Стефан Првовенчани

(1196-1228)Средњи син Стефана Немање, велики жупан (1196-1217) и краљ Србије (1217-1228).Власт је,по праву наслеђивања,требало да наследи најстарији Немањин син Вукан.Он је уз помоћ угарског краља Емерика, збацио Стефана са власти и владао Србијом између 1202. и 1204. године. Када су крсташи Четвртог крсташког рата освојили Цариград, слаби византијска моћ, али расте бугарска. Када су Бугари почели да освајају српске територије око Ниша, Вукану је ослабила власт. Године 1205. Стефан и Вукан, уз посредовање млађег брата Саве, потписали су споразум по ком Стефан постаје велики жупан, а Вукан удеони кнез "југозападне Србије". По његовом доласку на власт избија четврти крсташки рат. Срушено је Византијско и настало Латинско царство.Стефан је од оца добио престо јер је био ожењен византијском принцезом.Међутим сада су се околности промениле.Стефан је протерао Евдокију после пада Цариграда, наводно због шуге, али историчари су забележили да је обома пребацивано неверство у браку. Оженио се други пут Аном Дандоло, унуком млетачког дужда Енрика Дандола (који је био идејни творац напада на Цариград у Четвртом крсташком рату). Тако се приближио крсташима .Стефан је тражио од папе венац (то јест, круну) како би он постао краљ, а Србија краљевина. Први пут је затражио круну од папе Иноћентија III још 1204. године, али се томе успротивио Вукан Немањић који је у Зетиносио стару дукљанску круну зетских краљева и желео је да он буде једини српски краљ. Због тога је и дошло до сукоба између браће који се завршио коначним Вукановим поразом. Приликом другог тражења круне 1217. године, папа Папа Хонорије III је одговорио позитивно и послао круну. Овенчан је (крунисан) за краља 4. јануара 1217. године у манастиру Жича због чега је познат и као Стефан Првовенчани.Изградио је манастир Жичу као будуће седиште Епископије Српске православне цркве у којој је чинодејствовао његов брат Свети Сава, родоначелник српске духовности уопште. Пред крај живота повукао се у манастир а власт предао најстаријем сину Радославу.

Стефан Првовенчани био је васпитан у византијском духу, љубитељ књижевности и "разуман и вешт приповедач".Написао је "Живот и подвизи Светог Симеона" (1216).То је прва српска целовита биографија.

Обухвата сав живот Стефана Немање, од рођења до смрти, обухватајући и догађаје после смрти у којима су се испољиле његове натприродне моћи.

Стефан је умро 24. септембра 1228. Непосредно пре смрти замонашио се и узео име Симон. Прво је био сахрањен у манастиру Студеници, а после тога у својој задужбини манастиру Жичи. Његове мошти су преношене петнаестак пута, од тога три преноса су била у време Карађорђа.

Имао је четири сина, међу њима будуће краљеве Радослава, Владислава и Уроша И, затим Предислава,

будућег српског архиепископа Саву II, као и две кћерке којима нису позната имена.

Није проглашен за свеца али га Српска православна црква прославља као преподобног сваког 24. септембра тј. 7. октобра по новом календару.