Фебруар

2.фебруар1836 - У Лондону, у Енглеској, пуштен у саобраћај први воз за јавни превоз3. фебруар

1881 - Потписан је уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге

у Србији. Кнез Милан Обреновић је у јуну 1881. сребрним будаком обележио почетак

радова, а први путнички воз ка Нишу кренуо је с београдске железничке станице у септембру 1884.

4. фебруар

1789-За првог председника САД изабран је Џорџ Вашингтон, који је у рату за независност од Велике Британије од 1775. до 1783

командовао војском колониста. Био је председник осам година (два

мандата), али се повукао разочаран 1797. и одбио је да се трећи пут кандидује за шефа државе.

6. фебруар

1864-Умро је српски језички и правописни реформатор Вук Стефановић Караџић, једна од најзнаменитијих

личности српске културе, творац новог правописа и књижевног језика, генијални самоук који је направио одлучан преокрет у српској литератури - она је од његовог времена добила изразито народно и национално обележје.

8. фебруар

1828 - Рођен је Жил Верн (Јулес Верне), француски писац научно-фан астичних романа.

Заокупљен научним открићима, далеким земљама и истраживачким подвизима, написао је више од 50

романа међу којима су најпознатији "Пут око света за 80 дана",

"20.000 миља под морем", "Пут на Месец", "Пут у средиште Земље",

"Царев гласник", "Пет недеља у балону", "Деца капетана Гранта").

9.фебруар

1943 - Почео је противнапад партизана у Другом светском рату против здружених немачких,италијанских и хрватских снага на Неретви,познат као "битка за рањенике".Почетком марта осам

партизанских бригада одбацило је главн

ину немачких трупа и сви 3500 рањеника пребачено је на другу страну Неретве.

13. фебруар

1200-У Хиландару је умро Стефан Немања, родоначелник династије Немањића која је владала Србијом двеста година.

Велики жупан од 1166. поставио је основе државне самосталности Србије и њене политичке моћи. Повукао се са престола 1196.

у корист сина Стефана (касније првог српског краља Стефана Првовенчаног) и замонашио се под именом Симеон у манастиру

Студеници. Српска православна црква слави га као Светог Симеона Мироточивог, првог свеца из лозе Немањића.

15. фебруар

1804-У Орашцу је почео Први српски устанак,почетак борбе српског народа против турске власти

1832-У Београду основана Народна библиотека Србије. Једно време била је у саставу Државне штампарије,

затим Министарства просвете, а 1871. постала је самостална установа

1835 - У Кнежевини Србији усвојен је Сретењски устав, првиустав у модерној српској историји. Написао га је секретар кнеза Милоша Обреновића Димитрије Давидовић, по узору на француски и

белгијски устав. Користећи негодовање Аустрије и Русије, које нису имале разумевања за либерализам

Давидовићевог документа, кнез је у марту укинуо устав.

17. фебруар

1600-Италијански филозоф, астроном и математичар Ђордано Бруно, спаљен је у Риму као јеретик,

на основу пресуде римокатоличке инквизиције. Био је материјалиста, чије су теорије антиципирале модерну науку.

1863-Српски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић поклонио је држави зграду у Београду, познату као Капетан-Мишино здање. У писму Министарству просвете поручио је да кућу уступа "свом отечеству'' за смештај ''учених и просветних завода''. У њој је сада ректорат Београдског универзитета.

19. фебруар

1473 - Рођен је пољски научник Никола Коперник, творац хелиоцентричног система и утемељивач модерне астрономије.

Његово учење било је у супротности с црквеном науком о Земљи као средишту света, због чега су многи његови следбеници

страдали као жртве католичке инквизиције. Католичка црква је 1616. забранила сва дела која су се заснивала на

Коперниковом учењу. Забрана је скинута 1757.

1878- Томас Едисон (Тхомас Едисон), амерички иноватор и проналазач, патентирао је уредјај за записивање звука,

фонограф, претходника грамофонског апарата.

22.фебруар

1882 - Кнез Милан Обреновић прогласио је Србију краљевином и себе краљем. Кнез је постао 1868. после

убиства његовог оца кнеза Михаила, а власт је преузео од намесника кад је 1872. постао пунолетан.

24.фебруар

1443. -Рођен је мађарски краљ Матија Хуњади (Матyиас Хунyади), познат као Матија И Корвин (Цорвин).

Син Јањоша Хуњадија војводе из Ердеља, изабран за краља 1458. био је последњи угарски владар који је

успео да среди унутрашње прилике у земљи и да успостави јаку краљевску власт. Успешно је ратовао против

Турака и Хабсбурговаца, 1486. заузео је Беч. Реформисао је државу, а у Пожуну (Братислава) основао је 1465.

универзитет и 1472. прву штампарију. После његове смрти 1490, Мађари су изгубили све територије које је освојио.

25.фебруар

1815-Француски цар Наполеон I напустио је медитеранско острво Елба, на које је протеран после абдикације 1814. Кренувши с малом групом следбеника ушао је у Париз и повратио власт, чиме је почела његова друга владавина позната као ''100 дана'', окончана у јуну 1815. војним поразом код Ватерлоа.

26.фебруар

1917-У окупираној Србији у Првом светском рату почео је Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљевином села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама: побијено је око 20.000 људи, а у Топлици је уништено 55 села.

27.фебруар

208. - Рођен је римски император Константин I (Константин Велики), који је почео христијанизацију Римског царства (према неким изворима рођен је у Наисусу, данашњем Нишу). Године 312. издао је Милански едикт о толеранцији којим је хришћанство изједначио са осталим верама, а 325. је сазвао Први васељенски сабор у Никеји на којем је створен темељ догматског и канонског система хришћанске цркве. Основао је 330. Константинопољ (Цариград), нову престоницу Римског царства.