Султани
Комплетна титула османског султана:
Владар османске породице, Султан Султана, Кан Канова, Калиф (наследник посланика Мухамеда)
и Сена Аллахова на Земљи, Слуга градова Меке, Медине и Кудса (Јерусалем), Падишах три града:
Истанбула, Једрена (Андринополис) и Бурсе и града Цхâм (Дамаск) и вилајета Мисира (Египат),
целог Азербејџана, Магреба (Мароко), Баркаха, Каироуана, Алепа, Ирака, Арабије и Ајима, Басре,
Ел Хаса, Дилена, Раке, Мосула, Партије (Персија), Дијарбакира, Цилиције и Владар вилајета (покрајина):
Ерзурум, Сиваса, Адана, Карамана, Вана, Барбарије, Хабеса (Абисинија), Туниса, Тираболоса (Триполис),
Кибриса (Кипар), Родоса, Кандије (Крф), Мореје (Пелопонез), Ак Дениза (Мраморно Море), Кара Дениза
(Црно Море), Анатолије Румелије (европски део Империје), Багдада, Курдистан, Грчке, Туркестана,
Тартарије, Цирказије, Кабарда, Горјестана, Кипсака и земље Тартара, Кефа и суседних земаља,
самосталног пашалука Босна, града Београда и вилајета Серф (Србија) са свим градовима и утврдама,
целог Арнаут вилајета (Албанија) и Ифлака и Богданије (Румуније).
Било је 36 султана из династије Османлија(Османовића).
Следе приче о некима од њих...
Оснивачи Османског (Отоманског) Царства (1299-1412)
Султан Осман Гази
ОСМАН I Ел Гхази (Победник)
1258.-1326.
Владао: 1281-1326
Након смрти његова оца Ертугрула године 1280. постаде Осман са својих 45 година нови вођа Османа, Османлија. Вредео је као човек врло паметан, храбар који је био
вешт са оружјем. Заједно са Селџучким султаном ратовао је против Византије и Татара.
За његову несебичну помоћ и оданост султану био је редовно награђиван са свим почастима,
заставама и називима. Тако је добио право на израду властитог новца и овласти властитог
судаЗахваљујући политичкој сналажљивости пође Осману за руком да се прошири по простору и по утицају.
Предузимао је нападе и продирао све до Брусе, чиме је стално проширивао подручје своје власти. Његов син
Орхан је без борбе заузео Брусу 1326.г. Осман је био један врло толерантан владар који је трпио све религије,
чинећи да порез буде врло низак. На самрти је сину Орхану скренуо пазњу да одржава учење ислама. Осман
Гази умрије 1324.г. у Согуту те би сахрањен у Бурси.
Султан Орхан Гази ОРХАН 1281.-1360. Владао: 1326.-1359. Отац: Осман I Гази За првог везира свога Царства, Орхан је прогласио свога брата Алаедина. Његова задатак
беше да са кнежевима склапа, дели и води бригу и послове владара. Уједно он беше и први
носилац титуле - Паша. У првој половини своје владавине од 1326-1344.г. Орхан је учврстио
темеље своје владавине у Малој Азији истовремено изградђујући своју војску. У исто време се
распаде Царство Селџука, те тако би већим делом, припојено Османском Царству.
У другом делу његове владавине од 1344-1359.г. владавина Орхана се распростирала до Тракије и Македоније.
Он се заправо и сматра творцем Османског (Светског) Царства.Са византијцима је живео час у стању рата, час у
стању мира. 1337.г. покуса Орхан са 36 бродова да заузме Константинопољ, али доживе поражавајући пораз.
Орхан даде у задатак 1357.г. свом сину Сулејман-паши да пређе Дарданеле. Тако он заузе Калиполис,
али умре кратко након тога.
Султан Мурат I
МУРАТ I
1326.-15(28) Јуни 1389.
Владао: 1359.-1389.
Отац: Орхан Гази
Он бше син од Орхана и византијске принцезе Хирофире (њено турско име беше Нилуфер Хатун).
Због преране смрти Сулејман-паше настави владати Мурат као његов наследник 1360. године.
Он би први османски освајач на европском тлу. 1362.г. би основан први корпус (одред) јањичара. То беху претежно
хришћанска деца која су обучавана за војну службу као пешадијске трупе. Мурат I порази и заузе Западну Тракију
и у бици на реци Марици 1371.г. победи браћу Мњавчевиће. Западна страна Бугарске би опљачкана и византијски
цар постаде његов вазал. Мурат утврди османски посед Ангору у Анадолији. Турци заузеше даље важне градове у
Македонији и Источној Бугарској. Новодобијена подручја беху одмах насељавана Османлијама. Око 1385. године су
заузети Софија и Ниш.Истовремено добише право трговине на турским просторима италијанске Републике Ђенова
и Венеција, које са Муратом закључише и трговачки уговор.
1389. године султан Мурат је погинуо у познатој бици на Косову Пољу (Косовска битка), Мурат би као Осман и
Орхан у Бурси сахрањен. За владавине Мурата сви потчињени хришћани су смјели задржати своју веру, традицију
и црквене судове, али су морали султану предавати десетину, што су у оно доба била уобичајена давања.
БАЈАЗИТ I Јилдирим (Муња)
1360.- 8. Март 1403.
Владао: 1389.-1403.
Отац: Мурат I
Бајазит I је преузео престо још на Косову пољу 1389.г. за време битке, а свога
брата је дао погубити, плашећи се његове популарности. Он је завршио започето освајање Србије
(Србија је постала вазална држава)и успео је припојити своме Царству неке од анадолских провинција,
али Константинопољ, којега је држао у окружењу пуних седам година, није успео освојити.
У једној битци против угарског краља Сигисмунда и његових европских савезника 1396.г. код
Никопоља однео је такође победу. На крају, упадоше Османлије у Штајермарк (Аустрију), Босну
и Пелопонез. Опијен победама Бајазит је запоставио све државне послове и обавезе.
Упадом монголске војске под водјством страшног кана Тимура, морао се Бајазит суочити са Монголима
код Ангоре 1402г. где је био побеђен и заробљен. Након његове смрти у заробљеништву дозволи Тимур
да се посмртни остаци Бајазита пребаце у Бурсу. Бајазитово Царство се распало због нејединства његова
четири сина, Слиједило је 11 година безвлашћа.Једна од Бајазитових жена била је српска принцеза Оливера
,ћерка кнеза Лазара.Оливера је заједно са братом Стефаном послата на Бајазитов двор као залог вазалства.
Између Оливере и Бајазита родила се љубав на први поглед која је трајала све до Бајазитове смрти.
6 )Процват Османског Царства (1413-1566)
Султан Мехмед I (Челеби = Учењак) МЕХМЕД I Челеби (Отмени) 1389.- 26. Мај 1421. Владао: 1413.-1421. Отац: Бајазит I Јилдирим
Султан Мурат II МУРАТ II 1402.-3. Фебруар 1451. Владао: 1421.-1451. Отац: Мехмед I Мурат II је ступио 1421.године на престо и живео је у миру са својим
европским суседима и вазалима. У марту 1430.г. Османлије су заузеле
Солун .Онда Турци упадоше у Србију и Угарску. Београд је 1440.г. био
узалуд опседан. 1443.године повео је Мађар Јанко Хуњади крсташку војску против Османлија,
која је одбачена код Ниша. 1444.г је закључен мир са Угарском у самом Сегеду
Султан Мехмед II (Фатих = Освајач) МЕХМЕД II Ел Фатих(Освајач) 29. Март 1432-03. Мај 1481. Владао: 1451.-1481. Отац: Мурат II
Одмах на почетку своје владавине направио је крај традиције на двору у Бурси.
Мехмед II је дао погубити своју браћу, која су му могла довести у питање владавину
и тиме направио закон о братоубиству који ће се примјењивати у начелу при свакој
будућој промени и доласку на власт нових генерација султана. Његова освајања су
превазилазила границе које су освојене за владавине његовог оца, успевши ставити под апсолутну
турску власт све градове и земљу локалних кнезова. За време његове владавине заузет је Константинопољ,
у коме је владао Константин XI Палеoлог. Припреме sу почеле 1452г. изградњом утврђења Румели Хисар на Босфору.
29. маја 1453.г. Мехмед II је са својом војском заузео Цариград .Одобрено је пљачкање од три пуна дана .
У годинама од 1458-1459, Србија је постала Османска провинција. 1460.г. је освојен Пелопонез.Године
1463-1464. би анектирана краљевина Босна, 1463.г. поче рат са Венецијом. Главно место догађаја би Егејско море.
Године 1464-1466. ратоваше Турци против Караманског Царства у Анадолији све до прикључења неколико
њихових градова Османском Царству.
1471.г. је султан изградио тврђаву Шабац у близини Београда, града којег је и сам безуспешно опседао.
Мехмед II ратоваше на угарском и аустријском подручју, водио је рат против Венеције, опседао утврду Скутари
коју није заузео. Године 1475. заузео је Каффа (Ђеновска) и подредио себи Татарски канат на Криму. Мировним
споразумом са Венецијом морадоше им Турци препустити неколико градова у Албанији и на Пелопонезу. 1479г
је заузела османска флота Јонска острва и Отранто у Јужној Италији.
3. маја 1481. султан Мехмед II од последица напада гихта. Његови посмртни остаци су покопани у
турбету Фатихове џамије, које је он за живота дао изградити у Константинопољу. Султан је за живота
показао интерес за науку, поезију, али ипак, људи су га се бојали због његове крвожедности.
Султан Бајазит II (Суфи = Мудри)
БАЈАЗИТ II Суфи (Мудри)
3. Децембар 1447.-26. Мај 1512.
Владао: 1481.-1512.
Отац: Фатих Султан Мехмед
1509.г. би Константинопољ опустосен јаким земљотресом. Исте године изби грађански рат,
када Бајазит II одреди свог сина Ахмеда за наследника, а други син Селим то порицаше. Селим присили свога оца
Бајазита II да да оставку, уз јаку подршку војске. 26.5.1512. године умире Бајазит II могуће од тровања.
Бајазит II је још за живота у Константинопољу дао изградити Бајазит-џамију, гдје је и покопан.
За време његове владавине изграђене су безбројне џамије, дервишки манастири и мостови.
Султан Селим I (Јавуз = Непопустљиви)
СЕЛИМ I Јавуз (Окрутни)
10. Октобар 1470.- 21-22. Септембар 1520.
Владао: 24. Април 1512.-1520.
Отац: Бајазит II
Султан Сулејман I (Кануни = Законодавац, Величанствени)
( османски тур. سليمان; модерни тур. Süleyman)
СУЛЕЈМАН I Ел Кануни (Законодавац)
27. Април 1495.- 6-7. Септембар 1566.
Владао: 1520.-1566.
Отац: Јавуз Султан Селим
Он је био десети султан Османског царства и најзначајнији османски владар који је сам учествовао у десет војних
похода у Европи и три у Азији.
Био је човек вишеструких талената: вешт војни стратег, велики законодавац, префињени песник и страствени
обожавалац своје једине законите супруге, Украјинке Рокселане. Због велике реформе закона у муслиманској
традицији је остао упамћен као Кануни (Законодавац), док је у Европи био познат као Велики Турчин
1521г. би Београд заузет, а 1522 г. острво Родос. Освајањем острва био је пут до
потчињеног Египта слободан те су тим Османлије имале потпуну контролу над трговином Венеције и Ђенове у
Источном Средоземљу. 1525 г. биле су поновно припреме за један велики војни поход. Трупе су послате како копном,
тако и Дунавом у правцу Београда. Након што је војска прешла реку Драву, дође 28.8.1526 г. до битке код Мохача
са угарском војском под вођством самог краља Лудвига II.
Угарски краљ је погинуо, а војска страшно поражена.По одредбама потписаног споразума угарска круна је пренесена у
кућу Хабсбурга. Фердинанд I од Аустрије поставља као свој политички циљ одбрану
Западне Европе од даљих продора Турака. Османска војска је безуспешно
опседала Беч од 27. септембра до 15. октобра. 1529.То је била Прва опсада Беча.
Од времена владавине Сулејмана I "Висока Порта" постаје појам за османску владу.
Свој задњи војни поход султан је предузео године 1566. да заузме Сегед. Стари Сулејман I
умро је у току похода пре него што град Сегед би заузет.
Рокселана
Џамија Сулејманија
Опадање моћи Османског Царства (1566-1703)
Султан Селим
II (Мест = Пијаница) СЕЛИМ II Мест (Пијаница)
28. Мај 1524.-15. Децембар 1574.
Владао: 1566.-1574.
Отац: Сулеyман И Ел Канун
Није поседовао нимало од владарског духа и осећаја за дужност од свога оца,
те се посветио више својим приватним задовољствима као што су то лов, пијанчевање, музика и поезија.
Селим II је био први османски султан који је водио сарајски живот и који ратовању није посвећивао никакву
пажњу. Велики Везир Мехмед Соколовић је био опуномоћен да води и регулише све државне послове.
Султан Мурат III
МУРАТ III
4. Јули 1546.-Јануар 15-16. 1595.
Владао: 1574.-1595.
Отац: Селим II
Његова владавина је обележена честим борбама за превласт у харему, побунама јањицара и корупцијом. Исто као и његов отац, Мурат III је био једна слаба личност и водио је
као и отац типични сарајски живот.
Султан Мехмед III
МЕХЕМЕД III
26. Мај 1566.- 20.-21. Децембар 1603.
Владао: 27. Јануар 1595.-1603.
Отац: Мурад III
Султан Ахмед I
АХМЕД I
18. Април 1590.-21.-22. Новембар1617.
