07.01.2014. Presuda u Ankoni. Odbijena žalba Ministarstva zdravlja Italije.

Apelacioni sud u Ankoni odbio žalbu

Ministarstva zdravlja Italije

i potvrdio presudu kojom je medicinskim

veštačenjem dokazano teško oštećenje

mozga deteta kao posledica primljene vakcine.

-grb-

APELACIONI SUD U ANKONI

ODELJENJE ZA POSLOVE

U ime italijanskog naroda

Apelacioni sud u Ankoni, u veću sastavljenom od sudija

Na raspravi 5. Decembra 2013., kao u odluci koja sledi, doneo je

PRESUDU

U parničnom procesu upisanom pod brojem 567/12 u registru, dana 20.07.2012,

Pokrenuta od strane

Ministarstva zdravlja, u ime aktuelnog ministra, zastupanog i branjenog u skladu sa zakonom od strane Okružnog pravobranilaštva Ankone; PODNOSILAC ŽALBE

Protiv

_____________rođenog________u_________i___________rođene_______u _________, sa prebivalištem u _______, u ulici_____________, zakonskih zastupnika maloletne ćerke_______________ TUŽENA STRANA

Koji za predmet ima: žalbu na presudu Suda u Pezaru br. 256/12 od 4.6.2012, u vezi nadoknade zbog obaveznog vakcinisanja (član. 1 i 2 Zakona 210/92).

IZ OVIH RAZLOGA

Sud odbija žalbu i osuđuje Ministarstvo zdravlja – na čijem teretu su troškovi sudskog veštačenja, kao što je u izdvojenom dekretu u aktama – da refundira suprotnoj strani u visini od 2000,00 evra.

MOTIVI ODLUKE

• Ne zaslužuje nastavak žalba podneta od strane Ministarstva zdravlja na presudu koja je priznala pravo maloletne___________na dobijanje nadoknade zbog oštećenja kao posledica obavezne vakcinacije.

• Pasivan legitimitet Ministarstva je na ispravan način potvrđen presudom, u nedostatku novih argumenata u odnosu na one koje je proučio kasacioni sud, od. U, Presuda 12538 od 09.06.2011, Rv. 617317 (cit. Od poslednjeg, Odelj. 6-L Rešenje br. 29311, od 28.12.2011, Rv. 620379: „ Na temu sporova vezanih za nadoknade predviđene zakonom od 25. Februara 1992., br.210, u korist subjekata koji su na nmepovratan način oštećeni zbog obavezne vakcinacije, transfuzije ili ubrizgavanja krvnih produkata, od ovih poslednjih predloženih za utvrđivanje prava na povlasticu, održava se pasivni legitimitet Ministrastva zdravlja, jer je javni subjekat koji, analogno tome, odlučuje u upravnom sedištu donosi odluku o žalbi onoga ko traži socijalnu pomoć“.

Princip potvrđen na osnovu člana 360 bis, stav 1, ZPP-a.

• Tvrdnja da je tužena strana „ušla“ u zastarelost nakon 3 godine, čiji je termin počeo da ističe od 2001. kada je Lokalna zdravstvena ustanova u Pezaru „izjavila“ da štetni uticaj vakcine nije vezan za to.

• Ministarstvo-podnosilac žalbe priznaje važnost principa da datum stupanja na snagu ne treba da se računa od momenta pojave oštećenja nego od momenta kada je imalac prava to spoznao.

Taj princip, međutim, je stoga mora razumeti u okviru neophodnog poynavanja njegove etiologije.

Ono što se ne može uočiti u bezbednosmom ukazivanju od strane nadležnih zdravstvenih organa (od 2001.) jeste suspenzija započetog ciklusa vakcinacije.

Naime, zaštita je obavezna čak i ako postoje sumnje nezavisno od utvrđenih etiologija i, dakle, na pretpostavci neznanja i ne poznavanja.

Još manje se može tvrditi da je takva mera širila u roditeljima maloletne (nestručna lica) odgovarajuća znanja o patološkom procesima aktiviranim vakcinacijom.

U ostalom, isto insistiranje administracije (još uvek nakon stručnog veštačenja i prvostepene presude) o sumnjivoj slučajnoj povezanosti oštećenja maloletne sa obaveznom vakcinacijom umesto sa embrionalnim i perinatalnim problemima je potvrda ex ore suo teškoća dolaženja do potpunog uvida jasno veze medicinskog stanja utvrđenog nakon davanja vakcina.

• Najzad, sudski veštak pozvan u ovom stepenu suđenja dozvoljava prevazilaženje takvih nejasnoća.

Na prvom mestu, saradnik je razjasnio zašto supstance koje se koriste u vakcinama (posebno živa) predstavljaju odgovarajući uzrok u odnosu na teške pojave retardiranosti i nefunkcionalnosti koji se uočavaju kod maloletne.

Zatim je podvukao na koji način medicinska dokumentacija stvorena tokom vremena u potpunosti zadovoljava kriterijume hronološkog i fenomenološkog kontinuiteta i dopušta isključivanje drugih hipotetičkih faktora (posebno genetskog).

Na kraju je detaljno argumentovao zbog čega treba isključiti jedinu hipotezu datu od suprotne strane.

Alternativa između „potvrda ili odbacivanje jasne materijalne uzročno posledične veze proistekle izmešu dve obavezne vakcinacije ...i vrlo teške bolesti ...centralnog nervnog sistema“ nameće se usled pretpostavljene veze sa ovim poslednjim „ili vezano za encefalopatiju (na hipoksično-ishemijskoj osnovi) usled pre i pernatalnih problema rođene ili u vezi sa encefalomijelitisom nakon vakcinacije“.

Sudski veštak je detaljno ispitao razloge koji dozvoljavaju isključivanje mogućeg alternativnog uzroka datog od odbrane.

Na ovaj način je izložio medicinsko-pravnu tezu tužioca: „kao potpora....na raspolaganju postoje različite kliničko-morfološke beleške koje se nalaze u zdravstvenim kartonima i koje se tiču opisa anomalija i alteracija u izgledu osobe, počevši od rođenja sve do nerdnih meseci i godina, posebno na teret neuro i splankokranijuma, koje su trebale da dovedo do dijagnostikovanja hipoksično-ishemijske encefalopatije do koje je došlo zbog pre i perinatalnih problema.

Po mišljenju tužioca, problemi u toku trudnoće ( potvrđeni mogućim spontanim pobačajem dva puta u 2. I 6. Mesecu), dolazak na svet sa nedovoljnom težinom (2280 gr u odnosu na srednje vrednosti koje su između 3200 i 3400) i manja za 10% u dimenzijama somtske dužine i prečnika lobanje u odnosu na srednje vrednosti (dužina 45 cm i prečnik glave 30,5), bilibi više nego dovoljni i značajni pokazivači, koji dokazuju da je to verifikovanih problema došlo i pre rođenja i toko porođaja i sa završetkom istog. Ti dokazi su potpomognuti odgovarajućim ultrazvukom, sa potvdom urađenim odmah nakon rođenja, bočnih srčanih komora koje su malo šire i mogućeg krvarenja horoidnih pleksusa, u ovom kontekstu, parenhima mozga koji je ocenjen kao normalan što se tiče jasnoće, sa pukotinama i žlebovima, toj situaciji, ocenjenim u granicama normale“.

Veštak na ubedljiv način uočava: ...“Ovi aspekti, međutim, nisu potvrđeni nardnom analognom funkcionalnom analizom koja je izvršena 21.11.1997., sa pretpostavljenim intracerebralnim krvarenjm koje se očigledno resorbovalo ( u slučaju da je uopšte došlo do njega) i više nije dovelo –kao što je u prvom trenutku uočeno – do blage dilatacije bočnih srčanih komora, sa eventualnim ultrazvučnim nalazima anomalnog karaktera kojih nije bilo ni tokom pedijatrijskog pregleda vezanog za ultrazvuk mozga, izvršenog mesec dana nakon rođenja.“

On – nakon što je objasnio kako bi navodno bila odlučujuća samo NMR, takođe zato što “bilo kakav moguć napad gušenja vezan za eventualnu insuficijenciju placente (i koja bi ubedljivo mogla uticati na ____________), ne mora da dovede obavezno i neizbežno do pojave i izazivanja neonatalne encefalopatije“ –da su se perinatalni problemi na hipoksično-ishemijskoj osnovi u ovom slučaju zaista pojavili, morali bi se manifestovati u vidu morfoloških posledica nakon nekog vremena, kao definitivno stabilisani i vidljivi ishodi na narednim NMR-a. Osim akutnih i subakutnih promena na mozgu koji se mogu videti putem gore navedenog prikaza, koje su se uočile i u slučaju gušenja već pre početka porođajnih bolova i tokom samog porođaja, sa distinkcijom hipoksičko-ishemijskih napada koji su se događali akutno i jako i u drugom slučaju produženo i delimično, putem NMR-e mogu se uočiti i morfoloških promena stabilizovanih i vezanih za štetnost ove vrste na nivou mozga, ako ni zbog čega drugog onda radi tačne nezavisne dijagnoze. Osim toga, precizira se da NMR-a u ovim slučajevima daje različite prikaze između rođenih na vreme i onih rođenih pre vremena, sa p. Koja se pre treba povezati sa 1. Kategorijom nego sa 2. Kategorijom, budući da je izlazak iz majčine utrobe nakon vremena nošenja izračunatog u 38 nedelja i 4 dana a ne manje od 37. Nedelje trudnoće kako kod prevremeno rođene dece (koja su pogođena promenama u okviru leukomalacija). Izostavljaju se opisi prikaza T1 i T2 – zavisne vezane za probleme nastale u akutnoj i subakutnoj fazi, i one srednjeg i blagog intenziteta kao i one vezane za trenutke ozbiljnog gušenja“; i povrh svega, nakon što je opisao posledice hipoksije, smatra: „da se zaista radilo o hipoksičko-ishemijskoj etiologiji, kako to tvrdi tužilac, moralo bi se očekivati ako ne sav onda bar jedan deo gore navedenih opisa koji su vezani za ishode slučnog napada nakon nekog vremena. Ali ništa od toga nije obelodanjeno! Jedina stvar koja je predstavljena u dokumentaciji i vezana za jednu moždanu NMR, od 14.9.1999., ne opisuje ništa bitno što se može povezati sa posledicama izazvanim neonatalnom encefalopatijom hipoksičko-ishemijske osnove. Putem te analize, povrh svega, ispostavilo se da je nestala dilatacija bočnih komora koju je navodno ultrazvuk od 13.3.2008. pokazao (zajedno sa brazdama i fisurama u granicama normale), budući da je NMR-a utvrdila “...sistem komora normalno formiran sa sa središnjom linijom u osi...”. Jedna druga NMR-a izvršena je 8.10.2003., tokom boravka u neurorehabilitacionoj bolnici jednog naučnog instituta, bez priloženog kompletnog nalaza i samo sa ocenom “dobro” napisanoj u kliničkom dnevniku.

Podnosioci tužbe dodaje u prilog svojoj tezi izveštaj sa CT glave od jula 1998., u kojem je navodno opisano prisustvo “....smanjenje frontalnih vijuga i moguća frontalna pahigirija sa desne strane”, kao i izveštaj sa NMR-a od 2000., kod koje se navodno uočava blago proširenje subarahnoidnih prostora mozga ( taj izveštaj nedostaje u dokumentaciji koja je prosleđena, i nema čak i bilo kave beleške u u kliničkom kartonu). Ali takvi spekti ne svedoče o nenonatalnoj encefalopatiji hipoksično-ishemijske etiologije, jer da je tako trebalo bi doći do povećanja a ne smanjenja vijuga (i bile bi proširene na ceo mozag a ne samo na frontalni deo!). Frontalna pahigirija sa desne strane (na koju se samo sumnja na osnovu CT-a i bez NMR-e, nakon 8 meseci od rođenja) svedočila bi o prisustvu izmenjene kortikalne površine usled deficita u razvoju pre formiranja vijuga koje su u ovom slučaju ravne i smanjenog broja; ali takva dijagnoza je zatim trebala biti potvrđena nardenim NMR-a, što se uopšte ne potvrđuje. Osim toga, perinatalno gušenje, shvaćena kao težak poremećaj u snabdevanju fetusa kiseonikom toko 1. Ili 2. Stadijuma porođaja, može biti prikazano NMR-om i čija dijagnoza svakako treba da bude potvrđena hipoksemijom, hipokapnijom i metaboličkom acidozom u krvi pupčane vrpce, kao i niskim i konstantnim ocenama Apgar-a i poremećajima u različitim organima a ne samo centralnog nervnog sistema); ali na osnovu dokumentacije vezane za kliničku istoriju u pitanju, nema nikakvih podataka koji bi dokazali prisustvo neke slične neonatalne patologije i, štaviše, dokazuju suprotno.”

Dakle, neizbežan je zaključak da “dijagnoza per i prenatalne hipoksično-ishemijske encefalopatije nije podržana nikakvim fiziološkim analizama i iz datih nalaza i podataka, budući da se u isto vreme moraju isključiti i drugi slični poremećaji na infektivnoj, metaboličkoj, traumatičnoj i hemoragičnoj osnovi, sa mogućim krvarenjem u horoidnim pleksusima koja jeste utvrđena ultrazvukom urađenim nakon rođenja, ali koja se nikada više nije fiziološki uočio, jer se, očigledno (u slučaju da je zaista postojalo) na spontan način razišlo, bez formiranja mehura potencijalno štetnog u odnosu na koru i parenhim mozga ispod”, i zbog toga što “ništa....ne vredi nedostatak uočavanja ometenosti usled edema mozga, koju treba pripisati onoj vrsti blage encefalopatije nastale nakon vakcinacije koja se razlikuje od encefalitisa nakon vakcinacije (ovaj poslednji može da nastane samo oko 3. Godine života kada je moždana struktura zrelija), jer takav tip oticanja – osim što treba da bude traženo i eventualno pronađeno odmah nakon narednih vakcinacija – obično se ne pronalazi, prisuto je kao samo ono što u sličnim situacijama može u najboljem slučaju biti jasno”.

Sa druge strane, ovako argumentuje sudski veštak: “kao dokaz napada na mozgu i periodima mnogo pre razvoja (pre i perinatalnim) i nezavisnim od dobijenih vakcina, došlo bi do pojave anomalija na nivou neurokranijuma i splanhnokranijuma, kao što je i potvrđeno u nekim nalazima. Sa tim ciljem se pozvalo na opis koji se nalazi u kliničkom kartonu tokom pedijatrijske hospitalizacije i u vezi sa trouglastim izgledom glave na rođenju, na asimetriju unutrašnjosti butina, prediktorni znak za urođenu displaziju kuka koja se zatim nije manifestovala) kao što je i uneto u pedijatrijskoj knjižici od 17.2.1998., do trajanja asimetrije lica kao što je uneto u nalazu sa pedijatrijskog pregleda od 20.2.1998., kao i u jednom opisu sa neuropsihijatrije od 23.4.1998., koji se sastoji od navoda kao što su mikrokranije, obim lobanje u donjim granicama normale (-2DS) sa većim razvojem trazverzalnog prečnika i asimetzrijom (desamenje razvijena od leve) i moguća sagitalna sinostoza. Iz pregleda takvih merenja, proizašlo bi standardna devijacija (DS) koja meri disperziju vrednosti oko srednje vrednosti u vezi sa rastom lobanje u 5. Mesecu života __________ odgovara 3. percentilu (-2DS, sa +2DS koji u stvari odgovara 97. percentilu), što znači da su u tom periodu rasta bila 3 subjekta sa manjom lobanjom i 97 sa glavom većom u odnosu na p. U pitanju. Slučajevi ocenjeni normalnim su oni između -1DS i +1DS (tj., između 16. percentila i 84. Percentila), međutim pažljivo treba proceniti slučajeve subjekata između -2DS i +2DS (između 3. Percentila i 97. Percentila) i zaslužni za dalju dijagnozu oni između -3DS i +3DS (tj., između mnogo manje od 1. Percentila i više od 99. Percentila). I da bi se na ispravan način moglo pričati o mikrocefaliji, bilo potrebno imati obim lobanje manji od -2DS, uključujući dakle barem 2% stanovništva, što, osim toga, ni nije tako korisno za dijagnozu i prognozu za pogođene pacijente. U suštini, da bi se moglo potvrditi da klinička slika p. zavisi od prave c.d. mikrocefalije, bilo bi potrebno da p. (danas već skoro odrasla osoba) ima antropoidni izgled i da je pre svega mozak nenormalno mali, da teži manje od 900 gr, rezultirajući spolja semplificiranim izgledom primarnih vijuga i sa malim brojem sekundarnih vijuga, i čak sa korikalnom laminacijom neurona. Ali u kliničkom razvoju dokumentovanom i potvrđenom kliničko-fiziološkim podacima u periodu od 1997. Do 2013., ništa nije proizašlo što se može povezati sa takvim stranjem.

Na kraju, saradnik argumentuje “ što se tiče pretpostavljenje sagitalne sinostoze, koja se navodno sastoji od preranog zatvaranja sagitalnog dela lobanje, da je takva sumnja bila potvrđena morala bi se uočiti na p. – i u toku i do današnjeg dana – tzv. Skafocefalija, tj. duga i uskla glava slična trupu broda; ali taj mogući morfološki aspekat evidentiran u 5. Mesecu života nije bio zatim potvrđen tokom kliniočko-fizoloških analiza koje su sledile. Takva deformacija, retko vezana za sindrome, jer apsolutno nije sinonim za progresivno psihomotorno kašnjenje, i vrlo često, s druge strane, se sreće kod prevremeno rođene dece jer je određena neophodnošću da se tek rođena beba stavi u bočni dekubitus radi olakšavanja pomoćnog disanja i nadgledanja neophodnih fizioloških parametara, sa preranim rođenjem i smanjenom spontanom pokretljivošću koji ih čine posebno izloženim razvoju sličnih deformacija lobanje. Ali nije ni prihvatljivo i ispravno smatrati da se kod_____________________došlo do deformacije lobanje usled pozicije, jer nije rođena pre 37. Nedelje trudnoće i zbog toga nakon rođenja nije morala da leži na intenzivnoj nezi neonatologije. A asimetrije lica, koje se često sreću kod tek rođenih beba ali i kod odraslih i vezane su za asimetrije kostiju splanknokranijuma, i ne urokuju i ne određuju generalno centralne neurološke alteracije, osima sko, na očigledan način, nije došlo do mehaničke kompresije lobanje tokom prirodnog porođaja, što u ovom slučaju treba isključiti budući da je p. došla na svet putem carskog reza.”

• Ovakva zapažanja – koja uzimaju u obzir mišljenje koje je poslao veštak podnosioca tužbe i mišljenje sudskog veštaka dana 11.9.2013 (prva dva reda na strani XVI u izveštaju veštaka) na koje pravovremeno reaguju – nalažu potvrdu presude na koju je uložena žalba.

Sudske troškove i troškove sudskog veštačenja snosi podnosilac tužbe.

Zapisničar

APELACIONI SUD U ANKONI

ODSEK ZA RAD

DANAS, 7. JANUARA 2014.

DEPONOVANO U PISARNICI

Originalna presuda: