То је важно - не бити лицемер / Бела Тукадруз

У књижевности не треба журити никад; ако већ мислимо да смо написали нови "Пакао" или нове "Девинске елегије", сачекајмо: оно што смо створили неће изгубити вредност док стоји скривено у неком мрачном орману у који нико други не завирује осим нечистих духова, буба, паучине. Стварање није шала, виц: то је кроћење горопади, а само дело - савршено љупки израз присно доживљеног...

* *

Уводе нам марксистичко-лењинистичку литературу, поред предмета које редовно студирамо.Како би било боље да сваком од нас поклоне БИБЛИЈУ ону коју преведоше Вук и Даничић...

Ето колико знамо о људима са којима свакодневно слушамо предавања о Игоу, Ламартину, Алфреду де Мисеу, Едгару Алану Поу и Лорду Бајрону: познајемо само њихове маске, које се смеше. И ништа више. И тако једнога дана се деси да сасвим случајно сазнамо да је онај младић за кога смо мислили да је веома чедан - велики развратник, она девојка у коју смо били потајно заљубљени полегуша чаршијских писаца и мангупа....

* *

Свет је на прекретници, нити социјализам, толико хваљени, иде како се прича, нити се капитализам, одавно осуђен, зауставља.Омладина је збуњена и уморна. Нити је оно у шта је веровала толико велико, нити је оно што је давно осудила сасвим оссуђено. Назадс, немогуће је, антиисторијски; напред, немогуће је, грозно. Куда?