Јун
Ј У Н- је шести месец у години и има 30 дана.Јун је добио име од грчког (Ιούνιος),
и латинског (Iunius). Тим именом су га назвали по римској богињи и краљици неба,
те заштитници венчања - Јунони (Junon), жени Јупитера.Јун се код Срба, као и код
неких словенских народа назива још и ПЕТРОВСКИ МЕСЕЦ, ЦРВЕНИК и ЧЕРЕШЊАР,
а у старосрпском и ТРЕШЊАР.Код Словенаца и РОЖНИК, а код Бугара и ЖЕТВАР.
На старословенском и староруском ИЗОК, а код Чеха, Белоруса и Украјинаца ЧЕРВЕН,
слично пољском ЦЕРВИЕЦ. Код Хрвата се назива ЛИПАЊ.
1.јун
1198 - Византијски цар Алексије III Анђео одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и
његовом сину, монаху Сави, да на рушевинама Хиландариона
подигну нови манастир Свете Горе, Хиландар.
1839 - Српски кнез Милош Обреновић абдицирао у корист сина
Милана и напустио Србију. После смрти Милана, неколико недеља
по преузимању власти, кнез постао млађи син Михаило. Милош се вратио у
Србију 1859. да преузме власт по збацивању кнеза Александра
Карађорђевића и владао до смрти, 1860.
1880 - У САД инсталирана прва јавна телефонска кабина у свету, у згради "Јејл банке" у Њу Хејвену.
1980 -Америчка кабловска ТВ-мрежа Си-ен-ен (CNN)почела рад.
2. јун
1790 - У Новом Саду је отворена прва књижара, чији је власник Емануел Јанковић набављао у Прагу
књиге најзначајнијих светских писаца - на немачком и француском језику. У својој штампарији у Новом
Саду штампао је каталог књига, први те врсте код нас.
1924 - Амерички Конгрес признао је држављанство свим преосталим Индијанцима, староседеоцима на
територији на којој су створене САД. Индијанци су били подвргнути систематском геноциду откако су
белци почели да насељавају амерички континент.
3. јун
1968 - У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији,
почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији.
Протест против привилегија комунистичких функционера, незапослености и
угрожавања основних демократских права прекинут је после седам дана након
што се студентима преко ТВ Београд обратио председник СФРЈ Јосип Броз Тито,
који је подржао студенте и обећао им брже решавање друштвених проблема.
4. јун
1783 - Француски проналазачи, браћа Етјен и Жозеф Монголфје, први пут јавно
демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом.
1798 - Умро италијански авантуриста Ђовани Казанова де Саингалт. Током бурног животабио секретар кардинала, поморски официр, опат, коцкар, алхемичар, виолиниста, шпијун, библиотекар, а у историју ушао као неуморан љубавник.
1920 - У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте, после Првог светског рата, потписале
мировни уговор с Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустро-Угарске.
Око 3,5 милиона Мађара остало ван матичне земље, највише у Румунији
5. јун
1837 - Српски кнез Милош Обреновић поставио је прве економе (агрономи), чији је задатак био да
саветују сељаке и настоје да сваки од њих засеје одредјену количину пшенице, овса, јечма, кукуруза, кромпира...
1941 - Експлодирало је спремиште муниције немачке војске
у смедеревској тврђави у Другом светском рату. Погинуло је више
хиљада људи, а срушено и оштећено више стотина кућа.
Узрок експлозије остао је непознат.
1947 - Државни секретар САД Џорж Маршал изнео је план о финансијској помоћи Европи разореној у
Другом светском рату. "Маршалов план", којим су САД у периоду од 1948. до 1952. доделиле помоћ од 15
милијарди долара европским земљама, усвојен је исте године на Економској конференцији у Паризу.
6. јун
1599 - Рођен је шпански сликар Дијего Родригес де Силва Веласкес, један од највећих у историји сликарства, дворски сликар шпанског
краља Фелипеа IV (портрети чланова краљевске породице,
"Предаја Бреде", "Венера са огледалом").
1683 - У Оксфорду, у Енглеској отворен је први јавни музеј у свету "Ешмолиен".
1949 - Објављена је књига Џорџа Орвела "1984", визија света којим влада Велики Брат.
1944 - Савезничке снаге у Другом светском рату искрцале су се у Нормандији у највећем
десанту у историји, названом Дан Де- "D-Day".
7. јун
1494 - Португалија и Шпанија у Тордесиљасу потписале споразум о подели Новог света.
Границу одредио папа Александар VI да би спречио сукобе колонијалних сила. У XVII и
XVIII веку у борбу за колоније умешали се Енглези и Холанђани, који нису поштовали папину поделу
1974 - У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за
међуконтиненталне телефонске линије и ТВ-програме.
8. јун
632. У Медини умро Абул Касим Мухамед, оснивач ислама, монотеистичке религије засноване на "Курану".
Спровео политичко и верско уједињење Арапа и тиме
створио основу за њихову војно-политичку и културну
експанзију према Истоку и према Западу.
1695. Умро холандски астроном, математичар и теоријски физичар Кристијан Хајгенс. 1655 открио Сатурнов
прстен и један његов сателит, објаснио начин простирања светлости и конструисао часовник с клатном.
9. јун
68 - Римски цар Нерон извршио самоубиство пошто га је Сенат прогласио
непријатељем народа и осудио на смрт.
1357 - У Прагу, на Влтави, почела градња каменог моста који је добио назив Карлов мост по имену тадашњег императора
немачко-римског царства и чешког краља Карла IV. Према предању,
датум почетка градње одредили астролози.
1815 - Завршен Бечки конгрес који је заседао од септембра 1814,
када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске
револуције и Наполеонових ратова у европским земљама.
Представник Срба у Бечу, прота Матеја Ненадовић,
покушао преко руског цара Александра I да заинтересује
Бечки конгрес за српско питање, али због противљења Аустрије и Енглеске није успео.
1898 - Потписан споразум којим је Кина уступила Великој Британији Хонг Конг на период од 99 година.
Хонг Конг враћен Кини 1. јула 1997.
1928 - Енглески микробиолог Александар Флеминг пронашао пеницилин. Његово откриће искоришћено 10 година
касније када су га Хауард Флори и Ернст Чејн применили као
први антибиотик. Флеминг, Флори и Чејн 1954. поделили Нобелову награду за медицину.
10. јун
1610 - Први холандски досељеници искрцали су се на острво Менхетн, сада централни део Њујорка.
Холанђани су 1626. за неколико бала тканине и јефтину бижутерију откупили од Индијанаца
острво и на његовом јужном делу подигли насеље Нови Амстердам.
1909 - Први пут је употребљен сигнал С.О.С. када је линијски брод "Славонија" компаније
Кјунард, доживео брдолом на Азорским острвима.
1934 - "Рођен" је Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача,
филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија.
11. јун
1509 - Енглески краљ Хенри VIII венчао се првом од шест жена Катарином Арагонском.
Због одбијања папе да касније поништи тај брак краљ 1534. основао Англиканску цркву.
1979 - Умро амерички филмски глумац Џон Вејн, звезда вестерн-филмова.
12. јун
1667 - Жан Батист Дени, лекар Луја XIV, извео је прву успешну
трансфузију крви петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце.
1683 - Турска војска је почела другу опсаду Беча. Град је у септембру
исте године ослободио пољски краљ Јан Собјецки.
1848 - Мађарска војска напала је Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској,
што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године.
1936 - На Малом Калемегдану у Београду отворен је Зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња.
14. јун
1777-Конгрес САД прихватио заставу "звезда и пруга" као званично државно знамење. 2001 - Влада Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. После неуспешних преговора с коалиционим партнером, Социјалистичком народном партијом, нацрт закона повучен из процедуре Савезне скупштине 21. јуна.
15. јун
1215 - Енглески краљ Џон прихватио, под притиском племства, документ Магна Царта Либертатум,
темељ енглеског државног уређења, симбол борбе против апсолутизма и један од најзначајнијих
докумената британске и европске уставне историје.
1919 - Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали први директан лет преко Атлантика.
1975 - Кошаркаши Југославије постали шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду.
16. јун
1826 - Пошто је угушио побуну јаничара, турски султан Мехмед II укинуо јаничарску војску и увео низам,
редовну војску. Јаничаре 1330. од отете и потурчене деце хришћанских поданика основао султан Орхан.
1944 - На Вису у Другом светском рату склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноодлободилачког
покрета и југословенске владе у емиграцији
1958 - Обешен Имре Нађ, мађарски премијер у време антикомунистичке побуне у Мађарској 1956.
коју су угушиле совјетске трупе. Нађ тада ухапшен и на монтираном процесу осуђен на смрт због издаје.
На исти дан 1989. пола милиона Мађара у Будимпешти присуствовало његовој поновној сахрани уз државне почасти.
1996- Међународни комитет Црвеног крста саопштио да је на простору СФРЈ, за време ратних сукоба од 1991. до 1995.
нестало око 20.000 људи, од којих око 12.000 у Босни и Херцеговини.
18. јун
1583 - У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету.
1815 - У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског
и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту.
1853- У Бечу умро песник Бранко Радичевић, најзначајнији представник романтизма у српској књижевности. Био присталица реформе језика за коју се залагао Вук Караџић, а песничким слободама означио продор у нову епоху српске поезије. Његови посмртни остаци 1883. пренети на Стражилово.
19. јун
1885 - У Њујорк је стигла Статуа слободе, поклон Француске.
20. јун
1459 - Турци су заузели утврђени град Смедерево, последње упориште српске средњовековне државе,
чиме је она и формално изгубила самосталност и потпала под власт Османлијског царства.
21. јун
1881 - Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш,
прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884.
1948 - Продуцентска кућа Колумбија Рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике.
24. јун
1497 - Енглески морепловац Џон Кебот открио је Канаду и прогласио Северну Америку поседом Велике Британије.
1947 - Један амерички пилот изјавио је да је на небу видео необичан предмет који је описао као "тањир који лети кроз воду".
После овог догађаја почео је да се користи термин "летећи тањир".
26. јун
1690 - У Београду, на Калемегдану, одржан је велики српски народно-црквени сабор на којем је
одлучено да се прихвати позив аустријског цара Леополда на заједничку борбу против Турака, али са територије Угарске.
1881 - Српски кнез Милан Обреновић закључио је са Аустро-Угарском "Тајну конвенцију" којом се Србија обавезала да
ће престати са агитацијом у Босни и Херцеговини и да неће закључити ниједан медјународни споразум супротан интересима Беча.
За узврат је добио подршку у проглашењу краљевине и независност Српске православне цркве од Цариградске патријаршије.
28. јун
1389 - У бици на Косову пољу Турци су победили српску војску и обезбедили даљи продор на Балкан.
Србија је потом постала турска вазална држава, а њено освајање завршено је 1459. када су Турци заузели утврђени град Смедерево.
1921 - Донет је Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав) којим је новонастала држава проглашена
уставном, парламентарном и наследном монархијом са династијом Карађорђевић.
1948 - На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена је из Информационог бироа комунистичких
1960 - Основан је Универзитет у Новом Саду.
2001 - Бивши председник СР Југославије Слободан Милошвић изручен је Међународном суду за ратне злочине у Хагу,
као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић је 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности,
кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској 1991-92. и БиХ 1992-95. и на Косову 1999.