Владао: 21. Децембар 1603.-1617.
Отац: Мехмед III
Султан Мустафа I
МУСТАФА I
1592.- 20. Јануар 1639.
Владао: 22. Новембар1617.-26. Фебруар1618.
Отац: Мехмед III
Султан Осман II (Генц = млади Осман)
ОСМАН II Генц (Млади)
3. Новембар 1604.- 20. Мај 1622
Владао: 26. Фебруар 1618.-1622.
Отац: Ахмед I
Султан МуратIV МУРАТ IV 27. Јули 1612.-8-9. Фебруар 1640. Владао: 10. Септембар 1623.-1640. Отац: Ахмед I
Султан Мурат IV дође на власт 1623. године и био је најкрволочнији од свих османских владара.
Мурат IV забрани и даде затворити све куће у којима се пила кахва, радње у којима се држао алкохол,
конзумирао дуван и опијум. Успркос његовом наоко моралу, и сам је пио вино. Увео је ред код јањичара и
у другим трупама тако што јенепослушне војнике и подмитљиве Паше једноставно дао погубити.
Ако му се свидело позвао би неког Пашу у своју палату и одрубио би му главу властитом руком или би се увесељавао
тиме гледајући како га муче. Брутални султан је користио своје право и сваки дан дао је да се погуби 10
недужних цивила. Још би знао да се постави на погодно прегледно место свог сараја, одакле би убијао
недужне пролазнике из своје аркебузе.
Султан Ибрахим IИБРАХИМ I Дели (Јунак) 05. Новембар 1615.-18. Агуст 1648.
Владао: 09. Фебруар 1640.-1648.
Отац: Ахмед I
Султан Мехмед IVМЕХМЕД IV 02. Јануар 1642.-06. Јануар 1693. Владао: 08. Аугуст 1648.-1687. Отац: Ибрахим IЗа време његове владавине била је Друга опсада Беча(Између 13.јула и 12.септембра 1683 ).То је био почетак Великог(Бечког) рата 1683-1699. То је први рат после кога Турци губе
територије у Европи.
Друга опсада Беча
Султан Сулејман II
СУЛЕјМАН II
15. Април 1642.- 22. Јуни 1691.
Владао: 08. Новембар 1687.-1691.
Отац: Ибрахим I
Султан Ахмед IIАХМЕД II 25. Фебруар 1643.- 06. Фебруар 1695. Владао: 22. Јуни 1691.-1695. Отац: Ибрахим I
Султан Мустафа II
МУСТАФА II
06. Фебруар 1664.-29. Децембар 1703.
Владао: 06 Фебруар 1695.-22. Аугуст 1703.
Отац: Мехмед IV
Тек за његове владавине завршен је Бечки рат потписивањем мира у сремским Карловцима.
Пропаст Османског Царства (1703-1839)
Султан Ахмед IIIАХМЕД III 30. Децембар 1673.- 01. Јуни 1736. Владао: 23. Аугуст 1703.-1. Октобар 1730. Отац: Мехмед IV
Султан Махмуд IМАХМУД I 02. Аугуст 1696.-13. Децембар 1754. Владао: 2 Октобар 1730.-1754. Отац: Мустафа II
Султан Осман III ОСМАН III 02. Јануар 1699.-30. Октобар 1757. Владао: 13 Децембар 1754.-1757. Отац: Мустафа II
Султан Мустафа IIIМУСТАФА III 28. Јануар 1717.-21. Јануар 1774. Владао: 30. Октобар 1757.-1774. Отац: Ахмед III
Султан Абдулхамид I
АБДУЛ ХАМИД I
20. Март 1725.-07. Април 1789.
Владао: 21. Јануар 1774.-1789.
Отац: Ахмед I
Султан Селим IIIСЕЛИМ III 24. Децембар 1761.-28. Јуни 1808. Владао: 07. Април 1789.-29. Мај 1807. Отац: Мустафа III
Султан Селим III дође у априлу 1789. године на власт и поче одмах спроводити
обимне реформе у целом Царству.За време његове владавине почиње Српска револуција
Султан Мустафа IVМУСТАФА IV 08. Септембар 1779.-16. Новембар 1808. Владао: 29. Мај 1807.-28. Јуни 1808. Отац: Абдулхамид I
Султан Махмуд II
МАХМУД II
20. Јули 1785.- 01. Јули 1839.
Владао: 28. Јули 1808.-1839.
Отац: Абдулхамид I
Мајка му је била Францускиња,због тога је називан "Син Францускиње" и "Хрисћански Султан".
Султан МахмудII је спроводио реформе у области образовања, права и администрације, при томе
наилазећи на велики отпор јањичара. "Yeni Ceri" су почели губити глас као славна професионална војска.
Њихов борбени дух је током прошлих година почео да опада, почели су се бавити трговином, преузели су
право женидбе и постали су имућни. За време Султана Мурата I, 1362.године било је око 1000 јањичара,
а за вријеме Махмуда II је било већ 140.000 војника. Султан се одлучио да јањичаре коначно и беспоштедно
уништи, јер иначе овако није могао остварити свој наум и спровести реформе. Такође, народ више није стајао
на страни елитних трупа. 15. јуна 1826. године је погинуло 8000 јањицара од стране султанове артиљеријске ватре.
Једним ферманом је уређена потпуна ликвидација свих јањичара у Царству, која је завршена 1830. године.
Један цовек који је гатао, објавио је Махмуду II : "Ако их задржис, од њих ћеш погинути.
Ако их се решиш, исто ћеш погинути, само другачије." И тако би.
Спровео модернизацију унутар самог друштвеног уређења. Створио је градове за обуку лекара,
систем карантина, спровео је попис становништва у Истамбулу, основао и омогућио излажење штампе и новина,
спровео је сасвим нови ред и начин у облачењу, по европском узору и основао нови систем владе
са кабинетом и државним министрима. За време његове владавине завршена је Српска револуција добијањем
аутономије .
Крај Царства - "Болесник са Босфора" (1839 - 1922)
Султан Абдулмеџид
АБДУЛ МЕЏИД I
25. Април 1823.-25. Јуни 1861.
Владао: 01. Јули 1839.-1861.
Отац: Махмуд II
Султан Абдулазиз АБДУЛ АЗИЗ 08. Фебруар 1830.-04. Јуни 1876. Владао: 25. Јуни 1861.-30 Мај 1876. Отац: Махмуд II Био је веома расипан.Немилице је трошио државне паре.Плаћано је 400 музичара,
200 чувара врата, 300 намесника у кухињи и 400 шталских момака . Султанија је дневно
куповала 50 свилених хаљина, које је само поклањала. Султан је куповао оклопне бродове,
без да има посаду за њих или локомотиве, иако нису постојале шине за то.
Абдулазиз је ловио кокошке у просторијама своје палате организујући да војници глуме борбу.
Имао је панични страх од тога да не буде отрован и плашио се ватре. Годишње је било потребно
2 милиона фунти само за издатке султана. 1875. године је држава банкротирала.
За време његове владавине почиње рат за решавање Источног питања против Русије и Србије и Ц,Горе.
Султан Мурат V МУРАТ V 21. Септембар 1840.- 29. Аугуст 1904. Владао: 30. Мај 1876.-31. Аугуст 1876. Отац: Абдул Меџид
Абдулхамид II АБДУЛ ХАМИД II 21. Септембар 1842.-10. Фебруар 1918. Владао: 31. Аугуст 1876.-27. Април 1909. Отац: Султан Абдул Меџид Он је био задњи самостални аутократ Османског Царства. Његове страшне репресалије и његов крвави стил владавине су допринели су томе да је добио назив "Црвени султан".
За време његове влада
вине завршава се рат против Русије.Потписан је Сан-Стефански
мир којим Турска губи велике територије.Због незадовољства великих сила овим миром
одржан је исте те ,1878.године Берлински конгрес.На њему је Србија добила независност и међународно
признање.
Балканске државе после Берлинског конгреса
Султан Мехмед V МЕХМЕД V 02. Новембар 1844.-03. Јули 1918. Владао: 27. Април 1909.-1918. Отац: Абдул Меџид
За време његове владавине воде се Балкански ратови (1912-1913)у којима су се балкански
народи ослободили турске власти.Такође он је на челу Турске и у време
Првог светског рата(1914-1918) после кога Османско царство и званично престаје да постоји.
Султан МехмедVI
МЕХМЕД VI
02. Фебруар 1861.-15. Мај 1926.
Владао: 04. Јули 1918.-01 Новембар 1922.
Отац: Абдул Меџид
Султан Абдулмеџид II АБДУЛ МЕЏИД II 20. Мај 1868.-23. Аугуст 1944. Владао 1922.-1944. Отац: Абдул Азиз
Посљедњи османски султан који је владао у Истанбулу. Пошто је Мустафа Кемал Ататурк укинуо
султанат 1922. и одвојио га од калифата Абдул Меџид је имао само калифску, духовну власт која је
од проглашења турске републике 1923. била номинална, а и њу је изгубио укидањем калифске
части 3. марта 1924. Тада је напустио Турску и умро у иностранству.