Tipovi podataka

Svaka promenljiva kao karakteristiku ima:

-                 ime

-                 tip

Ime promenljive je niz alfanumeričkih znakova pri čemu prvi znak ne može biti cifra. Specijalni znaci ne mogu biti deo imena osim znaka donja crta (_) koji može biti i prvi znak. Mogu se koristiti i mala i velika slova pri čemu se pravi razlika između malih i velikih slova.

Tip određuje skup vrednosti, način predstavljanja u memoriji računara i skup operatora koji se mogu primenjivati.

Primer: Jedan od celobrojnih tipova je byte. Skup vrednosti koje može imati jedan podatak tipa byte je skup celih brojeva u opsegu od -128 do 127. Za memorisanje jednog podatka tipa byte potrebno je 8 bita tj. jedan bajt. Drugi od celobrojnih tipova je int. Za memorisanje jednog podatka tipa int potrebno je 4 bajta, tj. 32 bita. Operacije koje su dozvoljene na d podacima tipa int su aritmetičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje.).

Napomena: 8 bita čini jedan bajt.

Za sve tipove podataka je potrebno poznavati broj bajtova koji se koriste za predstavljanje podataka tog tipa, kao i način predstavljanja. Npr. ako imamo celobrojnu promenljivu neophodno je znati koji je najveći ceo broj koji se može predstaviti da bi se izbegle situacije do kojih se dolazi kada se dosegne maksimalna vrednost.  Postavlja se pitanje šta se dešava kada se na maksimalnu vrednost doda 1 ili neka veća celobrojna konstanta? Da li će se program zaustaviti ili će nastavit sa radom? Ako nastavlja sa radom koju vrednost će tada imati promenljiva? Da li je to izvor grešaka?

         Osnovni tipovi podataka

        Tipovi podataka se mogu podeliti u tri grupe:

·                     numeričke

·                     znakovne

·                     logičke

         Numeričkim tipovima podataka se predstavljaju celi i realni brojevi.

         Za predstavljanje celih brojeva postoji više tipova prikazanih u sledećoj tabeli:

        Napomena: Koji od postojećih tipova će se koristiti zavisi od konkretne namene, tj. potrebe za osegom vrednosti, potrebe za preciznošću, veličine dostupne memorije. Pravilan izbor tipova podataka zančajno utiče na kvalitet softvera. 

        Znakovni tip je char. Dozvoljene vrednosti za ovaj tip su UNICODE znak, tj ceo broj u opsegu od 0 do 65536, što znači da se svaki znak kodira sa dva bajta. Konstante tipa char se pišu navođenjem znaka između apostrofa (npr. ´a´, ´A´, ´s´)

        Logički tip je  bool i ima samo dve vrednosti: true (logička istina tj. tačno) i  false (logička neistina tj. netačno). Jedan bajt se koristi za podatak tipa bool.