Presuda u Kuneu (Italija) u korist deteta oštećenog vakcinama, 04.12.2007.

Sud u Kuneu (Italija) utvrdio jasnu uzročno-posledičnu vezu između vakcina datih maloletnom licu, između 07.11.1994. i 09.01.1997., i teškog psiho-motoričkog nedostatka do kojeg je došlo kod deteta.

Br. 80/07. Presuda

Br. 639/06 rcl

Br. 20240 Croo.L.

Br. 638/06 reg. rad.

-grb Republike Italije-

REPUBLIKA ITALIJA

U IME ITALIJANSKOG NARODA

SUD U URBINU

ODELJENJE ZA SPOROVE U SEKTORU RADA

koje predstavlja gđa. Silvia Kazarino

izreklo je sledeću

PRESUDU

U slučaju pokrenutom od strane:

_____________________sa prebivalištem u Bovesu – frak. Melana (CN), i ___________________ sa prebivalištem u Bovesu – frak. Melana (CN) u ulozi roditelja koji imaju starateljstvo nad maloletnom ćerkom____________ rođenoj u Saviljanu, 01.09.1994. i sa prebivalištem u Bovesu – frak. Melana (CN), zastupani i branjeni od strane adv. Domenika Fragapane iz torinske advokatske komore i koji su po izboru domicilirani kod kancelarije adv. Laure Giljone iz advokatske komore u Kuneu, koja se nalazi u Fosanu (CN) u ulici Roma, br. 74, na osnovu punomoćja od 20.11.2006. koje je u sklopu ove tužbe.

PODNOSIOCI TUŽBE

PROTIV

MINISTARSTVA ZDRAVLJA, v.d. Ministra, koje je branjeno od strane okružnog državnog pravobranilaštva iz Torina, kao i, na osnovu člana Reg. Uredne od 30.10.1933. br. 1611, od strane adv. Đovane Pelegrini, kod čije je kancelarije po izboru domicilirano u Kuneu, u ulici Pjaca Garibaldi, br.5.

TUŽENI

Koja ima za predmet: priznavanje prava na nadoknadu na osnovu Zakona 210/92.

ZAKLJUČCI SA OBE STRANE

Za podnosioce tužbe:

„U tom pogledu

Utvrđena je jasna uzročno-posledična veza između vakcinacija datih maloletnom licu _________________ između 07. novembra 1994 i 9. januara 1997. i teškog psiho-motorno nedostatka do kojeg je došlo kod maloletnog lica, i nakon što je uzeto na znanje pribadnost te vrste bolesti 2. kategoriji u tabeli A koja je u prilogu dekreta p.r. br 834/81, kao i pravovremenog podnošenja zahteva za nadoknadu od strane sadašnjih podnosilaca tužbe koji su u ulozi roditelja koji imaju starateljstvo nad maloletnim licem;

Proglasiti odgovornom i osuditi tuženu stranu da isplati podnosiocima tužbe, koji su u ulozi roditelja koji imaju starateljstvo nad maloletnom ćerkom_____________,sve povlastice koje imaju na osnovu zakona 210/92 koji se odnosi na one koji su pretrpeli oštećenja ili bolesti zbog vakcinacije obavezne po zakonu ili po naređenju neke italijanske zdravstvene vlasti.

Proglasiti odgovornom i osuditi tuženu stranu na isplatu podnosiocima tužbe, koji su u ulozi roditelja koji imaju starateljstvo nad maloletnom ćerkom___________________ sa obračunom od prvog dana narednog meseca od onoga kada je zahtev podnet na osnovu člana 2, stavovi 1 i 2, Zakona 210/92, i efektivno od 1. jula 2001., nadoknadu na osnovu člana 1, stav 1, Zakona 210/92, sa priznavanjem pripadnosti 2. kategoriji u tabeli A, koja je u prilogu dekreta p.r., br.834/81

ili sličnoj koja će se odrediti tokom procesa, sa monetarnom revalorizacijom u obe komponente zahtevane nadoknade;

Proglasiti odgovornom i osuditi tuženu stranu da isplati podnosiocima tužbe, koji su u ulozi roditelja koji imaju starateljstvo nad maloletnom ćerkom___________________ gore navedene iznose, obračunate kamate poševši od 121. dana nakon podnošenja zahteva a efektivno od 29. oktobra 2001.;

(...);

U svakom slučaju

U korist sudskih troškova, pored troškova veštačenja i paušalne nadokande na osnovu člana 15 Zakona.“

Za tuženu stranu:

„ Odbacuje se žalba jer je neosnovana; isplatiti sudske troškove“.

