Мај

М А Ј-је пети месец у години и има 31 дан.

Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.

По Црквеном рачунању циклуса времена је осми месец.

Мај је добио име од грчког (Μαίος), и латинског (maius).

Првобитно значење месеца maius mensis је било посвећено развоју,

те тако у старом Риму беше трећи месец у години, у којем се природа будила, развијала и цветала

Мај се код Срба, као и код неких словенских народа назива још ЦАРСКИ МЕСЕЦ и ЦВЕТНИК и ЦВЕТАЉ,

а у старосрпском и ЦВЕТАЊ.Код Хрвата назива се СВИБАЊ, код Словенаца ВЕЛИКИ ТРАВЕН,

код Чеха КВЕТЕН, а код Белоруса и Украјинаца слично старословенском и српском ТРАВЕН.

У староруском се назива ТРАВЕЊ.

1.мај

1218 - Рођен је немачки цар РудолфI Хабсбург, оснивач династије Хабсбурговаца,

једне од најстаријих династија у Европи. Владао је од 1273. до смрти 1291. године.

1778- У Сомбору је отворена прва српска учитељска школа.

1886 -У Чикагу је 40.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада,

изражене у пароли "три осмице" - по осам сати рада, одмора и културног уздизања.

У сукобу с полицијом убијено је шест и рањено око 50 радника. Од 1889. овај дан се слави

као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894.

2. мај

1519 - Умро је Леонардо да Винчи , италијански вајар,научник и сликар,"уомо универсале" италијанске ренесансе

којег историчари уметности сврставају у

највеће геније људског рода. Његова дела "Мона Лиза" и

"Последња вечера" спадају међу најчувеније слике на свету.

"Трактат о сликарству" (у преводу објављен у Београду 1953)

који садржи његова запажања, закључке и поуке о сликању,

перспективи, светлости и боји, значајан је допринос науци о уметности.

1945 - Совјетске трупе освојиле су Берлин у Другом светском рату.

1965 - Стављен је у употребу први комуникациони сателит за

пренос телевизијске слике.

3. мај

1469 - Рођен је италијански државник и историчар Николо Макијавели , аутор дела "Владалац"

у којем је изнео схватање да владар не треба да бира средства да би постигао циљ из

чега је касније изведен појам "макијавелизам".

1500 - Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал је на путу ка Индији

открио Бразил и прогласио га поседом Португалије.

4. мај

1493 - Папа Александар VI , Шпанац, издао је едикт оподели Новог света

између Шпаније и Португалије, према којем све новооткривене земље западно од

Азора треба да припадну Шпанији.

1780 - У Епсому у Енглеској одржане су прве коњичке трке.

1929 - Рођена је америчка глумица Одри Хепберн ,амбасадор добре воље УНИЦЕФ-а. Добитник је Оскара за филм"Празник у Риму" ("Доручак код Тифанија", "Сабрина", "Рат и мир", "Љубав поподне", "Моја драга лејди").

1980 - Умро је председник СФР Југославије Јосип Броз Тито,

вођа југословенских партизана у Другом светском рату и

лидер Комунистичке партије Југославије.

Извео је земљу из совјетског блока и био вођа

Покрета несврстаних земаља.

5. мај

1705- Умро римско-немачки цар Леополд I. Успешно се борио против Турака,

а славу му донела одбрана Беча 1683. За време његове владавине, од 1658, Срби су се,

под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића, доселили у јужну Угарску и у Срем.

1821 - Умро француски цар Наполеон И Бонапарта, један од највећих војсковођа у историји.

Његови освајачки походи изменили Европу, а умро на острву Света Јелена, као британски затвореник.

1949 - У палати Сент Џемс (Саинт Јамес) у Лондону потписан

је 5. маја 1949. Статут којим је основан Савет Европе.

Статут је потписало десет земаља: Белгија, Француска, Луксембург,

Холандија, Велика Британија, Ирска, Италија, Данска, Норвешка и

Шведска. Страсбур је постао стално седиште Савета. Савет

Европе је прва међународна организација основана после Другог светског

рата, а њени главни задаци су јачање демократије, људских права и

владавине закона у земљама чланицама

2004 - У аукцијској кући Сотби у Њујорку, Пикасова слика

"Дечак с лулом" постигла цену од 104.168.000 долара, светски рекорд у

аукцијској продаји слика.

6. мај

Данас је Ђурђевдан.

1237-У манастиру Милешева сахрањене су мошти Саве Немањића (Светог Саве),

првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову (Бугарска).

Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду.

1840- Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији -

од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I.

7. мај

1915- Немачка подморница је у Првом светском рату торпедовала британски путнички брод „Лузитанија” код

обала Ирске, у којем је погинуло 1.198 људи, укључујући многе

Американце, што је поколебало неутралисте у САД и допринело

расположењу за улазак

у рат на страни сила Антанте

8.мај

1970 - Битлси су објавили албум "Лет ит Би". 1840 - Александар Волкот патентирао је поступак за добијање фотографија. 1886- Фармацеут из Атланте, др Јохн Стyтх Пембертон, открио је формулу за чувени напитак - кока-колу.

1894 - Српски физичар Михаило Пупин пријавио је у Њујорку патент за конструисање

апарата за телефонске и телеграфске преносе на веће удаљености.

1815 - На брду Љубић код Чачка, Срби су у Другом српском устанку до ногу потукли

троструко јачу турску војску. Око 1.500 устаника предводили су Милош Обреновић и

Лазар Мутап, а око 5.000 Турака Имшир паша, познат као Ћаја паша. Победа је

устаницима улила силно самопоуздање и Србе масовно подигла на оружје.

9.мај

1502 - Колумбо је испловио из Шпаније на своје четврто и последње путовање у Нови свет.

1788 - Енглески парламент донео је акт којим је забрањена трговина робљем.

1899 - Патентирана је машина за кошење траве.

1945 - Ступањем на снагу акта о безусловној капитулацији Немачке у разрушеном Берлину,

званично је завршен Други светски рат. Текст о безусловној капитуалцији потписали су

фелдмаршал Вилхем Кајтел, генерал Ханс Јирген Штумпф и адмирал Ханс Георг фон Фридебург,

а са савезничке стране руски маршал Георгиј Жуков и савезнички генерал Артур Тедер.

Тим чином окончан је најстрашнији ратни сукоб у историји човечанства у којем је учествовала

61 земља са укупно 2,1 милијардом становника или 96% светског становништва. Ратни вихор је однео

око 50 милиона живота, од којих су око 30 милиона били цивили. Само у нацистичким логорима,

уморено је око 12 милиона људи. Материјална разарања су немерљива.

Oвај датум обележава се као дан победе над фашизмом.

10.мај

1594 - Мошти оца српске државотворности и првог српског архиепископа, Светог Саве,

Турци су спалили на Врачару у Београду. Спаљивању моштију 359 година после светитељеве

смрти претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким,

у којем су устаници на заставама носили иконе Светог Саве. Турски султан Мухамед III наредио

је Синан паши да по сваку цену угуши побуне Срба, а овај је - знајући да гроб Светог Саве у манастиру

Милешева ходочасте чак и мухамеданци, који се потом враћају вери предака - пренео мошти у Београд

и спалио их. У народу је тада настала песма:

"На Врачару Синан виче,

гори, гори свештениче,

то си од нас заслужио,што си рају просветио."

11. мај

1330 - Константинопољ (Истанбул) постаје престоница источног дела Римског царства.

1916 - Представљена је Ајнштанова теорија релативитета.

13. мај

1848 - Скупштина представника 175 црквених општина војвођанских епархија, заједно с делегатима

из Србије, изабрала је у Сремским Карловцима митрополита

Јосифа Рајачића за партијарха, а пуковника Стевана Шупљикца

за војводу. Скупштина је истакла и право Срба у Аустрији и

Угарској на аутономни политички и културни развој,

а 15. маја прогласила је Српску Војводину, која је обухватала

Срем, Војну Крајину у Срему,Барању и Бачку с бечејским и

шајкашким окрузима и Банат с Војном Крајином и кикиндским

округом. Прокламован је савез Српске Војводине са Славонијом,

Хрватском и Далмацијом. Аустријска и мађарска влада прогласиле

су одлуке Мајске скупштине незаконитим, али је аустријски

устав од 4. марта 1849. потврдио оснивање Српске Војводине и

Тамишког Баната, у које су укључени Бодрошка, Торонталска, Тамишка и Крашовска жупанија и Румски и Илочки

округ Сремске жупаније. Војводина је добила статус посебне управне територије, а аустријски цар добио је титулу

великог војводе. Аустрија је 27. децембра 1860. укинула Српску Војводину и прикључила је Угарској.

