Odluka suda u italijanskom gradu Pezaru, 01.07.2013.
Sud u Pezaru na osnovu nalaza
medicinsko-bolničke komisije ustanovio smrt deteta kao posledicu primljenje vakcine i odredio novčanu nadoknadu roditeljima
Adv. LUKA VENTALORO
ADVOKATSKA KANCELARIJA
SANTORO, BOTONI I PRIDRUŽENI
Ulica Prinčipe Amadeo, 12 47921 RIMINI (RN)
0541 54345 FAKS 0541 27212
Br. 260/13. Presuda Br. 44/11 rcl Br. 2432 Croo.L.
-grb Republike Italije-
REPUBLIKA ITALIJA
U IME ITALIJANSKOG NARODA
Sud u Pezaru
Sektor za poslove
Sud u Pezaru, kojim presedava g. Vinčenza Pia Baldija, u ulozi sudije za sektor posla, na javnoj sudskoj raspravi dana 01.07.2013. proglasio je, putem čitanja odluke i kontekstualnog obrazloženja koje sledi,
PRESUDU
U sporu koji za predmet ima socijalno osiguranje i pomoć koju su obeleženi br. 114 u Opštem registru iz 2011. godine čiji je predmet: naknada na osnovu zakona 210/92; između:
__________________ i _______________, koje zastupa i brani adv. Luka Ventaloro na osnovu posebnog punomoćja koja se prilaže sa tužbom/žalbom, podnosioci žalbe
i
MINISTARSTVO ZDRAVLJA, v.d. Ministar, koje zastupa i brani na osnovu zakona Državni Advokatski Odbor, okrug Ankona, tuženi
Zaključci: kao što proizilazi iz akata koje je priložio podnosilac tužbe i sudskih zapisnika.
U skladu sa dokazanim činjenicama i u skladu sa zakonom
Žalbom od 28.01.2011 podnosioci žalbe navedeni u zaglavlju, naslednici __________ koja je preminula dana 07.02.2003., poveli su postupak protiv Ministarstva zdravlja da bi im se priznalo njihovo pravo na dobijanje naknade na osnovu Zakona.210/92 na osnovu uzročno-posledične veze koja postoji između smrti maloletnog deteta i vakcinacije kojoj je bila izloženo nekoliko dana ranije, tj. 17.01.2003.
Nakon zakazivanja rasprave, tužena ustanova se pojavila stavljajući primedbu na nedostatak sopstvenog pasivnog legitimiteta i, samim tim, na neosnovanost tužbe.
Nakon što je traženo stručno mišljenje veštaka, na današnjoj raspravi, nakon završetka izvođenja dokaza i rasprave, presuda je doneta kao i u izdvojenoj odluci.
Jezgrovitim sumiranjem činjenica u vezi slučaja, preliminarno se odbija primedba na nedostatak pasivnog legitimiteta koju je podnelo Ministarstvo odbrane.
Član 8 Zakona br. 210/92 određuje da predviđene naknade izvedene iz istog zakona – i među njima su, bez sumnje, i korist na koju imaju pravo oni koji su, na osnovu prethodnog člana 1, stav 1, pretrpeli štetu/oštećenje usled vakcinacije – treba da budu isplaćene od strane Ministrastva zdravlja.
U vezi sa tim član 5 gorenavedenog Zakona, razjašnjava da, protivno zdravstvenom mišljenju koje je dala nadležna medicinsko-bolnička komisija a koje se tiče uzročno-posledične veze između vakcinacije i bolesti i u vezi sa klasifikovanjem poslednje, dotična osoba može da uloži žalbu Ministarstvu zdravlja koje odlučuje o tome i koje isto tako, u ulozi tužene strane, može da pokrene sudski postupak pred nadležnim redovnim sudijom u roku od godinu dana od obaveštenja o toj odluci ili, u nedostatku istog, od isteka roka koji je predviđen za obaveštenje.
Može se, dakle, definitivno smatrati da, za donošenje presude od strane sudskih autoriteta radi utvrđivanja postojanja prijavljenih bolesti i njene direktne povezanosti sa transfuzijom, pasivni legitimitet pripada Ministarstvu zdravlja na osnovu prvobitnog regulatornog okvira.
