Новембар
Новембар
Новембар је добио име од латинског (November). Месец је назван по “новем“ (девети месец) Римског календара.
Новембар се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и МРАТИЊИ МЕСЕЦ, ГРУДЕН, и СТУДЕН као и у старосрпском.
На староруском ГРУДЕЊ, слично старословенском и српском ГРУДЕН. Код Чеха, Пољака, Словенаца и Украјинаца ЛИСТОПАД,
слично белоруском ЛИСТАПАД. Код Хрвата се назива СТУДЕНИ.
1. новембар
79.Ерупција вулкана Везув
1509. Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело
1886. У Београду основана Краљевска српска академија, касније Српска академија наука и уметности.
Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији
подухват био је израда "Речника српског књижевног језика", почета 1893.
1993. Настала је Европска унија.
03. новембар
1918. Представници аустроугарске војске потписали су у Падови капитулацију у Првом светском рату,
што је био последњи државни акт 700-годишње Хабсбуршке монархије.
Недељу дана уочи капитулације Немачке у Првом светском рату, на ратним бродовима у Килу избила је
побуна морнара која се проширила на више градова (Хамбург, Либек, Бремен), где су формиране привремене
револуционарне владе. Након обрачуна власти са побуњеницима, немачки парламент је 6. фебруара
1919. укинуо њихову власт
4. новембар
1922. У долини краљева код Луксора у Египту енглески археолог Хауард Картер је
открио гроб фараона Тутанкамона.
1946. Основан је УНЕСКО (Организација УН за образовање, науку и културу).
1942. Завршена је битка код Ел Аламејна у Другом светском рату у којој су Британаца под командом
генерала Монтгомерија поразили немачко-италијански Афрички корпус генерала Ервина Ромела.
Тиме је отворен пут искрцавању Савезника у северној Африци.
5. новембар
1943. У Јајцу је у Другом светском рату основана Телеграфска агенција Нове Југославије - Танјуг.
Први директор био је Владислав Рибникар.
6. новембар
1860. За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава
победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи
у атентату који је извршио глумац Ј.В. Бат.
7. новембар
1946. Завршена прва савезна радна акција омладине Југославије, на железничкој прузи Брчко-Бановићи.
Око 70.000 младих из целе земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило пругу дугу 90 километара.
8. новембар
1793.Први пут је за јавност отворен Лувр, дворац француских краљева од 1204., који је одлуком
револуционарне владе 1791. претворен у музеј.
1895.Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген открио је X зраке који су по њему названи
Рендгенови зраци. За тај изум добио је 1901. Нобелову награду за физику.
1971. Објављен је четврти по реду албум чувене британске групе Лед цепелин, на ком се налазила и
њихова најпознатија песма "Стаирwаy то Хеавен".
1960. Џон Ф. Кенеди победио Ричарда Никсона на председничким изборима и тако постао најмлађи човек који је икада изабран на ту функцију.
11. новембар
1821.Рођен је Фјодор Михајлович Достојевски, један од највећих руских и светских књижевника.
Његово дело постало је у 20. веку неисцрпан извор за најразноврсније књижевно-теоријске, естетичке,
психолошке и филозофске студије и тумачења. Утицао је на укупну европску и америчку књижевност,
а посебно често су се на њега позивали експресионисти у књижевности и егзистенцијалисти у
филозофији ("Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Бедни људи", "Понижени и увређени", "Записи из мртвог дома, "Идиот").
1918. Капитулацијом Немачке завршен је Први светски рат у којем је учествовало 36 држава.
Живот је изгубили око 10 милиона људи. Безусловна капитулација, према којој је Немачка морала да
напусти све окупиране земље на западу и истоку, Алзас и Лорену и леву обалу Рајне, потписана је у
железничком вагону у француском месту Компијењ, у Пикардији, покрајини на северу Франсуске, у близини немачке
15. новембар
1492 - Шпански морепловац Кристофер Колумбо направио је белешку о употреби дувана међу
америчким Индијанцима, што је први писани документ о тој биљци која је касније освојила свет
1533 - Шпански освајач, конквистадор, Франциско Пизаро (Францисцо Пизарро) стигао је у свом
трећем походу до престонице краљевства Инка индијанаца у Куску (Цузцо), у данашњем Перуу.
1923- Галопирајућа инфлација у Немачкој је достигла врхунац - осам милијарди марака за један амерички долар.
1971 - Америчка компанија Интел пустила је у продају први комерцијални микропроцесор на једном
чипу, модел 4004. То је отворило врата за продор на тржиште данашњих микрорачунара и ПЦ-ја.
16. новембар
1095. На црквеном сабору у Клермону, у Француској, папа Урбан II позвао црквене великодостојнике и световне
владаре на верски рат против турског племена Селџука, које је заузело Свету земљу у Палестини. Почела епоха крсташких ратова.
1912. Почела Битољска битка у I балканском рату. Српска војска 18. новембра потукла турску Вардарску армију Зеки-паше.
1914.
Почела Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у I светском рату. Битка завршена 15. децембра победом
српске војске над аустроугарским трупама под командом генерала Поћорека,
присиљеног да се повуче из Србије. Изузетне заслуге за победу у бици,
у којој је заробљено око 43.000 аустроугарских војника, имао генерал Живојин Мишић.
