сам читао синоћ. Северног анђела. Северни тврди да ме воли, а овај млади Свети Аранђео - коме се молимо да нас нас заштити - упорно ћути; проговорио је кроз мога млађег сина из даљине, индиректно. Шта је љубав у ствари?

Некад су мушко и женско били једно - лева и десна страна - женско и мушко - хермафродит, али неко је као сабљом одвојио леву и десну страну - и ту је љубав, говорим о оној нехермафродитској постала скоро немогућа: узалудно су покушавале да се споје десна и лева страна, што потврђује моја прва и последња љубав, и милион других љубави.

Љубав није само пол, она је и дух - написао сам то, нека ми се смеју, они који верују да знају о томе више....

Вратио сам се дома и почео да спремам Славу, обредно јело посвећено свим нашим мртвима.

И тада сам нешто написао и објавио на погрешном месту (назовимо то штампарском грешком!), брзо, опет је био у жижи Сандрар!

Нисам рекао да је било неколико пропуштених телефонских позива - можда је то опет био неко од анђела: што ли су се наврзли на ме у последње време? Кад у хороскопском знаку у којем сам рођен - како жута штампа пише - нема ни помена о тој врсти општења, сусрета, комуникације?

- Шта ћемо јести данас? Молим те само јела без меса!

Био је то Северни анђео!

- Само поврће, а за тебе може и јабука, или две.

- Веч сам ставио да се кува пилећа супа и да се крчкају пилећа крилца...

- Крилца анђела!? Ај, ај...

Веза се прекинула.

Јавио се брат и замолио да покушам да направим што пре нови шаблон нашег часописа?...

Шта је са овима? Што су навалили оволики на дан Младог Аранђела (како је говорила покојна мајка)?

- Ускоро долазим... Дајем живот да те поново видим из близине... Ако имаш четири руке помилуј ме другом...

И онда је анђео почео да наређује шта све да бацим, одбацим за сва времена, читав списак!

Зар се анђели баве уценама, таквом врстом општења?

- Шта да понесем тамо (у мој природни свет)?

Добри дух, разум, стрпљење, и ако ти још нешто падне на памет.

- Све ћу те послушати. Први пут у животу. Немој пропустити прилику...

И онда је разговор са прекидима, пуцањем линија потрајао све до поподнева!

Поново су се јављали синови, интересовали се како живим, имам ли проблема? Нисам им споменуо Северног анђела јер је то моја приватна ствар. Јавио се и брат, поново из штампарије, па онда са пијаце - парадајс у ово доба године на градској пијаци скоро три евра! Ови наши сељаци полудели.Ко ће то моћи да купи? - питао се бесно.

- Па ће народ, који углавном нема пара, почети да краде. Куку леле!

Промуцај, хтео сам да га утешим: - Дођи, па набери у нашој башти, има , родило, хвала Богу, и пет анђела да ми праве друштво не би могли да потроше толико слатких патлиџана!

И човек је прекинуо везу мислећи да сам откачио. Вероватно и јесам, кад сам допустио да ме саслушава далеки анђео, улазећи ми прво под кожу, а онда и у душу!

Ишао сам и скупио неколико зрелих крушака, и сервирао их. Супа је била готова, крилца мало прегорела. Пробрао сам најбоље примерке говеђег срца и све поставио на сто, када се поново јавио анђео:

- На све мислиш. Зато, зато те волим!Само те молим да пустиш воду мртвима за душу!

И онда је анђео говорио о некој новој Библији Веда коју је управо открио у Небеској библиотеци и да ће је понети са собом да је преводимо кад дође овамо у природни свет под неким обличјем..

И много тога, што није за причу. Што је тајна. Најдубља тајна...

Сандрар је путовао од Рио де Жанеира према Европи на једном прекокеанском броду у белој кабини окружен птицама и мајмунима које је купио, а ја, уместо да редигујем ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА разговарам, са једним анђелом, који није инкарнација Сведенборга, можда неког другог Духа, ренесансног?

Не знам. Али можда ћу временом да сазнам.