Obitelj Hribar

Ima jako puno familije kaj ostave duge trage v jenomu narodu, materijalne, naučničke ili kulturuloške, a posle te familije zanavek nestaneju samo zato kaj nisu imale muške potomke.

Jedna ot takve familije su i gorički Hribari a samo je ostala jena ženska osoba tera skupla sve o njemi kaj se more najti.

Ot Hribarof teri su poreklom ze Sevnice f Slovenije prvi je došel na Goricu Janko (Ivan) Hribar (1819-1890). On je na Goricu došel polovicum 19.stoleča a žena mu je bila Marija (?-1862)rođena Matelić, bila je z mesta Cividale v Furlanije.

Na Gorice su napravili veliku hižu na dva katof I imali veliku okučnicu a još su kupili dosta zemle. Tak je v nijovo vreme Gorica bila delom nijof posed a nijova hiža je potsečala na ruske hiže z onoga vremena.

Janko i Marija imali su četvero dece: Janka (?-1891), Franju (1853-1917), Lujzu (?-1982) i Mariju. Kak je Jankova žena rano vmrla, janko se ponovno oženil i to z Anom Paulič ze Slovenije. V drugom Jankovom braku zrodilo se još četvoro dece: Nikola, Josip, Aleksandrina i Marijana a Nikola I Marijana bili su još živi I posle Drugoga sveckoga rata.

Svu mušku decu su školovali po raznemi fakulteti po Evrope, dok su ženska deca vuz osnovno školajne posebno doma fiže odgajana, a odgoj se sastavlal ot strane jezikof, kniževnost, igrajna na gitaru, delakne ručne radof I vođejna domačinstva, onakvo kakvo je bilo v bolemi hižami vuto vreme.

Janko (Ivan) Hriba, najstareši sin, ne zna se točno de je študeral, ni z čem se bavil, najverovatneše z poduzetništvom z ocem. Oženil se z Augustom Halish a imali su dva sina. O mlajšem se nezna punu dok je drugi sin Vladek završil čistu Filozofiju. Vladek se oženil z Marijum Ridl ali nisu imali dece. Imali su veliku hižu pek puta restorana Park a tu je negda bila nijova stara hiža. Bila je to velika hiža dole je imala 6 sobe a na katu 8 sobe. Iza hiže je bil park z vrtom I još puno prateče objektof: hiža za poslugu, vrtlara, kojnušara, prostor za kučiju te štala I ostalo. Posle rata bilo je to sve na atrese Trg Slobode 41 a denes je trg Krala Tomislava.

Posle rata kat su došli partizani sve su jem zeli a gospođa Maridl je vmrla ot srčane kapi zbog toga. Fižu su ondašne vlasti smestile opčinu a f štalami su napravili školu.

Gospona Vladeka Hribara smestili su v hižu na vrtu teru mu nisu zeli. Imal je tak puno nameštaja da ni mogel skoro prejti čez tu hižu. I Vladek je na to protesteral na svoj način, živel je kak Diogeneš I sam se hranil prodavajuči obitelske stvari.

Puno let kesneše ipak su mu partizani vrnuli 6 sob f prizemlu, štalu I šupe I trosoben stan v zagrebu v Meduličeve broj 30. Kat je več ostarel ni mogel sam živeti prek zime, pak se preselil kot rođakof Kenfeljevih teri su imali hižu odma do negve. Kenfelji su bili deca ot negve tete Marije Seitz. Vladek je više put išel v Zagreb k svemu sestriču Mladenu Trnskom. I tak je bilo do 1970.leta kat je Vladek Hribar vmrl i pokopan na goričkomu groblu. Posle negve smrti kak je več običaj nastali su nesporazumi oko negvoga nasletstva.

Franjo (Janko) Hribar (1853-1917) bil je otmeni gospon z prijatnem lepim licem I halpcilindrom. Po zapisu negvoga sina Zlatka, pučku školu je išel na Goricu ali ga je jemput vučitel stukel jel ni štel nekaj napraviti kaj mu je ovaj naredil. Onda je v školu otišel negof otec I zešpolal vučitela a dečeca preselil f Petrinju. Kat je Franjo imal samo 9 let vmrla mu je mama a mesto nje došla mačeva.

Nižu gimnaziju, četri razreda I višu realku završil je v Zagrebu. V Minhenu je študeral Tehniku. Diplomu inžinera dobil je 18.listopada 1879.leta. Tu diploma je sčuvala negva praunuka Radmila a I puno negve stvari. V jednomu pismu otec mu je pisal da nek zdrži ves taj napor na studiju I nek ne pozabi kak se on mučil dok mu je sve to omogučil. Najbolše ocene je imal z risajna a još I denes postoje negva tri crteža.

Prvi radno mesto, pripravnički staž Franjo je dobil f Sisku 1879.leta. Tam je upoznal svoju buduču ženu Anu Bezvodu. Nakom tri lete Franjo je položil Državni ispit 1882.v Zagrebu. Isto leto se oženil ssvojum zaručnicum a venčali su se f Sisku f cirkve Svetoga Križa 24.listopada 1882.leta. Franjo Hribar I Ana Bezvoda imali su v braku troje dece:.

Prvi sin Alfonso zrodil se i vmrl 1883. Drugi sin Zlatko zrodil se je 26 veljace (II) 1885, a čer Lucija 1887. F proleče 1889.službeno su se preselili f Koprivnicu f centar na čošku prek puta parka. Tu je I sin Zlatko pošel f školu.

Ipak na Franjinu želju preselili su se f Zagreb 1891.leta a posle su nekuliko puti menjali stanove I vlasništvo hiže. Tlocrti ot te hiže još postoje a oni se odnose na nijove atrese: Ilica 116, Frankopanska 12, Dezelicev Prilaz 45. V Zagrebu je inžiner Franjo napreduval f poslu I dobival sve večega položaja a zato još I denes postoje dokumenti. Tak je 1915. dobil zvajne Tehničkoga savetnika za kralevinu Rvacku f okviru Austrougarske carevine.

Dobil je I ordena za zasluge v građevinarstvu, z likom Franje Josipa. Vmrl jr 1917.leta v 64.letu.

Franjin sin Zlatko oženil se z Agatom Celjak. Imali su četri kčeri: Nadicu, Zlatu, Vericu i Vidu. Verica I Nadica vmrle su v detinstvu, Zlata se vdala za kolegu Miodraga Stepanovića z Beograda I imala žnjem čerku Radmilu.

Vida se vdala za veterinara Radoslava Cvetka z Ludbrega, dobili su sina Radoslava-Dadeka poznatog podrafskog rokera, denes žive v Gole I jemput sem bil pri nem.On ima čer rajnu I dela vu bolnice f Koprivnice.

Čer Franje Lucija se vdala za Dr. Zdenka viteza Trnskog, (praunuka Ivana viteza Trnskog, župana, knžzevnika i jednog od osnivaca Ilirskog pokreta). Oni su imali troje dece: Mladena, Ivicu i Zoru. Nijova deca nisu imala naslednike.

Lujza Hribar (?-1892) vdala se za Franca Herzmanna z Celja, a tam je i živela. Imala je sina i čerku. Sin je bio Dr. Johain - Hans Herzmann i bio je oženjen.

Marija Hribar najmlajša rođena Franjina sestra vdala se za Vinka Seitz-a.

Oni su imali troje dece. Najstarija Milka vdata za Vladu Sokica, nije imala dece.

Srednja, Branka vdata Kenfelj imala ječer Nevenku i sina Mladena Kenfelja. Kenfelji su bili apotekari na Gorice ot 1700 i nekog leta, a nijova apoteka I denes postoji. Nevenka je vdata Galekovići i ima sina Dr. Zorana Galekovoca zubara.

Mladen Kenfelj ima sina Dr. Prof Hrvoja Kenfelja, a on sina Ivana. Najmlajši brat Vinko-Ceno je bil oženjen.

HRIBAR NIKOLA 1867-1957.bil je znamenit ne samo na Gorice več I f celom Turopolu kak ti: graditelj, graditelj, poduzetnik, trgovac, donator i humanist. F svem građevinskom opusu ostavil je iza sebe napravlene: cirkve, škole, ceste I moste.

Koj trgovec imal je veliku trgovimu građevnog materijala na Gorice a svi Turopolci a posebno Plemenita opčina I Sučije nabavlali su prinem material. Imal je puno nekretnine v oranicama, senokošami I gradilištemi. Bil je vlasnik goričkoga kojnskoga trajvana teroga su zvali kojnača. Kojnača je vozila ot banofa pa do denešne Robne kuče a posle je trajvan produžen do Novoga Čiča.

Koj čovek Hribar je bil društveni čovek, osnoval Vatrgasno društvo na Gorice 1875.leta a bil je precednik ot više Društvof. Isto je Nikola Hribar nil poznati po donatorstvu i humaniznu, jel je školske dece tera nisu bila z Gorice daval besplatni ruček. Za vreme prvoga sveckoga rata otprl je narodnu kujnu de se ranilo 100 siromakof.

Životni put mu ni najbole završil, pot stare dane prodal je svoje hiže i imajna a sve peneze del v banku. Dogodili se nekaj strašno na kaj ni on predvidel, došel se II.Svecki rat a penezi su prepali v banke. Nikola je postal veliki bogec. Ze samilosti ga je zel k sebi jen kanonik v kanoničku kuriju na Kaptol. Vmrl je 1857.leta I pokopan blizu ulaza na mirogojskomu groblu.

Most bi sva dela I lik toga velikoga čoveka se zabili da ni došla 1990.leto kat se premenila pulitika f Rvacke. Leta 1993.-ga jena škola na Gorica dobila je pojnem ime koj I lomička škola teru je on napravil.

svi Hribari na kupu