Период преговарања и добијања аутономије

ХАТИШЕРИФ ОД 29. АВГУСТА 1830.

Султан Махмуд Кан, син султана Абдул Хамид Кана, увек победник!

Нека садржај буде извршен! Уговор закључен у Једрену између моје Високе Порте

и Русије прописује извршење одредаба Акерманске конвенције , која наређује да се

Порта споразуме са српском депутацијому Цариграду о интересима Србије ....

С погледом на то што је српски народ, који је дао доказа о својој верности мојој

Високој Порти, предмет моје царске наклоности и што хоћу да уважим његове молбе

на правичани и погодан начин, да бих повећао средства за унутрашњу сигурност.

Према томе, пошто је о томе постигнут споразум са српским депутатима у Цариграду, одлучено је ово :

1. поменути народ имаће потпуну слободу вере у његовим црквама;

2. кнез Милош Обреновић, на основу царске дипломе коју је добио и у награду за његову верност мојој Високој Порти, потврђен је у достојанству баш-кнеза (првог кнеза) српског народа,и то ће достојанство остати наследно у његовој породици;

3. он ће продужити у име моје Високе Порте да управља унутарњим пословима зеље

у договору са скупштином народних старешина;

4.што се тиче шест нахија које треба да буду присаједињене Србији, постигнут је споразумда се држе извештаја које ће о томе поднети комесари именовани од стране Русије и од стране Високе Порте и којима је стављено у дужност да о томе прибаве најтачније податке;

5. харач и други порези биће тачно утврђени. Управа војничких спахилука, које сада држе зиами и тимариоти , осем оних из Ниша, биће поверена Србима, а њихови приходи, као и приходи нахија које треба да буду присаједињене Србији, ући ће у суму коју треба утврдити за данак и биће полагани благајници у Београду;

6. виши и нижи чиновници моје Високе Порте неће се убудуће никако мешати у управи земље нити размирице између Срба и неће моћи тражити од њих ниједну пару више од утврђене суме за данак;

7. пошто нарочито желим да народ ужива користи од трговине под мојом царском заштитом, сваки Србин који хоће да јој се ода, после визе пасоша коју му његов кнез буде дао,добиће потребну тескеру(пропусницу) од власти моје Високе Порте да може путовати по свима покрајинама моје простране царевине и тамо трговати као и остали поданици моје Високе Порте, а да му се не може тражити ни аспра за тескере, пошто је моја воља, напротив, да он буде свуда заштићен и потпомогнут, и осем царинских права нико неће моћи тражити од њега аваид и заваид нити шта од онога што је противно државним уредбама; они ће се добро чувати да према њему врше кажњива дела такве природе;

8. што се тиче робе , поднете царинарници у Београду за одашиљање у Цариград, она ће бити снабдевена српским тескерама и платиће овде одређене царинске таксе;

9.царинске таксе за робу која ће се отправљати из београдске царинарнице у друга места напалћиваће Срби, који ће за то плаћати потпуну суму одређеног данка благајни у Београду. Кнез Милош ће прописати мере које треба предузети за наплату тих такса. Сваке седме године проучаваће се разлика у сразмерној цени робе ради сразмерног повећавања и смањења утврђене суме у том погледу;

10. ради откалањања немира и нереда и ради земаљске полиције кнез ће издржавати оружану силу потребну за то;

11. Срби ће моћи оснивати болнице, штампарије и школе за поучавање младежи;

12. војводе и муселими турски постојаће само у утврђеним местима, пошто ће судство у земљи бити убудуће поверено поменутом кнезу;

13. Турци који имају непокретног имања у Србији и који не би више хтели имати веза са земљом имаће годину дана времена да их продаду Србима по правичним ценама после процене комесара;

14. приход од кућа, винограда, башта, земље и других добара који припадају муслиманима који не би хтели да их продаду, биће исплаћиван у исто време кад и данак београдској благајници ради предаје сопственицима.

15. муслиманима који не припадају гарнизонима градова забрањује се да могу становати у Србији;

16. српски народ ће давати реченом кнезу потребну суму за његово издржавањеи сразмерно његовом рангу,али ипак да она не буде сувише тешка за народ;

17. када се место кнеза упразни , наследник ће платити, примајућу диплому о свечаном постављењу, суму од сто хиљада гроша царској благајници и то из његове приватне касе;

18. митрополит и владике које народ буде изабрао морају добити њихова свечана постављења од грчког патријарха из Цариграда, без обавезе да долазе у ову престоницу;

19. чланови Сената , докле год не буду извршили какав тежак преступ против моје Високе Порте или земаљских закона,неће моћи бити свргнути и лишени свога звања;

20. ако поменути народ нађе за потребно да у свом посебном интересу, установи пошту за писма, власти моје Високе Порте, неће му у томе сметати;

21. када један Србин својевољно одрекне да служи једног муслимана, неће моћи бити на

то принуђенни на који начин;

22. осем царских градова који постоје из давних времена , сва остала утврђена места и стражаре саграђене доцније биће порушене;

23. пошто је Србија део мојих добро чуваних држава, неће моћи правити препрека ни сметњи мојој Високој Порти да може у њој набављати, за готов новац, стоку, животне намирнице и другу сваковрсну храну која јој може требати и кад она то буде нашла за потребно ;

24. напослетку, у Цариграду ће постојати српски агенти којима ће бити стављено у задатак да преговарају са мојом Високом Портом о пословима који се тичу њихове земље.

То су одредбе на којима је постигнут споразум и које су уговорене. Због тога сам ја благоизволео дати садашњи врло милостиви хатишериф који ће бити свечано обнародован и прочитан српском народу.

Ти, везиру Хусеин пашо, и ти, велики судија у Београду, пошто будете примили к знању главне одредбе овога врло милостивог хатишерифа, објавићете српском народу да ће он, докле год се буде показао захвалан, као што треба то да буде, на свима доказима моје високе наклоности и моје царске бриге о њему, увек бити предмет мога благовољења и имаће потпуну сигурност под заштитом моје царске моћи докле год буде остао у границама верности и покорности. Ви , везиру и велики судија, потрудите се да Србима усадите у душу потребу да тачно врше њихове поданичке дужности и да се добро чувају онога што би било противно тим дужностима. Ви ћете радити како вам ја наређујем; а пошто будете објавили овај племенити ферман и пошто буде заведен у акта суда (мехћеме) у Београду, ви ћете га предати кнезу Милошу Обреновићу који треба да га чува.

Дато у Цариграду седмог дана месеца реби-ул-евеле године од хеџире 1246 ( 29 августа 1830).

Хатишериф који је свечано прочитан у Београду на дан Светог првозваног

Андреје (30. 11. 1830), на годишњицу заузимања Београда у Првом устанку.

ХАТИШЕРИФ ОД 14.НОВЕМБРА 1833.

-Србија је добила 6 нахија које су ослобођене у Првом

српском устанку.Оне су обухватале 13 300 km2, што је око

половина дотадашње територије Кнежевине.

-утврђена је сума пореза коју ће плаћати Срби од 2 350 000 гроша.

Та сума обухвата све обавезе Кнежевине Србије према Османском царству.

Данак се исплаћивао два пута годишње, о Ђурђевдану и Митровдану,