Први српски устанак

Кнежинска самоуправа

Крајем XVIII века створене су повољније прилике за већи део српског народа

реформама султана Селима III и нарочито благом управом Хаџи-Мустафа паше

у Београдском пашалуку. Кнежинска самоуправа је гарантовала извесну сигурност

Србима.

Враћене су старе народне власти: по селима кнезови,а по кнежинама оборкнезови

(од немачког Ober-knez,могло би се тумачити као кнез кнезова).Јањичари су протерани из

Београдског пашалука а како нису хтели отићи милом,Турси су употребили силу и у

томе су им помогли Срби( ко се од Срба у овој борби истакао био је ослобођен годину дана од дажбина)

Турцима је било забрањено долазити у чисто српска села.Могли су одседати у хановима

као и остали путници.Порез се плаћао у две рате,о Ђурђевдани у Митровдану,а

износио је 650 000 гроша годишње укупно за цео пашалук,односно по 15 гроша годишње

на сваку пореску главу.То је ишло султану.За пашу и градску посаду свака глава

давала је по двоје кола сена и једна кола дрва.Спахијама се давала десетина од усева и по

4 гроша од ожењене главе.Срби су,по истом Портином ферману,могли несметано обнављати и подизати

своје цркве.Ферман је дозвољавао спахијама са породицама да станују само у Београду.

Кнезови су могли,ради сигурности на друмовима,држати своје полицијске одреде.

Дахијска владавина

Вук Караџић описује дахије и њихову владу у Србији:

"Кад се огласи наоколо да су баше (јањичари)

Аџи-Мустајпашу убиле и да су против цара, онда

навале из околних крајева, особито из Босне и Ар-

наутске, све беспослице и крвници и бескућнуци у

Бијоград као орлови на стрвину, и даље ји све радо

попримају, једно да би се могли бранити ако би цар и на њу војску

подигао као на Пасманџију*, а друго да се између себе један од другога чувају...

Многи су тада у Бијоград дошли голи и боси, пак

се онђе одма оковали у сребро и у злато, и обукли у

свилу и кадифу и узјали на атове с ратовима.

Како су даије поћерале праве спаије, они сад

постану и спаије и читлуксаибије (која су села била

почитлучена од старине, они су им читлук саибије

проћерали ако нијесу били од његова друштва, а ос-

талим се селијама сами начинили читлуксаибије), и

по свим селима пограде анове и чардаке и помећу

своје субаше*.

Сад већ ни судија други није било у земљи осим даија и њихова каба-даија и субаша;

кнезови су после Аџи-Мустај-пашине смрти одма изгубили власт у народу, а и кадија

ђе се који налазио није смио од њи ни помолити свога ћитапа. Они су људима судили и

пресуђивали по својој вољи, људе били и убијали, глобљавали, отимали (или узимали као

своје) коње и оружје и друго што им се гођ допало.”

Пасманџија – Пазван Оглу, видински паша

баше – јањичари

субаше – управник мање административне јединице; за време дахија свако је село

имало свога субашу

читлук – феудални земљишни посед насилно претворен у баштину

читлучење – процес претварања државних феудалних поседа у приватну својину,баштине

читлук-саибија – власник земљишног поседа, читлука

Вук Стеф. Караџић, Описаније Србије,СКЗ, Београд, 1987. стр. 100-101.

Сеча кнезова

Пропаст реформи и повратак јањичара(1799) значио је повратак зулума и почетак новог зла.

"Српску мајку" благо Хаџи Мустафа-пашу јањичари су убили 15.децембра 1801.и тада

почиње самостална владавина дахија.некажњено су пустошили земљу.Чете од 6-10 дахијских

најамника су крстариле пашалуком и чиниле страшне зулуме.

на наговештај да би се Срби могли побунити спроведена је Сеча кнезова.

"..Сутрадан је иста судбина стигла Алексу Ненадовића;и смрт ових двеју жртава

(први је биоРувим,архимандрит манастира Боговађе) била је крвави сигнал за погубљење

свих кнезова и свештеникакоји су били бачени у тамницу;ради тога је Фоча -Оглу са

својим најамницима прошао кроз целу провинцију,позивајући се на тобожњи Портин

ферман и наређивао да се погубе или мучки убију сви који су уживали поштовање

народа или су у народу имали углед.Тако се број побијених за две недеље попео на 95 глава..."

Збор у Орашцу

Ко издао, издало га тело;

пожелео поћи али не могао!

У кући му се не јављало ни старо, ни младо.

Од руке му се све скаменило;

у тору му овце не блејале, у обору краве не рикале.

Да Бог да, да се у сињи камен претворио,

да се други на њега угледају.

Не био срећан ни дуговечан, нити лице Божје икад видео. Амин!"

(Устаничка заклетва у Орашцу)

Избор вође устанка

На збору кнезова , у Орашцу, било је више предлога ко да буде изабран за

старешину.На крају је предложено да вођа србима буде Ђорђе Петровић - Карађорђе.

Он се скупу обрато следећим речима:

"Ја сам љут и прек човек па ако ме ко не послуша и ако пође у старну

ја ћу тога да убијем,а ако кога ухватим у издаји тога ћу да обесим и на

страшне муке да ударим па се бојим да ћете ме замрзети и сваки на

своју страну вући па онда од нас ништа неће бити."

Одговор старешина је био да им баш такав и треба.

Пређи на Битке у Првом српском устанку