TOK SUĐENJA

Podnosioci tužbe__________________________roditelji sa pravom starateljstva nad maloletnom ćerkom_______________, tužbom koja je deponovana 23.11.2006. i notofikovana, izložili su da je nihova ćerka______rođena bez ikakvih patologija i posebno bez ikakvih psiho-motornih problema; da je bila podvrgnuta obaveznoj vakcinaciji; da je nakon toga počela da pokazuje psihomotorna kašnjena i relacionalne poremećaje i usporeni telesni rast, i da je, dakle, oktobra 2000., u kliničkom izveštaju koji je sastavilo odeljenje za dečiju neuropsihijatriju Bolnice „S. Croce e Carle di Cuneo“, izneta dijagnoza „opšteg poremećaja razvoja, oblik - infantilni autizam, mentalna retardiranost“, i da maloletno lice u ovom trenutku ne izražva nikakvav vid komunikacije, nema ekspressivnu komunikaciju i autonomiju i stalno joj je potrebna odrasla osoba koja bi joj pomogla u aktivnostima svakodnevnog života.

Podnosioci tužbe su zaključili da je gorepomenuti poremećaj njihove ćereke nastao usled vakcinacije kojoj je ona podvrgnuta i izložili su da je zahtev podnet dana 29.6.2000. Ministarstvu Zdravlja za dobijanje nadoknade na osnovu Zakona 210/92 odbijen , iako je CMO iz Torina priznao da ne na vreme podnet zahtev i dodeljivanje bolesti 2. kategoriji u tabeli A koja je priložena u Dekretu p.r. od 30.12.1981. br.834 – zbog tvrdnje da ne postoji jasna uzročno-posledična veza; dodali su da je i hijerarhijska tužba podneta dana 10.4.2005. odbijena od strane Ministarstva zdravlja dana 15.11.2005, i da je njima to saopšteno 1.12.2005.

Podnosioci tužbe tvrde da postoji jasna uzročno-posledična veza između bolesti njihove ćerke i vakcinacija kojima je podvrgnuta između 7.11.1994. i 9.1.1997. i na osnovu toga traže da se Ministarstvo zdravlja osudi na isplatu nadoknade na osnovu Zakona 210/92.

Tuženo Ministarstvo osporilo je postojanje jasne uzročno-posledične veze između vakcinacija i bolesti koju ima maloletno lice i traži odbacivanje tužbe.

Traženo je medicinsko-sudsko veštačenje; dakle, na raspravi dana 18.9.2007.

tužena strana je deponovala je mišljenje svog veštaka; na narednoj raspravi dana 4.12.2007., nakon što je saslušan sudski veštak, slučaj je raspravljen i donešena je odluka.

MOTIVI ODLUKE

Pre svega, treba reći da od strane Ministarstva nije osporena brzina podnošenja zahteva (dok. 47 podnosilaca tužbe, iz kog proizilazi, isto tako, da je, administrativno, bolest koju ima ćerka podnosilaca tužbe, dodeljena 2. kategoriji iz tabele A koja u prilogu D.P.R., 834/81), niti činjenice o slučaju, kao što su i zaključeni od strane podnosilaca tužbe i dokazana dokumentima koja je ta strana podnela, nego je, u stvari, na raspravi potojanje ili nepostojanje jasne uzročno-posledične veze između izvršenih vakcinacija nad maloletnim licem od 7.11.1994. do 9.1.1997. i bolesti koju ono ima.

Nakon što je sudski veštak izvršio medicinsko-sudsko veštačenje, pregledao maloletno lice________________ i dokumentaciju iz akata, formulisao je dijagnozu „teškog oštećenja mozga nastalog verovatno nakon vakcinacije, „autističnog“ tipa“; veštak je detaljno prikazao međunarodnu naučnu literaturu koja se odnosi na moguće poreklo uzroka poremećaja od kog boluje maloletno lice od ubrizgavanja vakcina, i uočio je da, iako pripada sigurnim vakcinama „Ubrizgavanje vakcine i/ili toksičnih supstanci (merkur, aluminijum) može dovesti do neželjene rakcije na teret centralnog nervnog sistema (generalno usko povezan sa fenotipom pacijenta) i po mišljenju nekih priznatih istraživača takvih moždanih oboljenja nastalih nakon vakcinacije, mogu se smatrati patogentskim uzrocima autizma (...).

U svakom slučaju, kada se kod tek rođene bebe pojavi kašnjenje u razvoju nakon vakcinacije, zakonito je pretpostaviti da je vakcina odgovorna, u celini ili jednim delom, za pojavu oštećenja, iako se, vrlo često, simptomi nejasni, uopšteni, „neuhvatljivi“ za anamnezu i neubedljivi prilikom utvrđivanja uzroka pojave autizma koji se pojavio u svom ukupnom kliničkom obliku, i postojećoj uzročno-posledičnoj vezi sa vakcinom.

Ipak:

Kliničko stanje je bilo dobro pre vakcinacije;

Verifikovale su se neželjene reakcije na vakcine i postoji vremenska veza između vakcinacije i početka napredovanja autističke regresije (nekoliko nedelja);

u peautističkom periodu nema drugih mogućih uzroka koji mogu da se dovetu u vezu sa neželjenom reakcijom;

u literaturi postoji drugi slučajevi koji su slični ovom slučaju;

Moguće je utvrditi uzročno-posledičnu vezu između patologije i medicinskog tretmana (vakcinacije)“ (cit. Veštak u aktima).

Sudski veštak, dakle, nakon što je analiziirao istoriju bolesti maloletnog lica, zaključio je da “ Anamnestičko-patološka sinteza iste sugeriše nekoliko logičkih zaključaka:

Prva vakcina je data zdravoj i normalnoj novorođenoj bebi;

Pojava neželjene reakcije 2 nedelje nakon vakcinisanja, trebalo je promeniti upotrebu trivalentne acelularne vakcine koja je odgovorna za komplikaciju do koje je došlo;

Neželjena reakcija se prvo manifestovala kao poremećaj u ishrani – nagomilavanje, ali, ubrzo nakon toga, se konkretizovao u globalno-patološkom okviru kao oštećenje moždane kore (_______, __________, teškoće u sedećem pložaju);

Vidljivo uvećanje limfnih čvorova sa 8 meseci života (225.8 Um- sve do 26 Um) tipično je za alergičnu reakciju, dok negativan rezultat na ksilozu teži da iskluči bolest loše apsorpcije (calu ponderale) i negativan rezultat na tipizaciju H.L.A. i T.A.S., autoimune bolesti;

Simptomatični lanac neuropatskog tipa može da doprinese pojavi moždanog oboljena izazvanog alergijskom

reakcijum nakon vakcinacije;

Brza pojava simptoma i njihova stabilizacija tipična je za moždano oboljenje, koja se neumoljivo razvila i, u 11. mesecu života, prikazala se kao relazionalni poremećaj autističnog tipa, vezan za težak kognitivni deficit;

Iz istorije bolesti i iz priložene dokumentacije noje bilo moguće izdvojiti neki drugi patogenetski uzrok koji bi bio odgovoran za pojavu autističnog sindroma.

U ovom slučaju, nije na značajan način moguće dokazati jasnu uzročno-posledičnu vezu između vakcinacija i bolesti siguran i dokazan, imajući u vidu konceptualne razlike i različita eskperimentalna iskustva, na snazi, na medicinsko-naučnom polju.