16. мај

1929- У Холивуду су додељене прве награде Америчке филмске академије

(од 1931. познате као Оскар) филму "Крила", глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.

1972- Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску пустили су у рад хидроенергетски

систем "Ђердап" на Дунаву.

17. мај

1395 - Краљевић Марко, најпопуларнија личност српских народних песама, погинуо је

- како сведоче оскудни историјски подаци - као турски вазал у бици на Ровинама против

влашког војводе Мирче. Као најстарији син и наследник краља Вукашина Мрњавчевића,

после очеве погибије 1371. у Маричкој бици против Турака, наставио је да влада српским

областима око Призрена, Скопља и Прилепа. Поузданих података о његовом животу и владавини

готово да нема, али је у народним песмама предочен као узор јунаштва, витештва и честитости

и заштитник нејаких од зулума и насиља.

1620- Први рингишпил виђен је на вашару у граду Пхилиппаполис, у Турској

18. мај

1804 - Наполеон Бонапарта је проглашен царем Француске, а у децембру је крунисан као Наполеон I.

19. мај

1649-Први пут је употребљен назив Комонвелт, којим је Оливер Кромвел означио енглеску републику.

1802-Наполеон Бонапарта установио је Орден легије

части за цивилне и војне заслуге.

20.мај

1349-Донет је Душанов законик, којим су утврђена општа начела уређења српске државе.

1498- Португалски морепловац Васко да Гама стигао је у луку Каликат,

на југозападу Индије, откривши нови морски пут око Рта добре наде.

1882- У Бечу је потписан уговор о Тројном савезу Немачке, Аустро-Угарске и Италије.

21. мај

1904- У Паризу је основана Светска фудбалска федерација - ФИФА

23. мај

1533- Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио је да је поништен

брак краља Хенрија VIII са Катарином Арагонском и да је његово венчање са

Аном Болен легално. То је довело до раскида енглеске цркве и Ватикана.

24.мај

1844- Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на

удаљеност од 65 километара, из Вашингтона у Балтимор, која је гласила: "Шта је то Бог урадио?".

1926- Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у Србији направљена

наменски за библиотеку изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине. Назив Универзитетска

библиотека "Светозар Марковић" добила 1946.

1964- У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа,

Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол, погинуло више од 300 људи.

25. мај

1929-У Народном позоришту у Београду изведена премијера "Госпође министарке"

Бранислава Нушића. Редитељ био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки.

Насловну улогу тумачила Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу.

27. мај

1703- Руски цар Петар Велики основао нову престоницу Русије на ушћу реке

Неве у Балтичко море, Санкт Петербург. Главни град Русије био до 1918.

1937- У Сан Франциску у саобраћај оуштен "Голден гејт", један од највећих мостова на свету.

28. мај

1834- У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци

с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском.

1879- Рођен српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић,

оснивач Катедре за небеску механику на Београдском универзитету.

1961-Укинут "Оријент-експрес", воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул.

29. мај

1839 - Успостављени су дипломатски односи Србије и Велике Британије.

1868 - У Топчидеру, у Београду убијен је кнез Михаило Обреновић.

Атентатори су ухапшени, одмах осуђени и стрељани на Карабурми.

За учешће у завери оптужен је бивши кнез Александар Карађорђевић.

1985 - На стадиону "Хејсел" у Бриселу, у нередима пред финални меч европског

Купа шампиона измедју италијанског првака "Јувентуса" и енглеског "Ливерпула",

погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углавном италијанских навијача.

31. мај

1859- Почео да ради велики сат на кули британског парламента у Лондону, “Биг Бен”.

1809- На брду Чегар код Ниша у Првом српском устанку погинуо српски

војвода Стеван Синђелић. Да би зауставио Турке који су продрли у српско

утврђење, он је запалио складиште муниције и изазаво експлозију у којој су

погинули српски и турски војници. Турци главе српских устаника уградили у Ћеле-кулу.

*напомена-ако желиш да сазнаш више о некој личности или догађају кликни на подвучене и подебљане називе у тексту

који ће те одвести на неки од сајтова који више говоре о тој теми