Kjoto sporazum
Promene u prirodi, posebno one koje su posledica emisije gasova, usled čega nastaje efekat staklene bašte, zahtevale su akciju zemalja na međunarodnom nivou, budući da se emitovani gasovi šire po celoj atmosferi, ali i zgog činjenice što je kontrola emisije gasova vrlo skup poduhvat, te je zajednička akcija na međunarodnom nivou mnogo ekonomičnija.
Prvi korak bio je usvajanje 9. maja 1992. godine Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime. Ovom konvencijom je utvrđen sistem o razmeni podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene bašte, dok je rešavanje pitanja načina ograničavanja emisije tih gasova odloženo za neki butući period.
Kjoto protokol je usvojen na trećoj Konferenciji Članica Okvirne konvencije UN o promeni klime, koja je održana u Kjotu, Japanu. Protokol je stupio na snagu 16. 02. 2005. god. Do sada je Kjoto protokol ratifikovalo 144 zemalja uključujući EU.
Kjoto protokol članice:
Kjoto protokol:
- promoviše, podstiče istraživanje i razvoj i povećanu upotrebu novih i obnovljivih vidova energije.
- promoviše i podstiče tehnologije za kontrolu emisije ugljen-dioksida i naprednih i inovativnih ekološki zdravih tehnologija.
- promoviše održive oblike poljoprivrede u svetlu razmatranja klimatskih promena.
- ograničava ili smanjuje emisiju gasova staklene bašte koje ne kontroliše Montrealski protokol.
Najvažniji uspeh ovog protokola je bilo utvrđivanje obaveze ograničenja i smanjivanje emisije šest gasova koji stvaraju efekat staklene bašte:
- ugljen-dioksida (CO2),
- metana (CH4),
- azotoksida (N2O),
- hlorofluorougljenvodonika (HFC),
- perfluorougljenika (PFC to su CF4, C2F6, C3F8),
- sumporheksafluorida (SF6).
PFC se koristi u sistemima za rashlađivanje kao i u aparatima za gašenje požara. Pokazalo se da su to gasovi sa veoma izraženim efektima staklene bašte. Ovo je nateralo mnoge razvijene zemlje da ih se odreknu, odnosno ovo je uvršteno u Kjoto protokol.
Na globalnom nivou CO2 najviše doprinosi efektu staklene bašte, nekih 64%. Koncentracija CO2 se poslednjih 200 godina povećala za 30%. Osnovni uzrok ugljen-dioksida je sagorevanje fosilnih goriva.
Metan je sledeći gas koji doprinosi efektu staklene bašte, nekih 20%. Koncentracija metana se povećala za poslednjih 200 godina oko 145%. Osnovni izvor metana je proces varenja preživara (goveda, ovce i koze i divljači kao što su jelen i srna), zatim uzgajanje pirinča, prirodni gas i komunalne deponije.
Azotni oksidi (N2O, NO, NO2) nastaju kao rezultat u industrijskoj i poljoprivrednoj proizvodnji. U znatno manjoj meri nastaju kao rezultat prirodnih pojava kao što su šumski i stepski požari. Koncentracija azotnih oksida je za poslednjih 200 godina porasla za 15%.
Sumpor heksafluorid SF6 ima ogroman potencijal za globalno zagrevanje. Jedan kilogram SF6 ima potencijal globalnog zagrevanja koliko ima 23 tone CO2 tokom 100 godina.
Obaveze zemalja članica lanca Kyoto protokola
Obaveze razvijenih zemalja ugovornica Kjoto protokola
Protokol ima za cilj da kvantifikuje obaveze, utvrdi dinamiku smanjenja nacionalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte za svaku državu članicu Konvencije koja se nalazi na listi u Aneksu 1 Konvencije (to su sve industrijske zemlje i zemlje u tranziciji). Ovim protokolom se industrijske zemlje sveta obavezuju da svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte smanje u proseku za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu i to u periodu od 2008. do 2012. godine. Sve zemlje koje imaju obavezu kvantifikovanog smanjenja emisije navedene su u Aneksu B Kjoto protokola.
Obaveze zemalja u razvoju ugovornica Kjoto protokola
Za zemlje u razvoju, među kojima je i Srbija, ovaj Protokol nije predvideo nikakve nove obaveze u odnosu na one koje su predviđene Konvencijom, tj. nije predvideo obavezu kvantifikovanog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali je ostavljena mogućnost da svaka od njih u bilo kom trenutku takvu obavezu preuzme, u skladu sa svojim mogućnostima, uključivanjem u Aneks 1 Konvencije i Aneks B Protokola.
Smanjenje emisije štetnih gasova
Dogovor o smanjenju količine štetnih gasova koji emituju nova vozila postignut između evropskih proizvođača automobila i ekoloških organizacija.
Evropski proizvođači automobila moraju za 18% da smanje količinu štetnih gasova koju emituju nova vozila u roku od šest godina, dogovoreno je između ekoloških organizacija i ekonomski ugrožene autoindustrije.
Smatra se da je na ovaj način uspostavljena ravnoteža između potreba životne sredine i evropske autoindustrije koja „preživljava veoma teška vremena“. Ovaj „kompromisni“ dogovor su ipak kritikovale ekološke organizacije koje tvrde da je on u velikoj meri prilagođen zahtevima automobilskih giganata i da potkopava napore Unije da stane na čelo svetske borbe protiv klimatskih promena.
Količina ugljen-dioksida koju emituju novi automobile će morati da bude smanjena na 130 grama po kilometru, a proizvođači vozila će imati vremena da pređu na novi režim do 2012. do 2015. godine.
Ovaj načelni sporazum još treba da odobri Evropski parlament i svih 27 člacnica EU da bi postao zakon, a ne očekuje se da će u tom procesu biti većih izmena.
Smanjenje emisije gasova do 2014. godine
Evropska komisije je planirala da smanjenje emisije novih automobila bude realizovano do 2012. imajući u vidu klimatske promene i njihove posledice: suše, oluje i rast nivoa mora.
Nemačka je, međutim uspela da se izbori za to da njene kompanije (BMW i Mercedes) do 2014. proizvode svoje najveće i najluksuznije automobile, koji troše mnogo benzina, što će zaštititi radna mesta i profit od izvoza.
Ekolozi upozoravaju da blagi sistem kažnjavanja znači da će autokompanije možda radije premašiti dopuštenu emisiju i platiti kaznu, nego da moraju da smanje snagu automobila.
Predviđa se kazna od 95 eura po gramu i po automobilu za one kompanije koje znatno premaše dopuštenu emisiju, ali zato kazna za premašenje emisije do tri grama iznosi tek 5 do 25 eura.