Algoritam sa prostom linijskom strukturom

    Proste linijske strukture (sekvence) su najjednostavnije kontrolne strukture koje omogućavaju da se sekvencijalni niz algoritamskih koraka (programskih naredbi) tretira kao zasebna celina u okviru neke druge kontrolne strukture. Osnovna osobina linijskih algoritamskih struktura je da pri jednom izvršavanju algoritma dolazi samo do jednog izvršavanja svakog algoritamskog koraka. Standardni i strukturirani blok dijagram proste linijske strukture prikazani su na sledećoj slici:

    Upravljanje u linijskim strukturama karakteriše se time što se iz jednog koraka upravljanje može preneti samo na algoritamski korak koji još ni jednom nije izvršen. Prostu linijsku strukturu imaju algoritmi kod kojih se izvršavaju svi algoritamski koraci od bloka 1 do bloka n. To znači da je redosled algoritamskih koraka unapred definisan i ne može biti menjan u toku rada algoritma.

            Da bi se taj blok (blok sa prostom linijkom strukturom) ograničio potrebno je jasno označiti početnu i krajnju tačku. To se u povudojeziku ostvaruje oznakama BEGIN (početak) i END (kraj). Prikaz proste linijske strukture u povudojeziku:

BEGIN

                        Blok 1;

                        Blok 2;

                        ... ;

                        Blok n-1;

                        Blok n

END

Ili

BEGIN  Blok 1; Blok 2; ...; Blok n-1; Blok n  END

Sekvenca BEGIN – END (početak – kraj) kao celina predstavlja novi blok i može da se pojavljuje u programima na svim onim mestima gde može da se pojavljuje pojedinačna instrukcija.

Primer: Napiši algoritam koji vrši sabiranje dva uneta broja.

Primer: Napiši algoritam koji vrši izračunavanje površine kvadrata.