17. новембар
1855. Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио је водопаде на реци Замбези,
назване по енглеској краљици Викторијини водопади.
1869. Отворен је у Египту Суецки канал који је спојио Средоземно и Црвено море, значајно скративши поморска путовања од Европе ка Азији. Бродови нису
више морали да обилазе око Африке. Канал је дугачак 100 морских миља а радови
су трајали преко 10 година под руководством Француза Фердинана де Лесепса.
1913. Први бродови су прошли кроз Панамски канал, који је званично отворен годину
дана касније.
1989. У једној од највећих рударских несрећа у Србији, у јами"Морава" Алексиначких
рудника угља погинуло је 90 рудара.
1989.У Чехословачкој је почела 'Плишана револуција' студентским демонстрацијама и сукобима са полицијом.
Демонстрације су почеле у Прагу у знак сећања на дан када су Немци 1939. погубили девет чешких студената
и затворили чешке универзитете, а претвориле су се у протестни марш против комунистичког режима. Полиција
је грубо реаговала, многи су ухапшени, а 71 лице је повређено.
1993.
Судије из 11 земаља положиле су заклетву на инаугуралном заседању суда УН за ратне злочине почињене у
Југославији, првог таквог суда после Нирнбершког и Токијског који су били основани након Другог светског рата.
21. новембар
1869.Родјен је Слободан Јовановић, српски правник и историчар.
1877. Томас Едисон објавио изум фонограф.
1963. Римокатолички Ватикански концил одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског.
23. новембар
1971. Кина постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација.
24. новембар
1642. Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља,
касније њему у част названо Тасманија
1833. Родјен је Јован Јовановић Змај, српски писац, драматург и дечији песник.
1859.Објављена књига енглеског природњака Чарлса Дарвина "Порекло врста".
Његова револуционарна теорија еволуције изазвала велике контроверзе у
научним круговима, а црквени се уплашили да ће књига подрити религијска
веровања о постанку света.
1941.Почела немачка офанзива на град Ужице, у Другом светском рату.
Одступницу главног дела партизанских снага чинио Раднички батаљон.
Немци заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно
од Ужица, погинуло 180 бранилаца града.
25. новембар
1915. Врховна команда српске војске у Првом светском рату донела је одлуку о повлачењу
трупа преко Црне Горе и Албаније. У повлачењу војника праћених избеглицама, живот је
изгубило више од 240.000 људи. На Крф је савезничким бродовима пребачено 135.000 војника,
који су опорављени и реорганизовани наставили борбе на Солунском фронту наредне године.
26. новембар
1942. У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења
Југославије, а 54 делегата су изабрала Извршни одбор АВНОЈ-а са др Иваном Рибаром на челу.
27. новембар
1919-У оквиру Версајске мировне конференције после Првог светског рата Бугарска потписала
документ којим је Добруџа припала Румунији, источна Тракија Грчкој, а градови Димитровград,
Босилеград и Струмица Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
1968.Припадници југословенске војске и полиције угушили масовне демонстрације Албанаца на Косову
и Метохији на којима је захтевано да та покрајина Србије добије статус републике. Демонстрације
одржане на Дан заставе, државног празника Албаније.
2001.
НАСА саопштила да је Хабл свемирски телескоп, открио атмосферу планете удаљену од Земље 150 светлосних година. То је први пут да је атмосфера
планете која се налази ван Сунчевог система директно опажена.
28. новембар
1520. Португалски морепловац Фердинанд Магелан упловио у Пацифик,
прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име.
1830. У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше
свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије.
Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд.
1912. Албанија прогласила независност од Отоманског царства.
29. новембар
1943. Друго заседање АВНОЈа, Антифашистичког већа националног ослобођења Југославије, се одржава у Јајцу, у Босни и Херцеговини, и оно одлучује о послератном
уређењу државе.
1945. ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија) је декларисана
(овај дан се прослављао као Дан Републике до 2003).
Дан Републике бивше СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија (скраћено СФРЈ) је бивша
југословенска држава која је постојала од краја Другог светског рата, све док
се није распала током грађанског рата. Она је била социјалистичка држава која
је обухватала територије данашњих независних држава Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Словеније и Црне Горе.
Формирана је 1945. године као наследница Краљевине Југославије под именом Демократска Федеративна Југославија.
29. новембра 1945. године мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. године коначно
променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Главни град СФРЈ био је Београд. СФРЈ се
граничила са Италијом и Аустријом на северозападу, Мађарском и Румунијом на северу, Бугарском на истоку и
Грчком и Албанијом на југу. Западни део републике је излазио на Јадранско море.
За разлику од осталих европских социјалистичких земаља, СФРЈ никада није била чланица Варшавског уговора,
и одржавала је блиске везе са западним владама. СФРЈ је била оснивач и један од најважнијих чланова Покрета
несврстаних. СФРЈ је била земља "самоуправног социјализма", са једнопартијским делегатским системом представљања,
планском привредом и специфичним системом тзв. радничког самоуправљања.
30. новембар
1977. Умро је Милош Црњански, српски писац.
1996. Око 150.000 људи протестовало на улицама Београда због поништења изборне победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима.