ПАРАДОКС
Датум постављања: 23.07.2019. 19.58.52
Имати и немати!
Све је у томе.
И све је исто,
као кад сам био дечак,
пре више од пола века...
Мислим ту… (Испред Основне школе)
Осим бетонских бандера,
и родиног гнезда на једној од њих.
Сад има рода,
али се не рађају деца,
не галаме као онда,
не трче сокацима.
Људи возе скупа аута,
луксузна, џипове,
брзе моторе,
док ја чекам
аутобус из Београда
који, наравно, касни.
Онда је у читавом селу било
можда пет-шест бицикла,
један ауто,
и један теретни камион,
(у суседном селу, преко реке).
Воз је пролазио изјутра пре пет
према Београду,
а враћао се предвече
пред залазак сунца.
Сад пролази само један
једини воз, тзв. Кинески.
Теретни.
Школско двориште је пусто,
а ондашње је било пуно.
И онај воз, који је вукла
парна локомотива
звиждао је дуго у проласку
јер је машиновођа
има шавалерку у суседној ма(ха)ли.
Према локалу су навијани
зидни сатови.
И кинески теретни воз
дуго труби, јер на пружним
прелазима нема рампи.
И радиоапарата је онда
било само неколико…
Више је било воденица
у нашем крају
него радио-апарата.
Путеви макадамски,
после кише пуни бара
које су сијале од просутог
бензина ретких аутомобила.
Више је, много више било
људи, и разне стоке.
Пешака.
Кинези су за нас тада били
Жутаћи - по неком пророчанству -
која ће једном доћи
као пропаст и као казна.
Кинези су дошли ту
као мандарини. Некако у исто време
када и роде, после последњег
рата….
Многи мисле да имам
два пута више пријатеља
него што сам признао на Фејсбуку.
90 посто бих прецртао,
јер не подносим лаж
и лицемерје.
Правих пријатеља је,
то могу одмах да потпишем,
деведесет пута мање
него што мислимо.
Недавно сам отпочео
"ажурирање" - какав израз,
зар не? Зар није тачнији,
примеренији прецртавање?
Не журим.
Полако прецртавам.
Две жене које живе далеко,
вајни преводиоци
(врсне у превођењу жедних
преко воде).
Једна Contesa.
Један дволични
назови песник,
"тастер".
Један прозни
грозни писац.
Опадач.
Један српски
мандарин,
подилканио под старост.
Један антологичар,
припадник Непоменикове странке.
Један адвокат,
завидљиво копиле,
што је пре пар година
хтео да ми буде
и тужилац и судија,
у наводном злочину.
Један критичар
што ме хвалио
док му је требала
нека подршка.
Један осредњи
бирократски списатељ
што се наљутио
када сам му изнео
најотвореније
замерке
за лажи
које је укомпоновао
у свој наручени рукопис
који су одштампали
ратни профитери....
Многи верују
да имам много више пријатеља
него што је то могуће,
а ја нисам баш сасвим сигуран
ни у оних неколико,
јер баш међу њима
се крије Јуда,
или провокатор,
који ће ми постављати
(или већ поставља)
бубице за прислушкивање,
не само у кући
у којој станујем,
него и у штали, чак и у бившем свињцу.
па и на другим местима
која повремено обилазим.
..............
Док гледам то родино гнездо на врху бетонске бандере, помишљам на оне прве дрвене бандере уз пругу, црне, куване у смоли - сличне сам видео пуно и у Шведској пре неколико година, помислим: ето докле је стигла електрификација, и југословнска револуција, да асвалтира и забетонира, све оно ... али, да ту станем... па ко разуме, разуме...
(Мишљеновац, Крајем јула 2019.) - ЛеЗ 0017334