Deklaracija promenljivih i funkcija
Promenljive
Svaka promenljiva koja se koristi u programu mora se deklarisati pre upotrebe. Deklaracijom promenljive definiše se:
- naziv,
- tip,
- opciono njena početna vrednost i
- vidljivost tj. prava pristupa (u slučaju da je promenljiva članica neke klase)
Sintaksa je sledeća:
Vidljivost tip naziv = početna vrednost;
Na primer:
public string Ime;
private int BrojUcenika = 1;
int x, y;
double alfa, Plata, UDALENOST;
U prvom primeru je deklarisana promenljiva pod nazivom Ime koja pripada tipu "niska" (string) - niz znakova i njena vidljivost je javna (public). U drugom slučaju dkelarisali smo promenljivu pod nazivom BrojUčenika koja pripada tipu "int" (pozitivni i negativni celi brojevi u određenom ospegu) sa privatnom vidljivošću (private). U trećem slučaju deklarisali smo dve promenljive x i y tipa int. U ovom slučaju vidljivost nije definisana jer ove dve promenljive nisu članovi klase.
Programski jezik C# kao i većina drugih jezika pravi razliku između velikih i malih slova (case sensitive) te su promenljiva alfa i Alfa dve različite promenljive.
Napomena:
1. Treba uočiti da se u okviru jedne linije koda može deklarisati jedna ili više promenljivih
2. Može se uočiti i da se linije završavaju simbolom tačka zarez.
Funkcije
Deklaracija funkcija je slična. Takođe se definiše vidljivost, ime funkcije, tip (koji u slučaju funkcije znači tip vrednosti koju vraća funkcija) uz dodatak deklaracije ulaznih argumenata funkcije ako postoje. Primer funkcije koja vraća zbir dva broja je:
public double Zbir (double a, double b)
{
return a+b;
}
Funkcija Zbir je javna (public) – dostupna korisnicima klase i kao rezultat vraća tip double (broj sa decimalnom tačkom). Postoje dva ulazna parametra (argumenta) a i b koji su takođe tipa double. Telo funkcije je određeno otvorenom i zatvorenom vitličastom zagradom. Naredba return označava bezuslovni završetak rada funkcije i povratnu vrednost funkcije. U ovom našem primeru funkcije postoji samo jedna naredba return koja vraća zbir dva broja.
U složenijim klasama može postojati puno fukncija koje implementiraju različite metode klase. Neke od njih će imati povratnu vrednost, a neke ne. Funkcije koje nemaju povratnu vrednost deklarišu se kao tip void. Na primer:
public void PokreniProgram (string LokacijaPrograma)
{
// kod koji pokreće program ....
return;
}
U tom slučaju se navodi samo ključna reč return bez parametara. U ovom primeru je prikazan i način za upisivanje komentara. Dve kose crte // označavaju komentar sve do kraja reda. Ovaj komentar se zanemaruje prilikom prevođenja programa, a dobra praksa je pisati komentare uvek kada je to potrebno radi boljeg razumevanja koda. Osim ove jednolinijske varijante komentara postoji i višelinijski komentar koji počinje parom znakova /* i završava se */. Sve linije između smatraju se komentarom i ne izvršavaju se.
Sledeća četiri reda koda definišu funkciju pod imenom Write() :
static void write()
{
Console.WriteLine("Tekst izlaz iz funkcije!");
}
Ovaj kod jednostavno ispisuje tekst u konzolni prozor.
Definicija funkcije se sastoji iz sledećeg: dve ključne reči - static i void, imena funkcija koje prate zagrade Write(), bloka koda koji se izvršava uokviren zagradama.
Kod koji definiše funkciju Write() vrlo je sličan drugim redovima koda u aplikaciji:
static void Main (string [] args)
{
........
........
}
Sav kod koji smo do sada napisali (izuzev definicija tipova) bio je deo jedne funkcije. Funkcija Main() je ulazna tačka za konzolnu aplikaciju. Kada se C# aplikacija izvršava, poziva se funkcija koja sadrži ulaznu tačku. Kada se ta funkcija izvrši, aplikacija se završava. Sav izvršni kod u jeziku C# mora imati ulaznu tačku.
Jedina razlika između funkcije Main() i funkcije Write() (izuzev redova koda koji se nalaze u njima) jeste u tome što unutar zagrada posle imena funkcije Main postoji neki kod. Na taj način se navode parametri o kojima ćemo uskoro detaljnije govoriti.
Kako je gore pomenuto, Main () i Write () su definisane uz pomoć ključnih reči static i void. Ključna reč static odnosi se na objektno orijentisane koncepte. Sa druge strane, ključnu reč void je mnogo jednostavnije objasniti. Ona ukazuje na to da funkcija ne vraća nikakvu vrednost.
Kod koji poziva funkciju je sledeći:
Write() ;
Jednostavno unesemo ime funkcije sa praznim zagradama. Kada se u toku izvršenja programa naiđe na ovu tačku, izvršava se kod funkcije Write ().
Upamtite da su zagrade koje se koriste na oba mesta, prilikom definicije funkcije i dok je pozivamo, obavezne. Ukoliko ih uklonite, kod se neće kompajlirati.