Izvori energije

Izvori energije se dele u dve osnovne grupe:

-         neobnovljivi (konvencionalani) izvori energije i

-         obnovljivi izvori energije

Na sledećoj slici je prikazan udeo pojedinih izvora energije u svetskoj proizvodnji elektrinje energije

Neobnovljivi izvori energije

Glavni izvori energije su neobnovljivi izvori energije, a to su:

-         ugalj,

-         nafta,

-         prirodni gas,

-         nuklearna energija.

Oni se smatraju neobnovljivim izvorima, jer kada budu iscrpljeni iz zemlje i iskorišćeni, ne mogu se odmah obnoviti. Zapravo, svetskim zalihama uglja, nafte i prirodnog gasa potrebni su milioni godina da bi se formirali. Urana, koji se koristi za nuklearnu energiju ima u ograničenim količinama. Ljudi će od ovih neobnovljivih izvora energije imati koristi još 200 godina. Kada se potroše, neobnovljivi izvori energije ne mogu ponovo nastati u ljudskom vremenu računanja.

Ugalj, nafta i prirodni gas nazivaju se još i fosilna goriva. (Pre mnogo miliona godina, ostaci biljaka i životinja počeli su da se talože na dno okeana i na tlo. Vremenom je te ostatke prekrio sloj blata, mulja i peska. U tim uslovima razvijale su se visoke temperature i visoki pritisak što su idealni uslovi za pretvaranje ostataka biljaka i životinja u fosilna goriva.)

        Glavni izvor energije fosilnih goriva je ugalj. Sagorevanjem uglja u atmosferu odlazi puno ugljendioksida. To je glavni problem iskorišćenja fosilnih goriva sa ekološkog aspekta. Pored ugljendioksida, sagorevanjem uglja u atmosferu se ispušta i sumpor. U atmosferi se sumpor spaja sa vodenom parom i stvara sumpornu kiselinu, koja pada na zemlju u vidu kiselih kiša.

           Nuklearne elektrane ne ispuštaju ugljendioksid, ali nakon upotrebe nuklearno gorivo je izuzetno radioaktivno i potrebno ga je skladištiti više desetina, pa i stotina godina u sigurnim betonskim bazenima ili podzemnim bunkerima. U normalnim uslovima nuklearna energija je vrlo čist izvor energije ali je veliki ekološki problem potencijalna mogućnost havarije.

Ugalj

         Danas se ugalj uglavnom nalazi ispod sloja stena i blata i da bi se došlo do njega probijaju se rudnici.

Dve najvažnije upotrebe uglja su u proizvodnji čelika i električne energije.

Ugalj daje oko 23% ukupne primarne energije u svetu, a 38% od ukupne električne energije u svetu dobija se od uglja. Takođe, za oko 70% proizvodnje čelika u svetu neophodan je ugalj.

Od svih fosilnih goriva, ugalj se najviše i najduže upotrebljava. Ugalj se koristio u parnim mašinama za proizvodnju pare, a prvi put je upotrebljen za proizvodnju električne energije 1880. godine.