Ekologija proučava povezanost između biljaka i životinja, sa njihovom fizičkom i biološkom okolinom. Fizička okolina obuhvata svetlost i toplotu, atmosferu, vodu, vetar, kiseonik, ugljen-dioksid i sastojke tla. Biološka okolina obuhvata životinje i biljke. Dakle, ekologija proučava žive organizme i okolinu u kojoj ti živi organizmi žive, tj. sve faktore koji mogu uticati ili koji utiču na život živih organizama u njihovoj prirodnoj okolini.            Ljudi, na žalost, smatraju da Zemlja ima jedinu svrhu da služi njima u udovoljavanju njihovih potreba i u njihove planove obično ne ulazi briga za životinje i biljke koje su pre živele na mestima koje su ljudi zauzeli i prilagodili svojim potrebama. Danas je broj ugorženih životinja izuzetno veliki, uništavaju se šume širom sveta i prisutno je zagađenje u svakom delu sveta.

            Najveća zagađenja na svetu nastaju zbog fosilnih goriva. Moderno društvo se ne može zamisliti bez nafte, benzina, uglja, gasa koji dominiraju industrijskim svetom.

            Ljudi su sami odgovorni za čuvanje planete. Za početak rešavanja ekoloških problema potrebna je jedna globalna akcija, jer pojedinačne akcije nisu i ne mogu biti dovoljne na globalnom planu. Da bi se postiglo rešenje ekoloških problema nije potrebno vratiti se na način života koji je postojao pre industralizacije. Naprotiv, moderna tehnologija bi se mogla koristiti na način koji bi omogućio sklad između ekologije i industrije što znači da bi naglasak trebao biti na upotrebi energetskih izvora koji najmanje zagađuju okolinu odnosno na upotrebi obnovljivih izvora energije. Moderne tehnologije mogu se pozitivno iskoristiti u sprečavanju ekoloških katastrofa, nadzoru nad ugroženim životinjama, sprečavanju nastanka ekoloških katastrofa i celokupnom razvoju ekosistema, samo ih treba usmeriti u tim pravcima.

            Stiče se utisak da je došlo krajnje vreme da se čovečanstvo u potpunosti posveti očuvanju svog prirodnog staništa, odnosno planete Zemlje, koja je već do te mere narušena zagađivanjem i uništavanjem okoline da smo i sami postali svedoci negativnih posledica od kojih je svakako najvidljivija globalna promena klime. Naravno, potrebna je i zakonska podrška koja bi odobrila upotrebu novih tehnologija koje ili uopšte namaju ili imaju minimalne negativne posledice na prirodu, odnosno okolinu.

Ekološki problemi  

            Globalno zagrevanje je trenutno najozbiljniji ekološki problem, a značajni problemi su i zagađenje vazduha i vode, izumiranje mnogih životinjskih vrsta, kisele kiše i mnogi drugi. Globalno zagrevanje je već prouzrokovalo ozbiljne klimatske promene, a klimatske promene u kombinaciji sa zagađenjem vazduha i vode su odgovorne za mnoge bolesti.

            Neki naučnici smatraju da je već kasno da se nešto preduzme jer nismo napravili odgovorajuće korake na vreme, ali možda još postoji nada, ako ne u smislu otkljanjanja problema onda bar u smislu zaustavljanja pogoršanja postojećih problema. Veće akcije nisu moguće jer na žalost, mnogi ljudi nemaju razvijenu ekološku svest i samo misle da zadovolje svoje potrebe.

            Fosilna goriva koja su najvećim delom odgovorna za globalno zagrevanje još uvek su dominantni izvor energije, a obnovljivi izvori energije su stvar budućnosti. Moramo se zapitati koje budućnosti? Ako se ovaj trend nastavi, kakva će to budućnost biti? Nažalost čovečanstvo ne misli dovoljno na buduće generacije i njihovo pravo da od nas naslede Zemlju isto tako jaku i lepu kao danas, a ne potrošenu planetu bez prirodnih lepota i dobrih životnih uslova. Mi nemamo prava uzeti celu planetu od naših naslednika i nadati se da će oni kasnije izmisliti nešto što će rešiti sve probleme koje smo stvorili.

Zagađivači životne sredine

            Prirodna dešavanja u odnosima činilaca životne sredine kao što su voda, vazduh, sunčeva svetlost i sl. u dužem vremenskom periodu ostavlja vidljivi trag na samu životnu sredinu. To se manifestuje u klimatskim promenama, promenama konfiguracije i strukture tla, vodenim tokovima i vodenim površinama, promenama u karakteristikama i sastavu biljnog i životinjskog sveta i dr. Međutim u vremenskom intervalu kao što je vek čoveka one su do skoro bile jedva vidljive. Danas se u intervalu od samo desetak godina uočavaju vidne, čak i drastične klimatske promene, promene režima vode, čistoće vazduha i sl.             Ove promene su posledica ljudskih aktivnosti u prirodi. Ugrožavanje životne sredine može se podeliti na direktno i indirektno. Direktno podrazumeva bacanje štetnih materija i otpada u neki od faktora životne sredine (u vazduh, vodu u i na zemlju i dr.). Indirektno podrazumeva štetne materije, zbog kruženja vode u prirodi, kretanja materije, prelazak iz jednog stanja u drugi ili jednog faktora u drugi.

            Zagađenje vode

            Direktno zagađivanje vode vrši se izbacivanjem štetnih otpadaka u njih, bilo fabričkih otpadnih voda i materija koji imaju veliku koncentraciju kiselina, bazičnih jedinjenja i drugih otpadnih materija, ili priključivanjem kanalizacionih odvoda direktno na vodenu površinu (more, reke, jezera).

            Indirektno zagađivanje vode vrši se putem padavina obogaćenih štetnim materijama apsorbovanim u kapljicama kiše, snežnim pahuljicama i dr. (kisele kiše, radioaktivne kiše, crveni sneg i dr.). Druga mogućnost indirektnog zagađivanja vode jeste da voda prolazeći kroz površinski sloj zemlje i njenu poroznu unutrašnjost kao i tekući po samoj površini nosi sa sobom i štetne materije tu nataložene ili bačene.

            Sprečavanje zagađivanja vode podrazumeva smanjenje ili potpuno onemogućavanje zagađivanja i vodenih tokova i vodenih površina ali i vazduha i zemljišnog sloja.

            Zagađivanje vazduha