Други српски устанак

Србија је у време после слома Првог српског устанка била буквално прегажена.Народ је гинуо,

био одвођен у робље(Само једног дана,17.октобра 1813,доведено је на пазар у Београд 1800 жена

и деце),страдао од епидемија.Босански везир говорио је француском конзулу како

се у Србији више никада неће дизати устанци и буне.Ипак,због руских успеха на Наполеоном,

Турци се мало повлаче.Тако су у Београдском пашалуку прогласили амнестију и чак почели враћати

на власт неке у земљи преостале старешине.Међу њима је био најугледнији Милош Обреновић.Њега су

Турци поставили за обор кнеза рудничке нахије,а Станоја Главаша и друге вође који су се били предали,

поштедили су.Турци су,међутим,погрешили кад су за београдског везира поставили Сулејман пашу Скопљака,

човека који је од 1805.године са Србима био у сталној борби.Порта га је свакако због тога и узела,али није

узела у обзир његову осветољубивост и бруталност.

Чим је дошао на место београдског везира,без надзора,Сулејман паша Скопљак је врло брзо показао

своју опаку ћуд.У Србији се за кривца новонасталог стања окривљивао Карађорђе који је након првог српског

устанка отишао из Србије.Набрајане су и осматране све грешке и његове и његових сарадника.

У зиму 1814. Турци почињу обнову калемегданске тврђаве, која је била доста обрушена.

Срби се одводе на кулучење, доста људи и умире од напорног рада.