Ipak, postojeći vremenski odnos između vakcinacija i pojave reakcije, tipičnost i karakterističnoh simptoma koji su se pojavili, kao i njihov razvoj, eksperimentalna očiglednost koja je navedena u međunarodnoj literaturi u vezi moguće neželjene reakcije alergijskog tipa nakon vakcine i, na kraju, nemogućnost identifikovanja i/ili isključivanje patogenteskih uzroka druge prirode, dozvoljavaju mogućnost tvrdnje da se teška bolest analik autizmu, od koje u ovom trenutku boluje ćerka podnosilaca tužbe, može uzročno biti povezana sa vakcinama protiv dečje paralize (poliomijelitisa) i/ili protiv velikog kašlja, koje se daju u prvim mesecima života“ (veštak, u aktima).

Veštak je dakle odgovorio na pitanje da se može utvrditi uzročno-posledična veza između datih vakcina maloletnom licu i psihopatološkog stanja od kog ista boluje, i da takva oštećenja treba smatrati trajnim na osnovu Zakona 210/1992 (veštak, u aktima).

Zaključci do kojih je veštak došao nakon kompletnih i iscrpnih istraga, rezultiraju vođeni ispravnim stručnim kriterijumima i besprekornim obrazloženjima, isrcpni su i na odgovarajući način motivisani; iste, zbog toga, treba podeliti i mogu biti suzeti kao osnov odluke.

Ovaj sudije smatra da zaključci veštaka u vezi postojanja jasne uzročno-posledične veze između vakcina datih maloletnoj ____________ i bolesti od koje boluje, iako ne mogu biti formulisane u smislu tvrdnje, ipak

dozvoljavaju da se smatra, na dovoljan način dokazano kao mogućnost, uzimajući u obzir sve kompleksne elemente opisane od strane sudskog veštaka (hronološki faktor; isključivanje drugih faktora; naučna literatura koja priznaje uzročno proizilaženje, na alergijskoj osnovi, bolesti, od koje boluje maloletna iz bolesti,; postojanje drugih slučajeva, itd.), sa su gorenavedene vakcine izazvale bolest od koje boluje maloletna.

Dokaz o jasnoj uzročno-posledičnoj vezi između vakcinacija i bolesti mora se smatrati utvrđenim na osnovu kriterijuma realne naučne verovatnoće (iako sa osvrtom na dokaz o jasnoj uzročno-posledičnoj vezi između transfuzije krvi i hepatitisa nakon transfuzije, Kas. 17.1.2005., br.753), budući da se, nasuprot, ne može dokazati apsolutna sigurnost, koja se, između ostalog, često ne može utvrditi.

Stoga se ne može deliti mišljenje veštaka tužene strane na osnovu veštačenja veštaka kojeg je imenovao Sud, budući da zaključci do kojih je ovaj poslednji došao uzimaju u obzir naučnu literaturu u vezi efekata vakcinacije (i, posebno, u vezi – iako retko- alergijskih reakcija koje mogu biti prouzrokovane njima), i, na osnovu toga, obrazlažu ono što se dogodilo maloletnoj _______________u odnosu na pojavu patologije (između ostalog, kao što je napisano i za razliku od mišljena veštaka tužene strane, koji ne dovodi do autizma) i njene evolucije u odnosu na vremenski period datih vakcina.

Osim toga, ne može se složiti sa onim što je utvrdio veštak tužene strane koji se odnosi na nedostatak pretpostavki za nadoknadivost štete koja je nastala zbog vakcine protiv velikog kašlja, budući da se ne radi o obaveznoj vakcini: kao što je tačno navedeno od strane podnosilaca tužbe u beleškama, ta vakcina, iako nije obavezna po zakonu, ipak je preporučena od strane Ministarstva zdravlja i Višeg zdravstvenog instituta (dok. 57 i 58 podnosilaca tužbe, internet sajtovi Ministarstva zdravlja i Predsedništva uprave ministarstva) i data je ___________u okviru jedne jedine „trivalentne“ vakcine, tj vakcina DTP: protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (dok. 1,2 i 7, od strane podnosilaca tužbe), prve dve su obavezne po zakonu.

Dakle, takav način upravljana vakcinom protiv velikog kašlja, takvo izvršenje po kalendare vakcinacije koji je na snazi od 1999. (dok. 57 podnosilaca tužbe, i dok. 60, internet sajt Ministarstva zdravlja, iz kojih se vidi da kalendar obaveznih i preporučenih vakcina za decu i omladinu, čije je poslednje ažuriranje urađeno na osnovu Nacionalnog plana vakcinacije 2005-2007., i koji i dan danas predviđa davanje, počevši od 3. Meseca života i naredna ponavljanja, vakcine protiv velikog kašlja zajedno sa vakcinama protiv difterije i tetanusa), čineći na očigledan način beznačajnim zaključke tužene strane, budući da vakcinacija izvršena na ovaj način prati druge vakcine koje su obevezne po zakonu i kontekstualno je vezana za ove poslednje.

Osim toga, uočeno je koliko jedna vakcina, iako nije obavezna po zakoni, biva vrlo preporučena od strane Države (kao u slučaju vakcine protiv velikog kašlja, kao što se vidi i načina davanja, koje je ustanovila Država, zajedno sa vakcinama koje po zakonu obavezne), „neustavno je na osnovu članova 2 i 32 Ustava, tražiti da pojedinac izloži riziku sopstveno zdravlje radi interesa zajednice, a da ta ista zajednica nije spremna da podeli, po mogućstvu, težinu eventualnih negativnih posledica – nema razloga za pravljenjem razlike, sa gledišta gore navedenog principa, slučaj u kojem je medicinski tretman nametnut po zakonu u kom se nalazi, na osnovu zakona, proglašenog od strane javnog autoriteta, s obzirom na njegovu široku distribuciju u društvu.; Slučaj u kom se anulira slobodna individualna odluka putem nametanja sankcije, onoga u kom se apeluje na saradnju pojedinaca sa programom zdravstvene politike.“

(Ustavni sud 27/1998, kao i Ustavni sud 423/2000, Ustavni sud 226/2000).

Treba, zatim, pridodati da je patologija od koje boluje maloletna, administrativno se pripisuje drugoj kategoriji iz tabele A koja je u prilogu dekreta p.r. 834/1981, u stvari, treba da bude pripisana prvoj kategoriji iste tabele, kao što je precizirano od strane sudskog veštaka, nakon što su izložena njegova razjašnjenja: uostalom, iz mišljenja sudskog veštaka jasno proizilazi da bolest koju ima maloletna _____________dovodi do promena mentalnih sposobnosti koje individuu čine nesposobnom za bilo kakvu

aktivnost (tačka br.28) iz prve kategorije tabele A koja je u prilogu dekreta p.r. 834/1981) a ne do oštećenja nekog organa ili muskuloskeletnog sistema; niti predstavlja problem saglasnosi između tužbe i sadržaja odluke ili novina u tužbi, budući da je u zaključcima žalbe, gore navedene, zahtevano pripisivanje drugoj kategoriji tabele A „ili višoj koju odlučuje proces“.

Tužba, stoga, mora biti prihvaćena.

Što se tiče pasivnog legitimiteta Ministarstva zdravlja, treba ukazati da je administrativni zahtev podnet dana 29.6.2000 (dok. 32, podnosioci tužbe, iako očiglednom materijalnom greškom u zaključcima tužilaca napisana je 2001. godina); treba, dakle, uočiti da u tom smislu član 104 Zakonodavnog dekreta 112/1998 naložio je prebacivanje „funkcija i zadataka koji si tiču ljudskog zdravlja i veterine, osim onih izričito zadržanih od strane Države“. Naredni član 123, o predmetu spora, je, međutim, predvideo da „ Država zdržava funkcije koje se tiču tužbi za plaćanje nadoknade u korist subjekata koji su pretrpeli nepovratnu invalidnost/oštećenja kao posledicu obavezne vakcinacije, transfuzije ili davanja krvnih produkata“. Dakle DPSm-om od 26.5.2000. (vidi prilog A, slovo a), na Pokrajine su prebačene fukcije koje se tiču nadoknade prema subjektima koji su oštećeni nepovratno zbog obaveznih vakcina, transfuzije i davanja krvnih produkata na osnovu zakona 210/92 i istim DPSM-om, na Pokrajine su prebačene, počevši od 1.1.2001., finansijski, organiyativni i ljudski resursi, i resursi u opremi koji su neophodni za izvršavanje gorepomenutih funkcija (vidi članove 1 i 3); u isto vreme, sa ciljem davanja finansijskih sredstava Pokrajinama, delovi državnog budžeta Ministarstva zdravlja smanjeni su za isti iznos počevši od finansijske godine 2001. (vidi član 6) i dogovor između Vlade i Pokrajina od 8.8.2001. prebacio je na Pokrajine funkcije u vezi nadoknade na osnovu člana 210/92 počevši od 21.2.2001: DPSM od 8.12.2002., odredio je da “na osnovu člana 2. Stav 4 DPSM-a od 26.5.2000., na teret države ostaju tereti bilo kog tipa koji proizilaze iz sudskog procesa u vezi bilo koje tužbe i presude na nadoknadu prebačena sve do 21.2.2001. na Ministarstvo zdravlja od strane Lokalnih zdravstvenih ustanova” (član 3); i ista uredba je reprodukovana u narednom DPSM-u od 24.7.2003.

Stoga, budući da je zahtev, u vezi kog se vodi ova sudska rasprava, podnet pre 21.2.2001., mora se smatrati da Ministarstvo ima pasivni legitimitet, na koji nije ni stavljena primedba.

U zaključku, tužba dakle mora biti prihvaćena i Ministarstvo zdravlja mora biti osuđeno na isplatu nadoknade – uključujući ISTAT-ovu revalorizaciju, koju treba uračunati u oba dela nadoknade (Kas. 28.7.2005., br 15894: “Nadoknada koja je priznata subjektima oštećenim hepatitisom nakon transfuzije na osnovu člana 2, drugi stav, Zakona 210 iz 1992., sastoji se od dva dela: fiksni iznos “na osnovu zakona” (ček koji je reverzibilan 15 godina, predviđen članom 1, prvi stav i članom 2, drugi stav istog Zakona) i poseba dopunska nadoknada na osnovu zakona br. 324 iz 1959., oba dela nadoknade se revalorizuju po godišnjoj stopi planirane inflacije, kao što je predviđeno članom 2, prvi stav, gore navedenog Zakona br.210 iz 1992.”) počevši od prvog dana u mesecu koji sledi od datuma podnošenja administrativnog zahteva (i, stoga, od 1.7.2000.), pored zakonske kamate od datuma kada su se verifikovale odgovornosti Istog Ministarstva, tj. od 121. dana od datuma podnošenja zahteva, i od narednog dospevanja naisplaćenih obračuna do salda.

Troškovi slede princip poraza; stoga, tuženo Ministarstvo treba da isplati troškove podnosiocima tužbe, obračunati u odluci, kao što je u deponovanoj napomeni za troškove, pored troškova sudskog veštaka, obračunati u odluci na ravnomeran način.

IZ OVIH RAZLOGA

Sudija, izrekavši presudu u sporu strana, odbija svaki suprotni zahtev, izuzimanje ili zaključak,

Proglašava odgovornim i osuđuje Ministarstvo zdravlja, v.d. Ministra, na isplatu podnosiocima tužbe, na osnovu nadoknade, počevši od 1.7.2000., čekom u određenoj visini na osnovu člana 2, stavovi 1 i 2, Zakon 210/1992 i naredne izmene, uključujući i revalorizaciju ISTAT koju treba uračunati u oba iznosa nadoknade, pozivajući se na prvu kategoriju tabele A, koja je u prilogu dekreta

p.r. 834/1981., pored zakonskih kamata od 121. dana od datuma podnošenja zahteva i od narednog dospevanja naisplaćenih obračuna do salda;

i osuđuje Ministarstvo zdravlja, v.d. Ministra, na isplatu sudskih troškova podnosiocima tužbe, u iznosu od 5.951,23 €, pored PDV-a i penzionog fonda advokata i refundiranje opštih troškova od 12,50% i troškova veštačenja u iznosu od 500,00 €.

Tako je odlučeno u Kuneu, 4. decembra 2007.

-okrugao nečitak pečat-

Originalna presuda: