Октобар
Октобар је добио име од латинског (October). Месец је назван по “окто“ (осми месец) Римског календара.
Октобар се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и МИТРОВСКИ МЕСЕЦ, ЛИСТОПАД,
и ШУМОПАД као и у старосрпском.Код Хрвата и Срба се назива ЛИСТОПАД, слично старословенском ЛИСТАПАД.
На староруском ГРЈАЗНИК, белоруском КАСТРИЧНИК, украјинском ЖОВТЕН, пољском ПАЖЏИЕРНИК, код Чеха РИЈЕН,
а код Словенаца и ВИНОТОК.
1. октобар
331. п. н. е. - Александар Велики поразио је персијског цара Дарија у бици код Гаугамеле, античког насеља у Асирији.
1869 - У Бечу су издате прве разгледнице.
1996 - Савет безбедности УН једногласно је укинуо санкције Савезној
Републици Југославији, заведене 1992. Србији и Црној Гори под оптужбом за
учешће у грађанском рату у деловима претходне Југославије.
2.октобар
1187 - Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео је Јерусалим од хришћана,
што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат.
1810 - Српски устаници су у Првом српском устанку под вођством Карађорђа потукли код Лознице
турску војску послату из Босне да угуши устанак.
1836 - Енглески природњак Чарлс Дарвин упловио је на броду "Бигл" у енглеску луку Фалмут после петогодишњих истраживања живог света
у Јужној Америци и на острвима у јужном Пацифику, која
су значајно допринела развоју његове теорије о еволуцији.
1944 - Након 63 дана тешких борби Немци су угушили устанак
становника Варшаве. Погинуло је око 250.000 Варшављана, велики број
је завршио у нацистичким концентрационим логорима,
а град је готово потпуно уништен.
1946 - Зрењанин је добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег
Петровграда одлучено је да, поводом двогодишњице ослободјења града од немачке окупације,
добије име по народном хероју Жарку Зрењанину.
2000 - Током постизборне кризе у Србији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио
нацији и изјавио да му је "савест потпуно мирна", док се талас незадовољства његовом вишегодишњом
владавином ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали су Србију, а штрајкови и
протести почели су и у државним медијима који су до тада били под Милошевићевом контролом.
3. октобар
1796 - Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима до ногу потукли Турке,
а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је са 23.000 војника покушао да покори Црну Гору.
1929 - Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца промењен је у Краљевина Југославија.
4. октобар
1853 - Објавом рата Русији, Отоманско царство започело је Кримски рат у којем су му се 1854. придружиле
Француска, Велика Британија и Сардиниска краљевина [Пијемонт].
Данас је Светски дан заштите животиња. Општом декларацијом УН о заштити животиња прокламованом 1977. затражено
је поштовање 'за животиње повезано с поштовањем човека за човека' и забрана свих забава у којима су животиње
изложене малтретирању и убијању.
5. октобар
1883- Први европски трансконтинентални експресни воз 'Оријент-експрес' кренуо је из Париза за Истанбул.
2000 - После неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера на стотине хиљада
демонстраната у центру Београда, који су протестовали због поништавања председничких
избора, грађани су ушли у Савезну скупштину, а нешто касније и у зграду
Радио-телевизије Србије. Под притиском маса Слободан Милошевић,
десетогодишњи неприкосновени лидер Србије и на изборима поражен председник
Југославије, следећег дана признао изборни пораз од кандидата
Демократске опозиције Србије Војислава Коштунице.
6. октобар
1878 - Умро је српски трговац и добротвор Илија Милосављевић Коларац, један од највећих трговаца храном
у Европи, који је сав иметак завештао за просвећивање народа. Његова задужбина школовала је многе дјаке,
издала велики број књига и часописа и подигла Коларчев народни универзитет у Београду. Због сукоба с кнезом
Милошем Обреновићем прешао је у Панчево, где је наставио да тргује, а по повратку у Србију био је једно време
саветник кнеза Михаила Обреновића за финансијска питања.
1927 - У филму 'Певач џеза' с глумцем Алом Џонсоном, премијерно приказаном у Њујорку, први пут се чуо глас
глумца, што је означило почетак ере звучног филма.
1944- Црвена армија је ослободила Кикинду у Другом светском рату
2000 - Бивши југословенски председник Слободан Милошевић признао је на Радио-телевизији Србије изборни
пораз и честитао победу новом шефу државе Војиславу Коштуници, којег су као председника
признали Русија и западне земље.
7.октобар
1813 - Падом Београда у турске руке угушен је Први српски устанак и Турци су успоставили управни апарат
и организацију каква је постојала пре избијања устанка 1804. То је укључивало све раније намете, али и појачану
репресију, што је 1815. изазвало Други српски устанак, после којег су Турци убрзано губили позиције у Србији.
8. октобар
1864 - Рођен је српски писац цинцарског порекла, Алкибијад Нуша,
познат као Бранислав Нушић, највећи српски комедиограф, члан Српске
краљевске академије, који је бриљантно насликао српску провинцију под династијом
Обреновића и Београд с почетка 20. века и између два светска рата. Његова
дела суверено су владала репертоаром српских позоришта између два рата,
а и сада су доста играна код нас и у свету. Дела: комедије "Сумњиво лице",
"Госпођа министарка", "Народни посланик", "Протекција", "Ожалошћена породица",
"Покојник", "Пут око света", "Др", "Свет", "Ујеж", "Мистер долар", приповетке и романи
"Приповетке једног каплара", "Рамазанске вечери", "Општинско дете", "Бен-Акиба",
"Аутобиографија", трагедије "Кнез Иво од Семберије", "Хаџи-Лоја", "Наход",
драме "Тако је морало бити", "Јесења киша", "Пучина", "Иза божјих леђа".
12. октобар
1492 - Шпански морепловац италијанског порекла Кристофер Колумбо открио је Америку, искрцавши се на острвце Гванахани [садашњи Вотлинг] у саставу Бахамских острва,
после 33 дана пловидбе Атлантским океаном
од Канарских острва, али је био уверен да је стигао у Индију.
1518 - Немачки верски реформатор Мартин Лутер, оптужен за јерес,
сазвао је скупштину града Аугсбурга и у теолошкој расправи с италијанским римокатоличким
кардиналом Томазом де Виом, познатим као Кајетан, одбацио
захтев римске курије да се покаје и одрекне својих уверења.
1918 - 'Марш на Дрину' српског композитора Станислава Биничког је први пут
одјекнуо улицама Ниша, тек ослобођеног у Првом светском рату. Уз звуке марша
победоносно је корачала Дринска дивизија српске војске.
14. октобар
1066 - Норманска инвазиона армија војводе Вилијама од Нормандије, будућег енглеског краља Вилијама И Освајача,
потукла је код Хестингса саксонске трупе енглеског краља Харолда, који је погинуо. Инвазија је изведена под
благословом папе, јер су Саксонци остали православни после формалног расцепа хришћанске цркве 1054. на
римокатолике и православце.
1941 - Окупаторски немачки војници у Србији су у Другом светском рату починили један од најтежих ратних злочина,
стрељавши у Краљеву више од 6.000 српских цивила, укључујући жене и децу.
15. октобар
1582 - У Шпанији, Португалији и папским државама у Италији почела је примена календара папе Гргура XIII. Према савету
астронома, папа је реформисао Јулијански календар, заснован на Сунчевој години од 365 дана и шест сати, у којем је
година дужа од Сунчеве 11 минута и 14 секунди и сваких 128 година појављивао се дан 'вишка'. Та разлика је уклоњена
тако што је после 4. октобра 1582. наредни дан рачунат као 15. октобар. Година Грегоријанског календара ипак је дужа
од природне за 12 секунди, али ће цео дан разлике бити достигнут тек после 3.320 година.
1815 - Четири месеца после пораза његове армије у бици код Ватерлоа, прогнани француски цар Наполеон I стигао
је на острво Света Јелена у Атлантском океану, на којем је умро 1821.
1834 - Српски кнез Милош Обреновић наложио је указом о Великој школи у Крагујевцу 'попечитељу просвештенија' да
'нови и сходни поредак уведе, како би се у њој и оне науке предавале које се у просвештенијим европејским царствима
и по школама, такозваним гимназијама, предају'. Ту гимназију су похађали многи српски писци и уметници - Радоје Домановић,
Јован Илић, Светозар Марковић, Сретен Поповић, Војислав Илић, Добрица Милутиновић.
1928 - Немачки дирижабл 'Граф Цепелин' обавио је први комерцијални лет преко Атлантика
16. октобар
1793 - Због издаје је, пред око 300.000 Парижана, на гиљотини погубљена француска краљица Марија Антоанета.
Током Француске револуције постала је омражена личност која је гладном народу наводно поручила:
'Ако немате хлеба, једите колаче'.
1846 - Први пут је изведен већи оперативни захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен употребио је
етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону.
17. октобар
1797 - У италијанском месту Кампоформио потписан мировни уговор Аустрије и Француске, којим је укинута
Млетачка република. Француска добила млетачке поседе у Албанији и острва у Јонском мору, а Аустрија Венецију,
Истру, Кварнер, Далмацију и Боку Которску
1855 - Енглез Хенри Бесемер патентирао поступак за прераду сировог гвожђа у челик, назван по њему „Бесемеров челик“.
1957 - Француски писац Албер Ками добио је Нобелову награду за књижевност.
1967 - Први пут је изведен мјузикл "Коса".
20. октобар
1944 - Партизани у садејству са Црвеном армијом, после вишедневних борби, ослободили Београд
од немачке окупације.
21. октобар1941 - Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали више од 7.000 цивила, међу којима и
ученике крагујевачке гимназије.
1805 - У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту
без иједног изгубљеног брода. У бици је смртно рањен легендарни британски адмирал, а победа је Енглеској
обезбедила превласт на мору за цео наредни век.
22. октобар
1797 - Француз Андре Жак Гарнерин први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са
висине од 680 метара.
1991 - Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора,
одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију
суверених држава. Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље.
23.октобар
1944 - Ослобођен Нови Сад у Другом светском рату
24. октобар
1648 - Вестфалским миром, који су закључили немачки цар и владари Француске и Шведске,
завршен је Тридесетогодишњи рат. Мировним уговором потврђена су начела Аугзбуршког верског
мира (1555) о равноправности римокатолика и протестаната и осујећена намера римско-немачког
царства и папе за хегемонијом у Европи.
1882 - Немачки бактериолог Роберт Кох открио је бактерију која изазива туберкулозу, касније названу „Кохов бацил“.
1945 - Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. у Сан Франциску потписала 51 земља оснивач светске организације, међу којима и Југославија.
Овај дан обележава се као Дан Уједињених нација.
31. октобар
1922 - У Италији је на власт дошао Бенито Мусолини.