Situacija se jednim delom promenila donošenjem Zakonodavnog dekreta od 31. marta 1998., br. 112 koji se tiče dodele nekih državnih funkcija u zdravstvu Pokrajinama. Član 114 iz gore navedene regulative odredio je „da su dodeljene pokrajinama....sve administrativne funkcije i zadaci koji si tiču ljudskog zdravlja i veterine, osim onih izričito zadržanih od strane Države“. Naredni član 123, o predmetu spora, je, međutim, predvideo da „ Država zdržava funkcije koje se tiču tužbi za plaćanje nadoknade u korist subjekata koji su pretrpeli nepovratnu invalidnost/oštećenja kao posledicu obavezne vakcinacije, transfuzije ili davanja krvnih produkata“.
Zatim, članom 1. DPSM od 26. maja 2000. izdvojeni su finansijski, ljudski, organizacijaki resursi i resursi u opremi koje treba prebaciti Pokrajinama za izvršavanje administrativnih funkcija i zadataka koji se tiču ljudskog zdravlja na osnovu tabele A u prilogu, i među njima su, pod slovom a) gorepomenute tabele, precizirane funkcije koje se tiču nadoknade u korist subjekata koji su pretrpeli nepovratnu invalidnost/oštećenja kao posledicu obavezne vakcinacije, transfuzije ili davanja krvnih produkata na osnovu Zakona od 25. februara 1992, br. 210 i narednih izmena...Član 2, stav 4, gorepomenutog DPSM-a precizira da Na teret Države ostaju eventualne obaveze (plaćanja) koje proizilaze iz sporova u vezi događaja koji su se verifikovali pre prebacivanja. U vezi sa tom klauzulom na osnovu člana 3 DPSM-a od 24. jula 2003. precizirano je da na teret države ostaju, na osnovu člana 2, stav 4, DPSM-a od 26. maja 2000., obaveze (plaćanja) bilo kog tipa koje proizilaze iz spora koji se odnosi na bilo koju sudsku tužbu koja se odnosi na zahteve za nadoknadu, podnetu od strane lokalnih zdravstvenih ustanova, sve do 21. februara 2001 Ministarstvu Zdravlja.
U vezi sa tim treba napomenuti da na osnovu člana 3 Zakona 210/92 zahtevi za nadoknadu treba da budu podneti nadležnoj Lokalnoj zdravstvenoj ustanovi ali se upućuju Ministrastvu zdravlja; lokalna zdravstvena ustanova vrši procenu zahteva i medicinsko-bolnička komisija daje mišljenje na osnovu direktiva naloženih od strane Ministarstva.
Vrhovni kasacioni sud izricanjem različitih presuda, među kojima treba napomenuti onu pod brojem 10431 iz 2007, koja je potvrdila presudu donesenu od strane Kasacionog suda pod brojem 24889 iz 2006 ., tvrdio je da, na osnovu gorepomenute regulative, Ministrastvo zdravlja može da ima pasivni legitimitet u odnosu na zahteve prosleđene do 21. februara 2001.
U skorije vreme Sudija za legitimitet promenio je odluku i presudom br. 21703 iz 2009. kojom je proglasio, tekstualno, da „ u slučaju nadoknade na osnovu Zakona br. 210 od 1992., pasivno vlasništvo odnosa u opštim upravnim i sudskim sporovima pripada Ministarstvu zdravlja, nezavisno od trenutka podnošenja zahteva za priznavanje beneficije tj. od datuma prosleđivanja istog od strane lokalnih zdravstvenih ustanova Ministrastvu zdravlja, smatrajući da član 123 zakonodavnog dekreta iz 1998., radi očuvanja “državnih funkcija u odnosu na tužbe vezane za plaćanje nadoknada“ u pitanju, odredio je Ministarstvu zdravlja trajni legitimitet za suprotstavljanje i u upravnim i u sudskim sporovima, da bi istom obezbedio opšti pregled problematika koje se izričito tiču države na osnovu člana 112, stav 2, tač. f, zakonodavni dekret br. 112 iz 1998, predviđajući prenos na pokrajine – putem različitih DPMS.-a i koji kao takvi, nisu podložni odstupanjima od zakonske uredbe – samih ekonomskih obaveza (plaćanja), koje ulaze u okvir administrativnih nadležnosti pripisanih pokrajina na osnovu člana 114 zakonodavnog dekreta br. 112 od 1998. Ova promena mišljenja potvrđena je i sledećom presudom br. 23588 iz 2009.. U svakom slučaju, zadnja reč o ovome data je od Ujedinjenih odseka presudom br. 12588 od 09.06.2011. koja je potvrdila postojanje pasivnog legitimiteta Ministarstva.
Ovaj sudija smatra da treba da podeli i, samim tim, da se prilagodi poslednjem mišljenju izraženom od strane Vrhovnog suda budući da se najviše približava regulatornom sistemu onako kako ga je napravio i želeo Zakonodavac.
Prelazeći, sada, na tužbu, tokom čijeg je sudskog postupka nominovan je sudski veštak sa ciljem verifikovanja postojanja uzročno-posledične veze između smrti male _______ i vakcinacije kojoj je bila izložena nekoliko dana pre smrti. Dakle, u konkretnom slučaju, sudski veštak dr. Fučili smatra da se smrt do koje je došlo odmah nakon ubrizgavanja vakcine uzročno može pripisati izvršenoj vakcinaciji, u smislu mogućnosti. Jednom rečju, veštak nije izrazio sigurnost ili verovatnoću veze između dva događaja. Zaključak veštaka, u strogo stručnom smislu, dat je nezavisno od mišljenja sudije, budući da je on plod iscrpnih i brižljivih ispitivanja, imunih na logičke nedostatke ili na greške u metodologiji.
Potrebno je, međutim, uzeti u obzir da veštak kojeg su aganžovali podnosioci tužbe, smatra, štaviše, da je, u medicinskom smislu, vrlo moguće da je smrt maloletnog deteta prouzrokovana ubrizgavanjem vakcine dana 17.01.2003.
Sud smatra da treba da se složi sa mišljenjem veštaka uzimajući u obzir da predmet rasprave nije bila okolnost da je devojčica bila odličnog zdravlja sve do dana primanja vakcine. Osim toga, kao što je zaključeno od strane podnosilaca tužbe i nije pobijeno od strane Ministarstva, mala________ je u prvim mesecima života rasla konstantno i zbog toga je njeno zdravstveno stanje pre primanja vakcine apsolutno pouzdana činjenica. Tek nakon primanja vakcine manifestovali su se zdravstveni problemi, uredno dokumentovani, koji su u roku od dvadeset dana doveli do smrti.
Očigledno je da, dakle, i na osnovu stručnih podataka koji su dokumentovani i procenjeni i na osnovu razvoja događaja vezanih za kratak život _________, treba potvrditi, u smislu velike mogućnosti, postojanje uzročno-posledične veze između vakcinacije i smrti male ćerke današnjih podnosilaca tužbe.
Stoga, treba da bude prihvaćena tužba protiv Ministarstva zdravlja koje se osuđuje na novčanu kaznu u korist roditelja ________, novčana nadoknada na osnovu člana 2 Zakona 210/1992, sa kamatom obračunatom do dana isplate.
IZ OVIH RAZLOGA
Sud u Pezaru, kojim presedava g. Vinčenco Pio Baldi, sudija za sektor posla, izriče konačnu presudu na zahtev podnet od strane__________________ i ________ protiv Ministarstva zdravlja, sa tužbom deponovanom 28.01.2011., odbacujući bilo koju drugu molbu, zaključak i izuzimanje, izriče sledeće:
A) prihvata zahtev i proglašava pravo podnosilaca tužbe, roditelja ____________ na nadoknadu na osnovu člana 2, Zakona 210/1992;
B) osuđuje Ministarstvo na isplatu naknade navedene u tački A), sa kamatom obračunato do datuma isplate;
C) kompenzuje između strana sudske troškove.
U Pezaru, 01.07.2013.
SUDIJA
Baldi Vinčenco Pio
-potpis-
SUD U PEZARU
Deponovano u pisarnici
01.07.2013.
Sudski pomoćnik
(A. Zagalja)
–potpis-
Originalna presuda: