Јануар

Ј А Н У А Р - је добио име од грчког (Ιανουαριος) и латинског (Iānuārius). Тим именом су га назвали по римском

божанству врата и улаза, сунца и светлости - Јанусу. Јануар и фебруар су последња два месеца додата календару.

Јануар се код Срба, као и код неких словенских народа се назива још и „богојављенски месец“, сечењ и сечко, а у

старосрпском и коложег.Код Хрвата се назива сијечањ слично старословенском и српском сечењ и украјинском сичен,

код Бугара велики или големи сечко, код Чеха леден, а код Белоруса студзен слично Пољацима. У староруском се назива

просинец слично словеначком.

1.јануар

45.п.н.е.Ступио је на снагу нови календар, назван Јулијански, којим је римски државник Гај Јулије Цезар, према саветима грчког

астронома из Александрије Сосигена, реформисао рачунање времена тако што је за почетак године одредио јануарске календе,

односно 1. јануар. До тад су на јануарске календе конзули ступали на дужност, а година је започињала

1880 - У Србију уведен метар као званична јединица за дужину

1983 - АРПАНЕТ је званично почео да користи интернет протокол, правећи Интернет

4.јануар

1494 - Штампарија у Цетињу штампала прву књигу на српском језику, „Октоих првогласник“

Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија

5.јануар

1834 - У Крагујевцу изашле „Новине сербске“, први српски информативан лист штампан у земљи, службено

гласило Кнежевине Србије

6.јануар

1322 - У манастиру Жича крунисан је српски краљ Стефан Дечански Немањић(на слици),

син краља Милутина(на слици)