Седам светских чуда

Артемидин храм у Ефесу, Турска.
Велике пирамиде у Гизи у Египту
Висећи вртови из Вавилона, чији је творац Небукодоносор II, око 8. века п. н. е.
Колос са Родоса, скулптура Хелиоса
Маузолеј у Халикарнасу, у данашњем Бодруму, Турска.
Статуа Зевса у Олимпији
Фарос у Александрији, светионик на острву Фарос близу Александрије.

Артемидин храм

Храм у старогрчком граду Ефесу, у Малој Азији (данас Турска), подигнут је у славу Артемиде - грчке богиње лова, дивљине и плодности. Данас се од храма могу видети само остаци темеља и место на којем се овај храм некада налазио - недалеко од турског града Селчука и на око 50 км од града Измира. Храм је служио као религијско здање, али и као тржница. Годинама су храм посећивали трговци, туристи, уметници и краљеви који су одавали почаст богињи завештајући део своје зараде храму.

У ноћи 21. јула 356. године п.н.е, човек по имену Херостратус је, у намери да се прослави и да његово име овековечи историја, запалио храм који је сагорео до темеља. Те исте ноћи рођен је и Александар Велики -Македонски. Познати историчар тог доба Плутарх запазио је необичну случајност и забележио да "у тој ноћи богиња није боравила у свом храму, јер је присуствовала рођењу будућег великог војсковође, те није могла да спаси свој храм од уништења." Током наредне две деценије, храм је обновљен, у чему је значајно помогао сам Александар Македонски који је у то доба већ био освојио и покорио целу Малу Азију.

Велике пирамиде

Велика пирамида у Гизи је најстарије и уједно једино до данас сачувано светско чудо. Налази се у Египту, у граду Гиза, некропољу античког Мемфиса, а данас је то део Каира. Супротно уобичајеном веровању, само Велика Кеопсова пирамида се назива светским чудом (не и друге две, мање пирамиде око ње). Изграђена је по налогу фараона Куфуа (или Кеопса), владара четврте династије, око 2560. г.п.н.е. као његова гробница.Верује се да је изградња Велике пирамиде трајала око 20 година. Најпре је терен припремљен, а затим су донети и постављени камени блокови. Завршни, покривни слој (који је пропао током времена) чинио је грађевину споља веома глатком и беле боје. Када је изграђена, Велика пирамида је била висока 145,75м. Током година, врх пирамиде је урушен за око 10 м. Била је то највиша грађевина на Земљи током 4300 година и коју су надвисиле друге грађевине тек крајем 19. века.

Висећи вртови из Вавилона

Остаци висећих вртова у Вавилону налазе се на источној обали реке Еуфрат, на око 50 км јужно од Багдада, у Ираку. Историја сведочи да је вавилонско царство цветало у време владавине чувеног краља Хамурабија (1792-1750 г.п.н.е.) Ипак, сматра се да су легендарни висећи вртови изграђени за време владавине његовог потомка Набукодоносора II (604-562. г.п.н.е.) и то по жељи његове супруге .

Детаљне описе вртова износе и познати старогрчки писци тог доба - Страбон и Филон Византијски: "Вртови су облика квадрата странице дужине око четири плетре (стара мера за дужину) Сачињавају их лучни сводови који се уздижу над поплочаним основама, а терасе су изграђене степенасто, једна над другом под различитим угловима..."; "У вртовима се узгајају егзотичне биљке посађене на саме терасе, подупрте каменим стубовима... Потоци воде теку с висина и спуштају се у слаповима до тла... Они наводњавају све вртове, натапајући корење биљака и чинећи цео предео влажним и спарним. Тако је трава стално зелена, а дрвеће буја... Ово уметничко дело краљевског луксуза одаје утисак природности, јер се утицај човека у одржавању ових вртова никада не види."

Колос са Родоса

Иако је од времена изградње ове огромне статуе до њеног уништења протекло свега 56 година, ова својеврсна и непоновљива грађевина свакако је заслужила своје место међу светским чудима. Колос са Родоса није само гигантска статуа - он је симбол јединства народа који је насељавао Родос, прелепо медитеранско острво.Ова статуа се налазила на самом улазу у луку Митраки острва Родос у Грчкој. Да би потврдили своје јединство становници Родоса одлучили су да подигну гигантску статуу посвећену грчком богу Сунца, Хелиосу. Изградња статуе трајала је 12 година и завршена је 282. године п. н. е. Годинама је статуа стајала на улазу у родоску луку, све док снажан земљотрес није погодио Родос 226. године п. н. е. Град је био тешко оштећен, а Колос је сломљен на најслабијем месту - у колену. Родос је тада примио понуду Птоломеја III да плати све трошкове рестаурације поломљене статуе, али након што су консултовани пророци, поновно подизање статуе је забрањено, а Птоломејева понуда одбијена. Скоро 1000 година статуа је лежала поломљена. 654. године н. е Арапи су напали Родос. Узели су остатке поломљеног Колоса и продали их Сирији - били су отпремљени на леђима 900 камила.

Огромну статуу осмислио је родоски вајар Арес из Линдоса. Основа статуе је била направљена од мермера, а најпре су постављена стопала и чланци ноге. Статуа је поступно грађена тако што је бронзана превлака била учвршћивана гвозденим и каменим ојачањима. Да би статуа била довршена, изграђена је висока рампа око статуе која је касније уклоњена. Када је Колос завршен, био је висок 33 метра. Колика је заправо била величина статуе, најбоље сведочи Плиније Старији: "Када је статуа поломљена и пала на земљу, група од 5-6 људи испружених руку је једва могла да опаше прст руке Колоса".

Маузолеј из Халикарнаса

Слично Великој пирамиди у Египту, и ово место представља гроб једног античког владара. Ипак, Маузолеј се разликује од пирамида по много чему - између осталог, лепота грађевине је та која је, више него њена величина, задивила милионе људи од времена изградње па све до данас. Маузолеј се налази у граду Бодруму (у старогрчко доба Халикарнас), на обали Егејског мора, у југозападном делу данашње Турске. Од 377. до 353. године п.н.е., каријски краљ Маузол преместио је своју престоницу у град Халикарнас. Пројекат гробнице за Маузола био је поверен његовој жени и сестри Артемиди и претпоставља се да је њена градња започела још за краљевог живота. Грађевина, прозвана Маузолеј, завршена је око 350. г.п.н.е, три године након Маузолове смрти и годину дана након Артемидине смрти. Сама конструкција Маузолеја била је правоугаона у основи, димензија 40 м x 30 м. Гробница и саркофаг израђени су од алабастера и украшени златом и постављени у централном делу Маузолеја, на уздигнутом подијуму поплочаном мермером и окруженом стубовима у јонском стилу. Стубови су подупирали пирамидални кров такође украшен статуама и киповима. На врху крова налазила се статуа која је представљала кочије које су вукла четири коња. Укупна висина Маузолеја била је 45м, од чега је централни подијум са гробницом био висок 20м, 12м су биле високе колонаде, 7м пирамидални кров и 6м статуа кочија на врху крова. На грађевини се налазило неколико десетина статуа људи, лавова, коња и других животиња у природној величини и већих.Данас се по имену ове грађевине све велике и раскошне гробнице називају маузолејима.

Статуа Зевса у Олимпији

Још једно светско чудо је била статуа бога Зевса - врховног бога старих Грка у чију част су се одржавале Олимпијске игре, а налазила се на простору саме Олимпије по којој су игре и добиле назив. У време Олимпијских игара престајали су ратови, а атлете из Мале Азије, Сирије, Египта и Сицилије су долазили да прославе Олимпијаду и обожавају свог бога над боговима - Зевса. Статуа се налазила у самом граду Олимпији, на западној обали данашње Грчке, око 150 км западно од Атине.Рачунање времена код старих Грка започиње 776. г.п.н.е. када се верује да је почело и одржавање Олимпијских игара. Огромни Зевсов храм конструисао је архитекта Либон и он је изграђен око 450. г.п.н.е.

Фидија је изградњу статуе започео око 440 г.п.н.е. Неколико година раније, он је развио технику изградње огромних статуа од злата и слоноваче помоћу дрвеног рама на који су се постављали комади метала и слоноваче, а затим се скулптура прекривала златом. Фидијина радионица и данас постоји у Олимпији и идентична је по величини и налази се на истом месту као и у време када је постојао Зевсов храм. У њој је Фидија вајао комаде будуће статуе који би затим били склопљени у целину. Када је статуа завршена, једва да је могла да стане унутар храма. Страбон пише: "... Иако је храм сам по себи веома простран, скулптора су критиковали што није поштовао задате мере. Седећа статуа Зевса је била толико велика да је њена глава додиривала таваницу." По овом опису може се закључити да је импресивна величина статуе њу управо и чинила тако изванредном. Основа статуе била је 6,5 м широка и 1 м висока. Висина саме статуе је била 13 м - као данашња четвороспратница.

Фарос у Александрији

Од свих светских чуда, једино је светионик у Александрији, поред своје архитектонске чудесности, имао и практичну намену - омогућавао је бродовима безбедан повратак у Велику луку Александрије. У архитектонском смислу, овај светионик је ипак имао највећи значај - то је била највиша грађевина на свету у то време и њена светлост се могла видети на 50 километара од александријске обале. Налазио се на древном острву Фаросу у близини града Александрије у Египту. Вековима је Фароски светионик био знамење александријске луке који је ноћу светлео помоћу упаљене ватре, а дању је огледалима рефлектовао сунчеву светлост. Овај светионик је био приказан и на римским новчићима. Од шест уништених светских чуда, светионик је нестао последњи. У списима савременика, Страбоа и Плинија старијег, могу се наћи детаљни описи светионика и начина његовог функционисања. Они описују на који начин је огледало рефлектовало светлост десетинама километара на пучину и износе легенду по којој је огледало такође коришћено и за спаљивање непријатељских бродова пре него што би се уопште и приближили луци. Архитектонски, овај светионик је оставио великог трага и утицаја на касније изграђене светионике дуж Медитерана и у Шпанији, а данас се у романским језицима (француском, италијанском, шпанском) светионик каже "фарос".